Kako napisati dobar CV

Pri korak u projektu traženja posla u inostranstvu je pisanje rezimea (CV-a).

U svojoj dosadasnjoj karijeri sam nekoliko puta bio u prilici da čitam CV-e ljudi koji su tražili posao, ali i da razgovaram sa ljudima koji se profesionalno bave upravljanjem ljudskim resursima ili koji rade u agencijama za zapošljavanje. 

U nastavku ću vam dati par saveta kako da pripremite svoj CV tako da odskoči od drugih. Ne zaboravite da će svaki poslodavac u Austriji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji dati prioritet svojim gradjanima, potom kandidatima iz ostalih EU zemalja (jer ne moraju da se bakću sa administracijom oko pripreme radne dozvole) i tek onda nama koji dolazimo iz zemalja van EU.

Dakle vaš CV treba da bude toliko ubedljiv da ga posodavac stavi na vrh liste koja će najverovatnije sadržavati 20-50 drugih imena.

1. Shvatite traženje poslao kao projekat u kojem trebate sebe da prodate nekome ko vas nikada nije video (osim ukoliko ne dolazite na razgovor po nečijoj preporuci).
2. Zaboravite na CV koji će imati jednu stranicu. Iako su ovakvi CV sada moderni, po meni ovakav CV može da prodje samo ako tražite posao u grilu, ili ako ste Elon Musk.
3. Obratite pažnju na sliku. Slika treba da bude profesionalna (slike u prirodi ili ispred kuce/zgrade ne dolaze u obzir), lice treba da bude u krupnom planu, a pozadina treba da je bela.
4. CV treba da bude dimaničan i prilagodjen svakoj poziciji na koju konkurišete. Generički CV-i retko prolaze. Ako poslodavac traži specifične veštine koje posedujete, fokusirajte se da to jasno istaknete. Neke kompanije koriste automatsko filtriranje CV-a prema ključnim rečima. Istovremeno, nemojte da vam CV bude predugačak ili da sadrži dugačke pasuse i rečenice. Izbrišite sve što nije relevatno za konkretnu poziciju, a dodatno obrazložite i prilagodite delove koji su relevatni. 
5. U CV obavezno stavite koja su vam postignuća na poslu tj. kako ste doprineli uspehu vašega prethodnog poslodavca.
6. Formalna sertifikacije je poželjna ako ne i potrebna, pogotovo za nas koji dolazimo iz krajeva za koje neko možda nikada nije čuo i škola koje nisu na preteranom glasu po kvalitetu ili oficijelnom rangu. 
7. Motivaciono pismo treba jasno da objasni zašto ste se baš vi savršen kandidat za poziciju na koju se prijavljujete. Nekada je motivaciono pismo važnije od CV-a.
8. Nikada ne šaljite pismo sa referencama kada se tek prijavljujete. Reference šaljite tek kada vam ih traže.
9. Ako ste radili u super organizovanoj kompaniji sa 3000 zaposlenih i godišnjim profitom od 200 miliona EUR, nemojte očekivati da je vaš novi posodavac ikada čuo za nju i da će biti oduševljen kada vidi njeno ime. Naša i nemačka percepcija velikog su dve potpuno različite priče. GDP jednog osrednjeg grada u nemačkoj je veći od GDPa čitave Srbije, Bosne ili Hrvatske. Osim toga, poslodavac na CV troši u proseku 2-3 minuta. Ako ste u CV stavili samo nazive firmi nemojte očekivati da će neko guglati da nadje dodatne informacije. Dakle, ako ste ponosni što ste radili u dobroj domaćoj firmi, morate u CV-u napisati par rečenica u kojoj ćete objasniti čime se fima bavila, ili da je ta firma lider u ovome ili onome i onda to povezati sa vašim doprinosom. 
10. Stavite na početak CV-a 2-4 bullet pointa sa sažetkom vaših znanja i iskustva. Verujte mi ovo jako dobro funkcioniše.
11. Proverite tržište. Ako za neku poziciju većina poslodavaca traži neki sertifikat ili stručnu veštinu, potrudite se da ih dobijete na vašem trenutnom radnom mestu.
12. Ukoliko pričate engleski i tražite posao gde se radi na engleskom ne stavljajte koji sertifikat iz  engleskog imate - podrazumeva se da jezik na kojem tražite posao pričate tečno. Stavite samo English - Fluent. Isto važi i za ostale jezike. Ako dodatno znate neki drugi jezik, onda možete napisati na kom ste nivou. Izuzetak iz ovog pravila su visoko deficitarna zanimanja zavarivača, strugara, majstora i sl. gde za početak možete dobiti posao i bez savršenog znanja jezika.
13. Fokusirajte se na 1-2 zemlje i gledajte firme koje posluju internacionalno, jer je veća šansa da će vas zaposliti u takvoj nego u nekoj manjoj pordičnoj firmi u kojoj obično nema stranaca.

Na kraju bih zaključio da je traženje posla u inostranstvu veliki, ako ne i najveći projekat u vašem životu i zato ga ne treba podceniti ili raditi sa pola kapaciteta. Nažalost, većina stanovnika EU smatra balkanske zemlje zaostalim u svakom pogledu (Tramp bi nas verovatno odmah uvrstio u kategoriju shitholes), tako da nama treba duplo više truda i zalaganja da bi nas prihvatili i cenili. Ovo važi i za traženje posla. 

I bi B2

Danas sam konačno položio B2 ispit iz nemačkog.

Polagao sam u CIB školi u 16. bezirku i mogu da kažem da je ispit bio dobro organizovan.
Kao i u slučaju B1 ispita, ispit za B2 se takodje sastojao iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo se sastojao iz tri celine: pisanje (90) min, slušanje (30) min i čitanje (30) min.

U delu za pisanje smo morali da napišemo žalbu internet prodavnici preko koje smo kupili proizvod koji nije zadovoljio naša očekivanja. Takodje smo morali da napišemo sastav od 120 reči na jednu od dve ponudjene teme: a) zašto je potrebno naučiti nemački ako živite u Austriji i b) da li je keš plaćanje bolje i sigurnije od kreditnih kartica.

U delu za slušanje smo opet imali dve vežbe. U prvoj vežbi smo morali odgovoriti na ponudjena pitanja vezano za radio emisiju o devojčici iz Turske koja se doselila u malo selo kod Salzburga kao prvo strano dete ikada i koja je u medjuvremenu postala doktorica. Druga vežba je bio standardni test gde se neko raspituje o tri ponude i poredi cene, uslove i sl.

U delu za čitanje je bilo četiri vežbe gde smo morali da odgovorimo na pitanja posle čitanja članka, povežemo pet tekstova sa odgovarajucim rečenicama i dopunimo dva teksta sa rečima i slovima koje nedostaju.

Što se usmeog dela tiče, ja sam imao sreću da je sa mnom u paru bio momak (Turčin) koji se rodio ovde i koji priča nemački kao da mu je maternji jezik. Bio je potpuno opušten i samouveren i onda je i meni bilo lakše da razgovaramo o zajedničkim temama. Inače, usmeni deo ispita ima tri dela, u prvom smo pričali o medijima i upotrebi telefona, interneta i sl, druga vežba je bio opis fotografije i treća vežba je bila debata na temu da li treba kupovati polovne stvari ili ne.

Sve u svemu, ispitivači su bili ljubazni, ispit je tekao glatko i sve je prošlo dobro. Iskreno sam mislio da će biti napornije, pogotovo što smo pismeni deo počeli u 09:30 a usmeni mi je bio zakazan tek u 16:00.

Razlika izmedju B1 i B2 
Tekstovi i razgovori su malo složeniji, dopunjavanje praznina u tekstu nije bilo na B1 i opis fotografije nije bio samo prosto iznošenje činjenica šta je na slici, već se morala uključiti mašta i napraviti priča oko toga šta fotografija opisuje. Npr. moja fotografija je prikazala dete koje sedi na podu ispred dede u stanu i pokazuje mu mapu koju je izvadio iz školske torbe. Oboje su obuveni i vidi se da je dete tek došlo iz škole. Moja priča vezano za ovu sliku je bila da je kraj školske godine, dete je dobilo ocene i došlo kući, ali roditelja nema jer rade. Srećom tu se zatekao deda. Naravno, onda tu ispričate da nemaju svi dede i bake blizu, da neke bake i deke još uvek rade jer se starosna granica za penziju pomerila na 65 godina i sl.

Odakle učiti
Ja sam se spremao iz ove dve knjige koje sam naručio on-line.

http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-ubungsmaterialien.html
http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-modellsatz.html

Vežbe sam prošao samo jednom da vidim kako izgledaju.

Jako dobih materijala ima i na sajtu https://deutsch-mit-marija.de/, pogotovo u delu gde opisuje kako opisati fotografije i sl. Ima nekolio videa na youtubu, obavezno ih pogledajte.
Što se pisama žalbe tiče, na internetu ima gomila primera i standardnih rečenica.

Ja  sam izmedju B1 i B2 ispita takođe pročitao tri knige na nemačkom na Kindlu i išao sam dva puta sedmično četiri meseca na kurs nemačkog.
Kindl je moja topla preporuka za učenje stranog jezika je ima on-line prevod reči iz teksta tako da može dosta novih reči da se nauči relativno brzo, pogotovo ako putujete prevozom na posao. Ja dnevno provedem u prevozu oko sat vremena i navikao sam sebe da ne trošim ovo vreme na besmisleno čitanje vesti i gledanje Fecebooka i Instagrama, već da čitam knjige na nemačkom. Verujte mi da sam se preporodio.

Za čitanje mogu da preporučim Ein mann Namens Ove, Rosi Projekt i Hectors suche nach dem Glück.

Pogotovo je Ein mann Namens Ove dobra jer ima puno rečenica/reči koje se ponavljaju i onda ih je lakše zapamtiti. Sve tri knjige su jako zanimljive i sigurno ćete uživati čitajući ih.