Nedelja - Ruhetag na koji se nikada neću navići

Posle 3 godine provedene u Austriji i dalje ne razumem zašto nedeljom ništa ne radi (sem restorana i tek poneke prodavnica prehrambenih proizvoda).

OK, razumem koncept da je nedelja dan za odmaranje koju treba provesti u krugu porodice, ali da li ova postavka prikladna vremenu u kojem živimo i da li zaista doprinosi da čovjek uspori i provede dan kvalitetnije.

Meni u principu i ne. Zapravo kada razmislim, neradna nedelja proizvodi još veći stres u u poredjenju sa situacijom gde je nedelja delimično ili potpuno radni dan. Kako?

Prvo, umesto da subotu jutro iskoristimo da se naspavamo, popijemo lagano kafu sa lepšom polovinom, opušteno doručkujemo i razmislimo kako da  provedemo dan u relaksaciji posle naporne radne nedelje mi u stvari moramo da navijmo sat da bi taj jedan obavili sve što bi realno moglo da se obavi i u  dva dana:

1. pijacu
2. supermarket - kupovinu hrane za iducu nedelju
3. kupovinu garderobe i svega ostalog što nije hrana
4. pospremanje kuće (jer se nedeljom ne sme usisavati)
5. frizeraj, moleraj, auto pranje, kačenje karnišle, itd.

i na kraju ostaviti malo vremena da se neobavezno izadje iz kuće i proseta. Ja ne mogu većinu ovih stvari obaviti radnim danom jer mi to ne  dozvoljava moje radno vreme koje se poklapa sa radnim vremenom bečkih radnji.

Kada bolje razmislim,  subota se nekada čini još stresnijim danom od normalnog radnog dana.

Zar ne bi bilo bolje ostaviti mogućnost da svako bira da li će ove stvari raditi subotom ili nedeljom (ili u oba dana pomalo)?  Šta ako je npr. u subotu lep suncan dan koji prosto zove da se čovek opusti negde u prirodi? Umesto da uživamo, moramo da čekamo nedelju koja može  biti kišovita i potpuno neupotrebljiva. Nekoliko puta sam doživeo situaciju da je vikend "propao" jer je nedelja bila kišovita.

Uvodjenje radne nedelje doprinelo i smanjenju nezaposlenosti koja u Austriji nije beznačjna (9,7%). Da ne govorimo o povećanju prihoda od turista  koji bi imali priliku da nedeljom potroše koji dodatni EUR na obostrano zadovoljstvo. Prosto mi je neverovatno da jedan turistički grad zatvori sve  svoje radnje radnim danima i subotom posle 18, odnosno tokom celog dana u nedelju.

Jasno mi je da je ovo dan koji treba provesti sa porodicom, ali zašto ne ostaviti mogućnost da se svako organizuje kako mu više odgovara. Nekome  možda više odgovara da provede subotu sa porodicom, a neko bi želeo priliku da radi, pa makar to bilo i nedeljom.

Iskreno, nikada nisam shvatio ni to što nedeljom ne možete kupiti sve proizvode u Bili. Ali to je već posebna tema.

I bi Schengen

Prošle sedmice dok smo se vraćali u Austriju sačekalo nas je neprijatno iznenadjenje na graničnom prelazu u Nickelsdorf-u (autoput Budimpešta-Beč). 

Zbog uvodjenja kontrole granice na ulazu u Austriju stvorila se kolona auta od 6 km. Trebalo nam je 3.5 sata da predjemo ovih 6 km. 

Najveći problem je što se sav saobraćaj sa autoputa (govorimo o desetini hiljada auta dnevno) usmerava u jednu traku koju onda kontroliše policija. Sama kontrola traje par sekundi (policija samo gleda da li u automobilu ima potencijalnih migranata) ali je broj automobila koji prolazi kontrolu ogroman.

Naravno, samo spajanje traka u jednu usporava prolaz a situaciju su pogoršavali vozači koji su uletali preko reda. 

Moram priznati da je ova granična kontrola velika sramota za obe zemlje. 

Za Madjarsku jer nije uredila i orgnizovala prilazak granici kako bi se sprečilo da vozači uleću preko reda vozeći zaustavnom trakom (što je strogo kažnjivo po zakonu).

Za Austrju jer je uspostavila granicu na nekompletan i neorganizovan način. Nepojmljivo je da se cekolupan drumski saobraćan na ovoj deonici usmerava na samo jednu traku koju kontrolišu 2 policajca. Gospodo iz ministarstva unutrašnjih poslova, ako hoćete da napravite granicu, napravite granični prelaz po meri sa 4-5 punktova za kontrolu.

Ne mogu ni da zamislim kako će ovo izgledati u Avgustu kada milioni Turaka, Rumuna, Bugara i Srba krenu nazad sa odmora u zapadnu Evropu. Mi smo imali sreću da napolju tog dana nije bila vrućina i putovali smo bez dece. Plus, sezona povrataka gastarbajtera nije počela.

Za sve one koji nameravaju put Beca ovom trasom preko leta - OPREZ. Ponesite dosta vode i nešto hrane, jer će gužve biti nesnosne.

Kako preziveti renoviranje stana u Becu

Renoviranje stana u Austriji je skup sport koji će vas (kao i svugdje) koštati vremena i živaca.

Da li ćete za renoviranje koristiti usluge registrovanih kompanija ili fizičkih lica zavisi od dubine džepa i vremena koje imate na raspolaganju. Ono o čemu treba da vodite računa, u sličaju da adaptaciju ne radite preko registrovanih firmi, jeste da nećete imati formalnu garanciju na radove i da ćete zavisiti od dobre volje izvodjača radova da li će vam napraviti korekcije ili ispravke.

Sa druge strane, visok broj žalbi i tužbi koje Austrianci podnose protiv firmi koje rade adaptaciju su primorale osiguravajuće kuće da izbace ovu kategoriju iz polise pravnog osiguranja (Rechshtuzversicherung).

Ono što me neprekidno fascinira ovde jeste visoka cena usluga rada ali i materijala. Na primer, sigurnosna vrata sa ugradjivanjem u Beču koštaju izmedju 2.200 i 2.700 EUR (stim da vam drzava vraća 400 kao subvenciju), doke je cena takvih ako ne i boljih vrata sa ugradnjom u Beogradu oko 800 EUR. Čovek ne može da se ne zapita kako jedna željezna vrata uopšte i mogu da kostaju nekoliko puta više od televizora ili laptopa koji su neuporedivo kompleksniji za proizvodnju. Ugradnja klime košta izmedju 600 i 800 EUR po jedinici. Blagi užas.

Materijal:

Mi smo u pocetku zazirali od kupovine pločica u Bauhausu i kupili smo veći kontigent pločica u Slovackoj (u Siko i Mercury Marketu). Ovo se ispostavilo kao greška. Naime, iako nudi pločice po povoljnim cenama, Bauhaus ima prilično dobar kvalitet keramike. Dodatna prednost je što možete uvek da dokupite par kvadrata ako vam nedostaju ili da vratite višak i dobijete novac nazad ukoliko ste kupili nečega previše. Ovo je jako bitno jer nikada nećete moći tašno oceniti koliko ti treba lepka, pločica i sl. Slobodno uzmite više svega i čuvaje račune, sve sto vam ostane jednostavno vratite i dibićete novac nazad.

Sto se cene pločica tice, manje vise je ista kao u Slovačkoj i krece se oko 20-30 EUR/m2 za solidan kvalitet. Ako plocice kupite u Slovačkoj, čekacete ih 6 nedelja + necete moći da vratite višak. Ako vam nesto zafali moracete da cekate novih 6 nedelja da dobijete dodatan paket. Bauhaus ima sve što je izloženo na lageru. Tu je momenat da ćete transport od Bratislave do Beča morati da platite izmedju 100 i 120 EUR.

Vodomaterijal nismo želeli da kupimo u Bauhausu. Kako nam je vodoinstalater objasnio, vodomaterijal im često stize iz Kine i ponekada cevi, ventili i česme znaju da puknu ili procure. Takodje, kako sam čuo, neke česme istog proizvodjača i tipa se fizički razlikuju ako ih kupite u Bauhausu i SHT-u.

Vodomaterijal je najbolje da vam kupi vodoinstalater i to u SHT-u (vodoinstalaterskom centru). Majstori u SHT-u imaju tamo popuste do 30%, tako da nemojte da se trudite da idete sami da kupujete tamo, necete proći nista povoljnije. U principu, prodavncu gotovo da ne posećuju fizička lica a osoblje je veoma neljubazno.

Tražite od majstora racun kao dokaz da je sav materijal kupio u SHT-u (ovo odmah dogovorite sa njim pre nego sto pocne da radi). U slucaju poplave, osiguravajuće kuće neće hteti da isplati novac ukoliko je vodomaterijal iz Bauhausa, tako da je dobro da imate račun kao dokaz o poreklu.

Ako menjate radijatore, moja preporuka je da ih narucite preko http://www.badshop-austria.at/. Radijatori zapravo stizu is SHT-a i mnogo su povoljniji nego da ih kupijete direktno u SHT-u (ili je mene majstor hteo žestoko da prevari J).

Ukoliko ste na daljinskom centralnom grejanju, morate voditi računa da uzimate radijatore i ventile koji se uklapaju u tehničke karakteristike Wien Energie (moraju da trpe pritisak od 10 bara pri 100 stepeni C i odgovaraju normi ÖNORM EN 442). Radijatori takodje moraju biti čelični. Vise detalja možete naći na linku ispod (paragraf 2.4).

https://www.wienenergie.at/media/files/2015/technische%20richtlinie%20tr-lab%20leitfaden%20allgemeing%C3%BCltige%20bestimmungen_140553.pdf

Farbe i glet smo kupovali u Bauhausu i OBI-ju. Farbe mozete kupiti i u Srbiji jer su mnogo jeftinije nego ovdje ali vodite racuna da kupite dovoljno farbe  jer u suprotnom ovde necete naći kompatibilnu boju. Npr. primetili smo da se Jupolova bela ne moze da prekrečiti sa Aplininom belom koju prodaje OBI i Bauhaus, jer je alpinina bela mnogo belja. Glet masa košta oko 2-3 EUR/m2. 

Parket smo kupili u Slovačkoj i jako smo zadovoljni. Uzeli smo pun hrastov parket profila 5 cm, koji se lepi na podlogu. Parket smo čekali 6 nedelja ali se isplatilo. Iako se majstor žalio da je dosta daski krivo, ipak ih je majstorski uklopio i ovo se ne primeti. Imali smo par komada parketa koje smo morali da bacimo jer su bile previše krive, ali generalno parket je ispao svetski.

Česme smo kupili u Bosni jer su duplo jeftinije i mnogo kvalitetnije. Mi smo uzeli Unitas za koje fabrika daje garanciju od 6 godina. Kvalitet česmi je zaista odličan a česma kosta u proseku 100-120 EUR, dok je ovde česma sličnog kvaliteta oko 250-350 EUR po komadu. Medjutim vodite računa da ukoliko ne ugradite Gröhe ili HansGröhe česme, možete imati problema da naplatite odstetu od osiguranja ukoliko dodje do poplave. Gröhe/HansGröhe možete nababiti preko Amazona. 

Sigurnosna vrata su papreno skupa. Najpovoljniju ponudu sam dobio od Bosala (firma iz Beograda koja ovde ima predstavnistvo) i to 2.500 EUR. Austrijske firme traže u proseku 2.700 -3.500 EUR.

Unutrasnju stolariju smo kupili od Novoforma iz Bijeljine. Vrata su nas dosla oko 250 EUR bez štokova, odnosno 350 EUR sa štokovima. Montaža, carina i ostali troškovi su uključeni u ovu cenu. Vrata smo čekali nekih mesec dana. Nismo hteli da menjamo štokove jer su uliveni u beton i morali bi se poprilično pomuciti da bih izvadili. Iznad vrada nema grede, tako da bi je verovatno morali izliti ako bi hteli da stavimo drveni štok (u suprotnom bi zid iznad vrata legao i popucao).

Radovi:

Kvadrat postavljanja keramike smo plaćali 20-25 EUR pri čemu smo bili jako zadovoljni kvalitetom radova.

Postavljanje parketa smo takođe platili 15 EUR po m2, pri čemu je u cenu uključen lepak. Ovdje govorim o parketu koji se prodaje u daskama, ne o ribljoj kosti koja se postavlja komad po komad. Brušenje postojećeg parketa sa lakiranjem košta 20 EUR/m2 sa materijalom.

Cena krečenja jako varira od toga ko vam radi i kreće se od 5 EUR po m2 za yidove pa cak do 20 EUR po m2. Mi smo molera platili 5 EUR/m2 pri čemu smo materijal sami obezbedili. Vodite računa da su farbe i glet masa prilično skupi ovdje, ali je i kvalitet vrhunski. Gletovanje kosta 10-15 EUR / m2.

Vodoinstalaterske usluge se pogađaju u paketu pa cena zavisi od toga šta sve želite da radite. Po meni, ove usluge su i najskuplje ako gledamo cenu po satu rada. Nas je zamena cevi u kuhinji, kupatilu i WC-u, zamena 6 radijatora (bez zamene cevi) i ugradnjom sanitarija i česmi koštala 1.450 EUR. Materijal naravno nije uključen u cenu.

Kontejner za šut košta izmedju 500 i 600 EUR ako uzimate kontejner od 5-7m3 za kombinovani šut. Cena kontejnera predvidjenog za jednu vrstu šuta je upola manja. Pre naručivanja kontejnera morate tražiti dozvolu za postavljanje od strane Magistrata za saobraćaj i ona se izdaje na ograničen period. Ni se nismo odlučli da koristimo kontejner jer šuta ima do poslednjeg dana, tako da nam postavljanje kontejnera na 5 dana nije bilo od koristi. Ako šut odvozite u sopstvenoj režiji, morate ga odnositi na neki od bečkih Mistplatz-ova (deponija). U principu je dozvoljeno odneti 1 m3 šuta dnevno po osobi, mada ako malo predkardašite neće vam uzeti za zlo. Uređenost i organizacija na Mistplatz-u su mi i dan danas izvor oduševljenja. Recimo samo da je sve besprekorno čisto i perfektno organizovano, a po meni zaposleni tamo imaju gospodski posao J

Instalacija jednog klima uredjaja košta u proseku 1.800-2.500 EUR (sa uredjajem), zavisno od tipa uredjaja. 

Kupovina nekretnine u Austriji

Posle dve godine provedene u iznajmljenom stanu smo odlucili da kupimo nekretninu u Becu.

Tržiste nekretnina u Beču je od 2008 doživelo pravi bum što je za posledicu imalo nagli skok cena kvadrata. U razgovoru sa nekim svojim kolegama austrijancima sam često čuo komentare da je ovakva ekspanzija tržišta posledica ekonomske krize, koliko god da to zvuči nelogično. Naime, sa bankrotom nekih velikih svetskih banaka ljudi su postali sumljičavi u sigurnost  depozita u bankama i stabilnost celokupnog bankarskog sektora. Takodje, niske kamatne stope na oročene depozite su ljude okrenule ka investicijama u nekretnine gde su mesečni prinosi bili značajno veći. Sa povećanom potražnjom došlo je i do neminovnog skoka cena. Skok cena je delimično uzrokovan i investicijama iz istočnih zemalja, pre svega Rusije, mada je njihog uticaj na cene bio dosta manji.

Može se reći da su danas, dok pišem ovaj blog, cenene kretnina u Austriji prilično stabilizovane, ali su i dalje ostale na jako visokom nivou.

Ono što sam takođe shvatio jeste da nema generalnog pravila vezanog za posedovanje nekretnine. Vrlo je uobičajeno upoznati pripadnike srednje klase koji decenijama iznajmljuju stan, ali i one koji imaju 2-3 stana u posedu. Moje je shvatanje da su starije generacije bile u prilici da dodju do stanova za vrlo povoljne iznose, što je velika većina ljudi i iskoristila, dok danas to više nije slučaj.

Rekao bih da je zbog velikog priliva stanovništva u Beč, kupovina stana ipak ispativa investicija jer su cene rente značajno porasle, dok su istovremeno kamatne stope na stambene kredite pale na prosek od 1-1.5%. Cela logika se dakle danas može zasnovati na zameni mesečene rente (koja predstavlja potpuni gubitak) sa ratom kredita u kojom veci deo anuiteta odlazi na otplatu glavnice. Takodje, u Austriji ne postoji (još uvek) porez na imovinu koji se plaća u Srbiji.

Naravno, ukoliko bi u svetu došlo do rapidnog poboljšanja ekonomije i porasta baznih kamatnih stopa, cela investicija bi bila pod upitnikom ili bi u najmanju ruku, period povrata postao značano duži. Na vama je da odlučite da li želite da rizikujete.

Sve u svemu, ukoliko i vi nameravate da kupite stan u Austriji, šest saveta koje dajem u ovom blogu vam mogu biti od koristi da se upoznate sa celokupnim procesom.

Prvi savet koji mogu da dam svim kupcima nekretnina u Austriji je da se naoruzaju sa strpljenjem - celokupna procedura (bar u Beču) ne ide tako brzo kao sto je to slučaj u Srbiji ili BiH. 

Prvi korak u celokupnom procesu je naravno pronalazenje odgovarajuce nekretnine koja se uklapa u vase potrebe sa stanovista cene, kvadrature, strukture, kvaliteta, starosti, lokacije i visine mesečnih operativnih troškova. 

Kada pročitate prethodnu rečenicu do kraja biće vam jasno da je pronalaženje stana koji ispunjava (bar u većoj meri) sve navedene standarde predstavlja gotovo nemoguću misiju.

Kao ilustraciju navodim naš primer. Pronalaženje odgovarajuce nekretnine je trajalo 5-6 meseci, pri čemu smo nekoliko puta odustajali i ponovo se vraćali traženju. Kada smo stan konačno našli, trebalo nam je 3 meseca da završimo transakciju.

Prvi problem sa kojim smo se susreli je bila slaba ponuda stanova u distriktu u kojem smo odlučili da se nastanimo. U ponudi je bilo par novogradnji sa cenama od 5-6000 EUR/m2 i određen broj "Altbau" stanova sa početka veka.

Ono što smo od početka potrage znali jeste da ne želimo da menjamo lokaciju jer su se deca tek uklopila u škole/vrtiće, okruženje nam se jako svidjalo i jednostavno, znali smo gde se šta nalazi. 

Takodje smo od starta odlučili da ne želimo da kupimo "Altbau" (to su u principu stanovi izgradjeni pre drugog svetskog rata). Altbau se moze naći nešto povoljnije uz potrebu da se stan kompletno renovira (mada je renoviranje obično potrebno čak i ako kupite stan star 20 godina). Medjutim za nas kupovina ovakvog stana nije bila opcija, jer koliko god da uložite u sredjivanje stana, ulaz u zgradu i zajednička infrastruktura (instalacije, podrum, dvoriste) ipak odiše starošću. Još jedna nepovoljnost kod kupovine ovakvog stana jeste činjenica da ste ograničeni zakonom u pogledu maksimalne rente koju možete da tražite u slučaju da se odlučite da stan jednom počnete da iznajmljujete. Na kraju budimo realni, stan koji je star 100ak i više godina je zaista star :)

Nakon što izgubite svaku nadu da ćete naći svoj stan iz snova, jedan dan ćete ugedati oglas koji će vam ponovo probuditi nadu. Ne oklevajte već odmah kontaktirajte agenta telefonom i zakažite posetu ukoliko je moguće već isti ili idući dan. Mi smo izgubili jedan jako lep stan stan samo zato sto smo nazvali agenta sledeći dan - stan je bio na dobroj lokaciji i jako povoljan pa se prodao par sati nakon što je oglašen.

Kada nadjete odgovarajući stan, agent će vam zakazati sastanak sa vlasnikom. Vlasnik bi trebao da vam da odgovore na pitanja ko su komšije, šta je radjeno u stanu u odnosu na originalni raspored (što bi moralo biti propraćeno odgovarajucom dokumentacijom) i sl.

Moj prvi savet jeste da obratite pažnju na garažu. Ukoliko se u budućnosti odlučite da prodate stan, prodaja moze ići teze ukoliko uz stan ne prodajete garazu. Zbog sve većeg broja automobila, danas je vrlo teško naci slobodno mesto za parkiranje na ulici i zato kupci često insistiraju na garaži. Ukoliko vlasnik ne želi trenutno da proda garažu, tražite da vam se u ugovor ugradi pravo preferencijalne kupovine koje će garantovati da će prodavac, ukoliko se odluči na prodaju graže u nekom trenutku, prvo morati vama da je ponudi. Pravo preferencijalne kupovine vas kao kupca stana ne obavezuje. Ukoliko ne pristanete na kupovinu, ili ne date odgovor u roku od npr. 30 dana, prodavac će biti u mogućnosti da ponudi garažu na otvorenom tržištu.

Ako se dogovorite oko cene, agent će vam  tražiti da potpisete ponudu u kojoj se obavezujete da ćete mu platiti naknadu u visini od 3% vrednosti stana. Zauzvrat, on/vlasnik se obavezuju da ce ukloniti stan iz oglasa.

Moj drugi savet je da ne potpisujete ovaj dokument dok vam banka ne odobri kredit (ukoliko niste srećnik koji može priustiti kupovinu stana u gotovini) jer se potpisom dokumenta obavezujete da ćete platiti agentu naknadu bez obzira ukoliko odustanete od kupovine, ili vam banka ne odobri kredit. Dokument medjutim možete potpisati pre nego što vam MA35 kao strancu odobri kupovinu nekretnine, jer ukoliko dobijete negativno mišljenje od MA35, po austrijskom zakonu sve povezane transakcije postaju pravno nevažeće.

Vezano za MA35, ukoliko imate važeću radnu i boravišnu dozvolu u Austriji, dobijanje ove dozvole ne bi trebalo da predstavlja problem. Koliko sam neformalno čuo, ukoliko niste drzavljanin Austrije/EU (imate samo radnu/boravišnu dozvolu), moći ćete da kupite samo jedan stan na svoje ime. Ukoliko vam je viza pred istekom, banka ce vam verovatno traziti da obnovite vizu pre odobravanja kredita.

Tražite od agenta svu dokumentaciju za stan uključujući:

1. Ekspoze
2. Plan stana
3. Poslednji račun za operativne troskove "Betriebskosten" da bi videli koliko ćete mesečno plaćati održavanje zgrade (pored mesecne rate)
4. Iznos rezerve zgrade da bi znali da li zgrada ima dovoljno sredstava da pokrije vanredne situacije tipa prokišnjavanja, kvara na liftovima i sl. 
5. Izvod iz katastra koji ce potvrditi vlasnistvo nad zgradom i pokazati da nekretnina nema opterecenje (hipoteku)
6. Kopiju licnog dokumenta vlasnika

Zbog slabe prodaje, banke u Austriji danas odobravaju kredite sa jako malim učešćem. U nekim slučajevima je moguce dobiti i kredite u iznosu većem od vrednosti hipoteke, pogotovo ukoliko ste identifikovani kao niskorizičan klijent.

Treći savet je da vodite računa da vam u trenutku odobravana kredita boravišna/radna dozvola nije blizu isteka, jer će u suprotnom banka insistirati da prvo dobijete novu dozvolu pre nego što vam pusti sredstva.

Četvrti savet jeste da obratite pažnju koliki iznos kredita vam je potreban. Da biste imali bolju orjentaciju, reći ću da su propratni troškovi kupovine stana između 10 i 12% od vrednosti nekretnine.

Detaljan pregled troškova je dat niže:

• Porez na promet nekretnina: 3,5 % od od kupoprodajne cijene. Porez se plaća u svakom slučaju. U slučlaju ugovora između bračnih partnera ili bliskih srodnika (roditelji, djeca, unuci) ovaj iznos pada na 2%.
• Upis u zemljišne knjige: 1,1 % od kupoprodajne cijene. Ovu naknadu ne možete izbeći i naplatiće vam je notar pri potpisivanju ugovora.
• Naknada agencije: Po pravilu 3% (približna vrijednost) plus PDV. Za nekretnine niže vrednosti (npr. do 40.000 EUR) ide do 4%
• Naknada za upis hipoteke u zemljišne knjige: 1,2 % od založnog prava i naplatice vam je banka koja vam daje kredit.
• Troškovi overe potpisa kod notara: izmedju 2 i 3%

Peti savet jeste da vodite računa kolika je novčana rezerva zgrade. Ukoliko je ona mala, a zgrada je stara postoji velika mogućnost da ćete se naći u situaciji da platite u gotovini veliki iznos za popravke lifta, krova i sl. istovremeno, troškovi radova u Austriji su vrlo visoki. Kao ilustraciju dajem primer naše zdrade koja je 2011 promenila krov za tričavih 120.000 EUR, dok promena fasade samo sa spoljnje strane zgrade koja gleda na ulicu, kosta ni manje ni više nego 80.000 EUR. Vodite računa da gradske vlasti mogu u bilo kom trenutku naložiti stanarima zgrade da urade popravke ukoliko zgrada i oprema u njoj narušavaju principe bezbednosti.

Kada ste pregledali svu dokumentaciju (moja preporuka je da angažujete advokata da ovo uradi za vas), sledeci korak je nadjete notara da vam napravi ugovor. Obično banke imaju ugovore o sradnji sa notarima, pri čemu su provizije ovih notara značajno manje od uobičajenih.

Uloga notara u transakciji kupoprodaje je značajna. Notar ce vam pripremiti ugovor, proveriti vlasništvo nad stanom i kontaktirati MA35 sa zahtevom da vam se kao stranom državljaninu odobri kupovina nekretnine u Austriji. Banka takodje pušta novac na specijalni račun koji je pod kontrolom notara. Notar ce ovaj novac prebaciti prodavcu tek kada postanete vlasnik nekretnine tj. 1) kada sud overi ugovor, 2) kada ste zavedeni u katastru kao vlasnik i 3)  kada dobijete kljuceve od stana. 

Šesti savet je da vodite racuna da procedura dobijanja dozvole strancu za kupovinu nekretnine u austriji traje ne manje od 2 meseca. Da bi ste uštedeli nešto vremena, popunite on-line obrazac čim bude sigurni da ćete stan kupiti. Obrazac možete popuniti na sledećoj adresi:

https://www.wien.gv.at/english/administration/civilstatus/egov-info/online-applicaton.html

Prilikom popunjavanja obrasca, potrebno je priložiti nekoliko dokumenata (kopiju pasoša, Meldezettel i ugovor o kupoprodaji, koji može biti i u nacrtu). Ja sam umesto ugovora (koji u tom trenutku nije bio pripremljen) priložio kopiju ponude Agenta. Ovo mi je uštedelo 5 nedelja čekanja, jer se pri prosledjivanju ugovora MA35 notar samo pozvao na broj slucaja koji je bio otvoren preko interneta. Čim je MA35 dobio ugovor od notara (nakom što smo ga konačno usaglasili sa prodavcem i potpisali), bukvalno iduci dan sam dobio poziv preko maila da dodjem u MA35 i podignem rešenje. Vodite samo računa da zapišete broj predmeta koji će vam se pojaviti na ekranu kada prosledite elektronsku prijavu za dozvolu.

Troškovi dozvole su oko 50 EUR.

Insistirajte da dobijete ključeve cim banka prebaci novac notaru, odnosno čim potpisete ugovor sa prodavcem. Ovo je bitno da bi izbegli duple troškove rate kredita i rente stana jer procedura uknjižbe vlasničkog prava  traje najmanje 2 meseca. Dok se ona ne završi, prodavac neće dobiti novac od notara, a vi verovatno nećete hteti da čekate ovoliko da se uselite.

Nakon sto ste dobili kljuceve, vise necete imati nista sa prodavcem. 

Posle odprilike dva meseca, nakon uknjižbe vlasničkog prava, notar ce vas obavestiti da možete da dodjete da preuzmete ugovor. Prodavac tek u ovom trenutku dobija novac. Vi cete imati uvid u ovu transakciju jer ce vam Notarijat banka redovno slati izvod računa posebne namene na kojem se nalaze deponovana sredstva koja vam je banka odobrila za kupovinu nekretnine.

Nakon ovoga možete sebi čestitati jer ste postali i zvanično vlasnik nekretnine u Austriji. :)

Bec posle 2 godine

Prošlo je gotovo 2 godine kako sam se doselio u Beč. U međuvremenu je ovaj blog posetilo 20.000 čitalaca iz svih krajeva sveta i jako me je obradovalo što ljudi pronalaze moje članke korisnim i što se mnogi pronalaze u njima. 

Neki od čitalaca su me nedavno kontaktirali sa pitanjem da li smo se pokajali što smo se preselili iz Beograda u Austriju 2014 godine. Ta pitanja su mi i dala ideju da podvučem crtu i napišem par reči kako ovo čitavo iskustvo izgleda iz moje trenutne perspektive. Moram priznati da sam deo inspiracije za ovaj blog našao i u nedavnim posetama Srbiji i BiH, tokom božićnih i novogodišnjih praznika.

Napisaću ovaj blog u vidu intervjua sa samim sobom postavljajući sebi pitanja na koja želim da podelim odgovore sa svima vama koji budete ovo čitali. Pa da počnemo.... 

Pitanje: Da li sam se pokajao što sam napustio život koji sam imao u Beogradu i počeo novi život iz počekta u Beču? 

Odgovor: Pokajao sam se jedino što ovo nisam uradio mnogo ranije. Trenutno ne postoji ni jedna stvar  zbog koje bih se odlučio da se ponovo vratim da živim i radim u Srbiji.  

Pitanje: Da li su prethodne 2 godine bile stresne i pune odricanja?

Odgovor: 2014 godina (godina preseljenja) mi je bila ubedljivo najlepša godina života. To je zajedničko iskustvo i mišljenje  i moje supruge. Sve je bilo novo, drugačije, uzbudljivo i lepo. Jako je interesantno sa koliko smo lakoće prevazišli sve izazove koje smo imali u prethodne 2 godine. U najlepša iskustva ubrajam ona koja se tiču dece jer su nam ona i najvažnija (pre svega iskustva sa školom i vrtićem gde nismo imali skoro nikakvih problema sa integracijom). Upoznali smo mnogo divnih ljudi, jednu divnu kulturu i društvo koje održava i razvija sve one vrednosti koje su kod nas postojale pre par decenija. Istražili smo neke od bajkovitih krajolika na obroncima Alpa.

Pitanje: Da li me muči nostalgija?

Odgovor: Velika prednost Beca i Austrije jeste što je blizu. Produženi vikend od 3 dana je sasvim dovoljan za posetu porodici. Četiri dana su dovoljna da se vidite i sa prijateljima. Zahvaljujući dobrom rasporedu državnih praznika i školskih rapusta uvek smo bili u prilici da posetimo familiju jednom u mesec i po ili dva meseca. Put do Beograda traje 6.5 sati. Put do BiH je nešto duži, ali je podnošljiv. Dakle nostalgije nije bilo, osim jedanput, kada smo napravili veću pauzu, jer smo odlučili da iskoristimo produžene vikende za obilazak drugih evropskih zemalja. Moj definitivni zaključak je da je našim ljudima mnogo lakše da prevaziđu nostalgična osećanja kada odu u neku Evropsku zemlju, jer je sve mnogo bliže u poređenju sa Kanadom, Amerikom ili Australijom. A i troškovi putovanja su neporedivo niži.

Pitanje: Da li bih mogao da navedem 5 stvari u kojima se Austrija i Srbija/BiH najviše razlikuju?

Odgovor: 

1. Obrazovanje. Kao roditelj deteta koje je pohađalo školu u oba sistema moram da konstatujem sa ogromnim žaljenjem da će veliki deo budućih generacija Srbije i dalje biti izgubljen u pogledu moralnih vrednosti koje nastavnici i dalje ne uspevaju da ugrade u decu. Svako znanje koje naša deca steknu u školi gubi svaki smisao ako su im idoli kriminalci koji se ne skidaju za televizije, ako su okruženi nasiljem i ako se izreka "On se dobro snašao" propagira u školi i porodici. Da ne govorim o katastrofalim posledicama kupljenih diploma i doktoratima koji se olako dele ljudima na uticajnim mestima. Isti ti "Doktori" će sutra da uče neku drugu decu, što je zaista, zaista tužno. 
2. Briga za decu. Uvek se iznova fasciniram kada vidim sa koliko pažnje Austijanci slušaju svoju decu dok im ona nešto govore. Čini mi se da ti ljudi imaju bezgranično strpljenje. Čak i kada se deca potpuno izblatnjave u parku, ili se sami popnu na najvišu prečku sprave na igralištu, roditelji će to sa odobravanjem gledati kao jedno novo iskustvo za dete bez sekunde frustracije i užasa. Nije ni čudo sto su deca u Austriji izrastu u potpuno smirene i stabilne osobe. Naravno da ce onda i ta deca vaspitati svoju decu na isti način.
3. Briga za životnu sredinu. Jako me frustrira kada vidim koliko malo ljudi i što je još žalosnije dece vode računa o čistoći grada u kojem žive. Takođe mi nije jasno zašto su neki delovi Novog Beograda i dalje sličniji deponijama nego zelenim površinama. Ovo je definitivno stvar naše kulture, a ne naših primanja. Veliki minus za sve moje sunarodnike, ali i za Javno zelenilo i supermarkete koji se svesrdno trude da zagade i ovo malo prirode što nam je ostalo milionima kesa koje proizvedu svake godine. Vratite se cekerima. Naučite decu da podignu i bace u kantu papir koji nađu ispred zgrade ili na igralištu. Postavite reciklažne kontejnere - oni ne samo da doprinose čistijoj životnoj sredini već i vaspitavaju društvo da vodi računa o okolini koja se proteže izvan granice sopstvenog stana.
4. Uživanje u malim stvarima i kultura (života). Iznova me oduševljava predanost grada da ukrasi grad za Božić, da otvori novo izletište ili igralište za decu, da organizuje i rasproda ulaznice za novogodišnju operu i koncert klasične muzike u Avgustu. Da ne govorim o brizi za zdravlje stanovništva. Nije ni čudo što je prosek života u Austriji 82.5 godina.
5. Korupcija i administracija. Može li gore nego što je kod nas? Čini mi se da je Srbija ovde u prednosti u odnosu na BiH gde je komplikovana administracija izgubila svaki smisao za realnost i podseća na neki komičan roman. Jednostavnost administracije u Beču mi je i danas izvor neprekidnog oduševljenja, iako je Austrija po pitanju e-uprave iza mnogih drugih zemalja. O korupciji zaista ne bih previše trošio reči. Korupcija je jedna od rak rana našeg društva. Nisu kod nas korumpirani samo političari i biznismeni. Celi narod je upao u spiralu korupcije koja je postala sastavni deo naše svakodnevnice poput neke tropske bolesti koju pokupite na odmoru i nikada se ne izlečite od nje. Uzmite primer ukorenjenog stava da se ginekolog mora častiti posle rodjenja deteta. Čovek koji to ne bi uradio bi momentalno doživeo neodobravanje okoline, iako je ovo klasičan primer podstrekavanja korupcije.

Pitanje: Da li se u međuvremenu primećuje neki napredak u Srbiji/BiH u odnosu na period kada sam otišao?

Odgovor: Na Balkanu je vreme stalo. U svari neke stvari su još gore nego što su bile pre 2 godine. U BiH je stanje sve približnije onom iz 1991. Narod je sve siromašniji, privrede gotovo da i nema. Televizija emituje iste otrovno-zapaljive emisije u kojima sve strane optužuju jedna drugu za sve nedaće ovog sveta. Političari ne spominju što je manje od 10% stanovništva visokoobrazovano. Jedno nedostaje predratni rok and roll i Nadrealisti. U obe zemlje televizija i novine truju narod realitijima, polugolim i u poslednje vreme golim pevačicama, narko dilerima koji su postali sastavni deo naslovnih strana i udarnih termina. Dnevnik i sve emisije (čak i zabavne) su toliko pune negativnog naboja i frustracije da sam ostao potpuno zapanjen. Šta se ovde zaboga desilo, čini mi se da je sve bilo malo normalnije pre? Neko mi je skoro rekao da je ovo posledica činjenice da televizija i novine kao mediji odumiru i stoga je jedini način da produže svoj životni vek šokiranje naroda.

Pitanje: Šta bih uradio drugačije?

Odgovor:  Kupio bih dizel automobil :) Benzinac nije najbolji izbor kada godišnje prelazite 30.000 km. Pokušao bih da pregovaram sa poslodavcem da mi izda RWR radnu dozvolu umesto EU Blue. EU Blue vas vezuje za istog poslodavca 2 godine što nekada može biti pomalo frustrirajuće.

Pitanje: Gde se vidite u naredne 2 godine?

Odgovor: U Beču u 18 distriktu i dalje, ali u svom sopstvenom stanu. Deca pohađaju školu i sve bolje pričaju nemački. Krenuli su u školu plivanja. Supruga i ja imamo položen B1 nemačkog. Obišli smo mnogo lepih izletišta u Austriji. 

Pitanje: Imate li neki savet za posetioce bloga?

Odgovor: Život je kratak i nemojte da vam prođe u učmalosti, Vidite i doživite nešto novo. Nemojte se bojati nepoznatog. Nemojte se bojati da izvučete korenje iz zemlje i da krenete u avanturu preseljenja u drugu zemlju. Verovali ili ne, to je relativno normalan način života u EU. Deca će vam naučiti jezik, upoznaćete neku drugu kulturu, napredovaćete profesionalno, obićete nova mesta i gradove. Ako ste bili dobar radnik, vaš stari poslovadac će vam verovatno reći da će vas posao čekati ako se nekada odlučite da se vratite. I ne brinite mnogo, razmišljajte samo jedan korak u napred. Zemlje u koje dolazite su primile milione ljudi poput vas i imaju čitav sistem kako da vas integrišu da se osećate kako kod kuće.