Dosao sam u Bec. Posle 6 godina rada u R. Srpskoj i 7 godina u Srbiji odlucio sam da promenim okruzenje. Zasto? To sam se i sam zapitao prvu noc kada sam nocio u ovom jos uvek stranom mi gradu... Ali krenimo od pocetka.
Vec 13 godina radim u bankarskom sektoru u oblasti informacionih tehnologija. Posle zavrsenog elektrotehnickog fakulteta nisam ni sanjao da cu raditi u banci. U to doba u stvari nisam ni imao nikakvu ideju sta dalje, a i mogucnosti su bile i vise nego ogranicene. Radilo se o 1999 godini, bomardovanje je tek proslo, Milosevic je i dalje bio na vlasti a u Bosni je jos uvijek bilo rovito. Nazalost u pogledu ovog poslednjeg ni danas nema posebnog napredka. Sticajem zaista nevjerovatnih okolnosti sam cuo da postoji upraznjeno mesto u jednoj banci i bez ikakve veze i uticaja sam konkurisao i dobio posao. Posle nekog vremena sam upoznao sadasnju suprugu koja je takodje radila u istoj banci i zasnovali smo porodicu.
Jednog letnjeg dana 2006 godine sam konkurisao za posao u Srbiji u velikoj medjunarodnoj banci i na moju srecu sam dobio posao. Srbija je u medjuvremenu dozivela promenu vlasti i na svim medijima se u to vreme pricalo o investicijama i EU. Bila su to doista lepa vremena. Povisice plate tu i tamo, radost u ponovnom otkrivanju grada u kojem sam studirao, prilagodjavanje novom poslovnom okruzenju i upoznavanje novih ljudi. Supruga je takodje dobila posao u medjunarodnoj banci.
Posle 6 meseci rada sam stekao pravo da dobijem stambeni kredit i ubrzo smo bili u "svom" stanu. Svom samo prividno jer je stan bio pod hipotekom. Odricanjem i stednjom smo uspeli da tu i tamo napravimo po neku prevremenu otplatu i iznos duga je svake godine bio sve manji. Rodila nam se mladja kcerka, starija je krenula u skolu. Otplatili smo stambeni kredit, imali smo 2 automobila, privatno zdravstveno osiguranje, pomoc u kuci i divnu zenu koja je cuvala decu posle skole i kada su bili bolesni. Roditelji su nam bili na 2 sata voznje od Beograda. Reklo bi se idealan zivot. Zasto smo onda odlucili da se preselimo u Bec?
Mnogo je razloga. Skolski sitem pod jedan. Zdravstveni sistem pod dva. Pravni sistem pod tri. Siromastvo, kulturna i drustvena dekadencija. Cesto mi se cinilo da su ljudi u Beogradu poceli da se bore za opstanak, stavljajuci osnovne nagone ispred svega. Nisam se nikada mogao navici na trubljenje sirenama, sumanutu voznju, neljubaznost komsija koji nisu nalazili za shodno da kazu dobar dan, tinejdzere koji ne vide perspektivu obrazovanja jer znaju sumornu statistiku da u Srbiji ima 30% nezaposlenih. Ucitelje koji nisu zainteresovani da nauce decu osnovnim vrednostima, lekare koje moras da platis i sredinu koja te osudjuje kada neces da das 300 EUR ginekologu koji ti je porodio zenu.
Zelim bolje i boricu se za to. Zato sam u Becu. Danas mi je 3 dan kako radim i 5 dan kako zivim u ovom gradu. Nisam potpuni stranac, dolazio sam ovde bar 10 puta sto poslovno, sto privatno. Ali drugacije je biti turista, a drugacije biti lokalac. Nemam iluzija - dosao sam znajuci da cu videti lepu i ruznu stranu koju svaki grad ima.
