Zdravstveni sistem u Austriji

Zdravstveni sistem u Austriji je potpuno drugačije organizovan nego kod nas, mada neke sličnosti postoje. I u Austriji postoje obavezno državno osiguranje i razna privatna osiguranja. Ali tu svaka sličnost prestaje.

Zdravstveno osiguranje

Kada počnete raditi, vaša firma će vas osigurati i ukoliko imate decu, ona će takodje biti osigurana preko vas. Ukoliko oba supružnika rade, možete da birate preko koga će deca biti osigurana. Ukoliko vaš supružnik takodje živi u Beču, ali ne radi, on/ona može dobiti zdravstveno osiguranje preko vas, ali će osiguranje biti ograničeno i neće pokriti sve usluge na koje vi kao nosilac osiguranja ili vaša deca imate pravo.

Svaka pokrajina Austrije (ukupno 9) ima svoje sopstveno osiguranje i penzioni find. U Becu je to WGKK. Sada već bivši premijer Kurz je imao ideju da objedini sve ove fondove u jedan, kako bi povećao efikasnost i smanjio troškove, medjutim ova reforma je naišla na veliki otpor pokrajina i fondova. Viedećemo da li će od ovoga nešto biti u budućnosti.

Što se tiče privatnih dodatnih osiguranja, njih ugovarate sami. Neke od osiguravajućih kuća koje nude ova osiguranja su Uniqa, Generali, itd. Mesečna premija za privatno zdravstveno osiguranje može da bude i više stotina EUR, zavisno od godina starosti u kojem ste ga zaključili i toga šta sve želite da uključite (npr. zubara, bolničko lečenje, itd.). Ideja je da ako zaključite ovo osiguranje dok ste mladi i počnete rano da uplaćujete, osiguranje će skupiti dovoljno novca da pokrije troškove vačeg lečenja u kasnijem periodu i naravno nešto dodatno da zaradi.

Dodatno privatno osiguranje će vam pokriti troškove pregleda kod lekara koji ne rade za WGKK. Prednosti pregleda kod 'privatnih' lekara jeste kraće vreme čekanja na pregled, veći izbor ordinacija (za neke specijalnosti je jako teško naći dobrog lekara na državnom osiguranju) i potencijalno kvalitetnija usluga. Cene privatnih pregleda se krecu od 100 do 150 EUR, dok WGKK za isti pregled lekarima plaća pet puta manji iznos, pa i nije ni čudo što većina iskusnih stručnjaka ne prima osiguranike WGKK već se isključivo orjentiše na privatne osiguranike. Zanimljivo je da srednji sloj austrijanaca uglavnom nema privatno osiguranje, mada se ova slika polako menja. 

Kada kažem je privatna usluga potencijalno bolja, želim da skrenem pažnju da u Beču važi poslovica da će vam privatni lekar mnogo češće prepisati hirušku intervenciju nego državni, budući da očekuje da ćete se operisati u njegovoj privatnoj klinici. Operacije u privatnoj režiji su jako skupe i mogu koštati i nekoliko desetina hiljada EUR. Naravno, 'privatni' lekar predpostavlja da imate privatno osiguranje koje će pokriti sve te troškove.

Ukoliko ste posetili privatnog lekara, moraćete sami da platite račun ali tražite da vam lekar izda račun (Honorarnote). Ovaj račun, zajedno sa izveštajem o pregledu mozete dostaviti WGKK na partcijalnu refundaciju troškova. Najlakši način da to uradite je preko on-line portala www.wgkk.at/meinesv . Nemojte se iznenaditi kada vam vaš račun od 150 EUR WGKK refundira u iznosu od samo 20-30 EUR. Pravilo je da što više usluga imate navedeno na računu, to će i refundacija biti veća. Ove usluge su sa svojim šiframa prikazane u tabeli na izveštaju lekara. Privatna osiguranja uglavnom traže da ste prvo pokušali naplatu preko WGKK pa tek onda njima prosledite račun i WGKK izveštaj o refundaciji. Ova procedura garantuje da ćete naplatiti sve troškove pregleda. Ukoliko se direktno obratite privatnom zdravstvenom osiguranju, oni će vam refundirati samo 70% troškova. Većina privatnih osiguranja takodje imaju on-line portale za prijave štete. 

Da li se isplati imati privatno zdravstveno osiguranje s obizirom na visoke premije? Iskreno ne znam, i ovo zavisi od vašeg zdravstvenog stanja.

Sistem zdravstvene nege

Ako imate neki zdravstveni problem, možete otići kod izabranog lekara opšte prakse koji će vas uputiti dalje kod specijaliste ili se možete direktno obratite specijalisti. Za razliku od naših krajeva, u Austriji i lekari opšte prakse i specijalisti rade u privatnim ordinacijama. Domovi zdravlja ne postoje, a u bolnice idete samo ukoliko ste dobili poseban uput za bolničko lečenje ili ukoliko imate hitan slučaj. Ordinacije po pravilu rade samo radnim danima i vrlo često u ograničenim terminima (dva-tri dana u sedmici ili po par sati dnevno), jer lekari često paralelno rade u nekoj drugoj ordinaciji ili u nekoj bolnici. Ako imate državno osiguranje, u jednom kvartalu možete posetiti neograničeni broj puta lekara opšte prakse i tri raličita lekara specijaliste (osim u slučaju da je ste dobili uput od lekara opšte prakse  kada možete probiti limit od tri posete). U ovaj limit ne ulaze kontrolni pregledi kod istog lekara specijaliste, koje takodje možete imati neograničeno puta.

Lekari obično prihvataju nekoliko državnih osiguranja, od kojih je u Beču najzastupljenije WGKK. Ukoliko vaš izabrani lekar prihvata državno osiguranje, pregled nećete platiti, već će naplata ići u pozadini izmedju osiguranja i lekara preko vaše elektronske kartice osiguranja. Neki lekari medjutim rade u isključivo u privatnom režimu, i ne prihvataju osiguranja i u ovim slučajevima ćete pregled morate platiti sami i onda pokušati refundirati deo troškova od državnog i privatnog osiguranja (ako ga imate).

Interesantno je da i kod lekara koji radi za WGKK možete zakazati pregled kao privatni pacijent, na primer ukoliko vam regularni termini orginacije ne odgovaraju ili ne želite da čekate na pregled. Medjutim, vodite računa da vam ovakve preglede WGKK neće refundirati.

Očekujte velike gužve kod lekara koji rade za WGKK i imaju dobar rejting. Jedan broj ovakvih lekara ne prima nove pacijente jer nemaju kapaciteta.

Lekare najlakše možete pronaći koristeći aplikaciju Docfinder ( https://www.docfinder.at/ ) i Praxiplan (https://www.praxisplan.at/) koje će vam omogućiti da lekare filtrirate po specijalnosti, adresi ili jeziku koji govore. Aplikacija Docfinder ce vam dati i rejting lekara na osnovu ocene pacijenata, što je olakšava pronalaženje kvalitetne usluge.

Hitni slučajevi

Ukoliko imate hitan slučaj ili ste se razboleli tokom vikenda, jedina opcija vam je da idete u bolnicu. Budite spremni na višesatno čekanje. Mi smo par puta bili u hitnoj pomoći u bolnici (najčeće zbog dece) i čekanje nikada nije bilo ispod 2-3 sata. Interesantno mi je da je 80% ljudi koji su čekali u hitnoj bili iz ex-Yu i Turske, što me uvek teralo da se pitam gde austrijanci idu u takvim slučajevima. Moguća objašnjenja su da su oni opušteniji kada dete ima visoku temperaturu ili ga zaboli uho, da idu u privatnu kliniku, ili da imaju porodičnog lekara koji će ih posetiti kod kuće. Ovo je i dalje misterija za mene. 

Ukoliko vas ili vaše dete zaboli zub vikendom, najbolje je da se obratite nekoj od dežurnih stomatoloških klinika koje rade pod WGKK. Mi smo par puta bili u jednoj od ovih klinika i bili smo prezadovoljni uslugom.

Operacije

Ukoliko imate zdravstveni problem koji zahteva hirušku interevenciju, najlakši put da dodjete do željenog doktora jeste da odaberete bolnicu u kojoj želite da se operišete, napravite listu lekara koji u njoj rade i koji su iz tražene specijalnosti i onda pronadjete u kojoj privatnoj ordinaciji rade. Ukoliko vam je ovo prekomplikovano, otidjite na privatan pregled kod dobrog lekara specijaliste i tražite od njega preporuke kod koga možete da se operišete preko WGKK.  Sledeći korak je da zakažete novi privatan pregled kod željenog doktora i on će vas uputiti u proceduru u bolnici u kojoj ćete se operisati. Doktor će vam takodje napraviti termin za prvi pregled u bolnici i ubaciti u komplikovan proces zakazivanja operacije. Doktor će očekivati da ćete posle operacije ići na kontrole kod njega privatno, mada se naravno možete i drugačije organizovati.

Budite spremni da ćete pre opracije morati posetiti bolnicu bar 3 puta kako bi odradili sve testove i intervjue. Operacije se obično čekaju nekoliko meseci zbog nedostatka kapaciteta. Ukoliko imate privatno zdravstveno osiguranje koje prokriva bolnicu, možete se operisati na privatnoj klinici ili pak na državnoj, uz pogodnosti privatne sobe i bolje usluge.

Interesantno je da je najmanje 30% bolničkog osoblja u Beču iz ex-Yu. Dakle, ako se pitate gde su svi lekari koji su otišli sa Balkana, odgovor je da je dosta njih završilo u Beču. Kada sam nedavno ležao u bolnici, osećao sam se kao da sam u Srbiji. Doktor koji me je operisao je bio iz Srbije, pola sestara i spremačice takodje. Čak je i dosta pacijenata po sobama bilo iz naših krajeva. 

Kada ste zakazali termin za operaciju, nije potrebno da otvarate bolovanje kod svog lekara opšte prakse pre operacije jer će vam bolnica izdati izveštaj sa podacima kada ste operisani i kada ste pušteni i ovaj izveštaj možete dati poslodavcu. Ukoliko vam je posle izlaska iz bolnice potrebno jos par dodatnih dana bolovanja, onda zakažite termin kod ličnog lekara i otvorite dodatno bolovanje.

Kako napisati dobar CV

Pri korak u projektu traženja posla u inostranstvu je pisanje rezimea (CV-a).

U svojoj dosadasnjoj karijeri sam nekoliko puta bio u prilici da čitam CV-e ljudi koji su tražili posao, ali i da razgovaram sa ljudima koji se profesionalno bave upravljanjem ljudskim resursima ili koji rade u agencijama za zapošljavanje. 

U nastavku ću vam dati par saveta kako da pripremite svoj CV tako da odskoči od drugih. Ne zaboravite da će svaki poslodavac u Austriji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji dati prioritet svojim gradjanima, potom kandidatima iz ostalih EU zemalja (jer ne moraju da se bakću sa administracijom oko pripreme radne dozvole) i tek onda nama koji dolazimo iz zemalja van EU.

Dakle vaš CV treba da bude toliko ubedljiv da ga posodavac stavi na vrh liste koja će najverovatnije sadržavati 20-50 drugih imena.

1. Shvatite traženje poslao kao projekat u kojem trebate sebe da prodate nekome ko vas nikada nije video (osim ukoliko ne dolazite na razgovor po nečijoj preporuci).
2. Zaboravite na CV koji će imati jednu stranicu. Iako su ovakvi CV sada moderni, po meni ovakav CV može da prodje samo ako tražite posao u grilu, ili ako ste Elon Musk.
3. Obratite pažnju na sliku. Slika treba da bude profesionalna (slike u prirodi ili ispred kuce/zgrade ne dolaze u obzir), lice treba da bude u krupnom planu, a pozadina treba da je bela.
4. CV treba da bude dimaničan i prilagodjen svakoj poziciji na koju konkurišete. Generički CV-i retko prolaze. Ako poslodavac traži specifične veštine koje posedujete, fokusirajte se da to jasno istaknete. Neke kompanije koriste automatsko filtriranje CV-a prema ključnim rečima. Istovremeno, nemojte da vam CV bude predugačak ili da sadrži dugačke pasuse i rečenice. Izbrišite sve što nije relevatno za konkretnu poziciju, a dodatno obrazložite i prilagodite delove koji su relevatni. 
5. U CV obavezno stavite koja su vam postignuća na poslu tj. kako ste doprineli uspehu vašega prethodnog poslodavca.
6. Formalna sertifikacije je poželjna ako ne i potrebna, pogotovo za nas koji dolazimo iz krajeva za koje neko možda nikada nije čuo i škola koje nisu na preteranom glasu po kvalitetu ili oficijelnom rangu. 
7. Motivaciono pismo treba jasno da objasni zašto ste se baš vi savršen kandidat za poziciju na koju se prijavljujete. Nekada je motivaciono pismo važnije od CV-a.
8. Nikada ne šaljite pismo sa referencama kada se tek prijavljujete. Reference šaljite tek kada vam ih traže.
9. Ako ste radili u super organizovanoj kompaniji sa 3000 zaposlenih i godišnjim profitom od 200 miliona EUR, nemojte očekivati da je vaš novi posodavac ikada čuo za nju i da će biti oduševljen kada vidi njeno ime. Naša i nemačka percepcija velikog su dve potpuno različite priče. GDP jednog osrednjeg grada u nemačkoj je veći od GDPa čitave Srbije, Bosne ili Hrvatske. Osim toga, poslodavac na CV troši u proseku 2-3 minuta. Ako ste u CV stavili samo nazive firmi nemojte očekivati da će neko guglati da nadje dodatne informacije. Dakle, ako ste ponosni što ste radili u dobroj domaćoj firmi, morate u CV-u napisati par rečenica u kojoj ćete objasniti čime se fima bavila, ili da je ta firma lider u ovome ili onome i onda to povezati sa vašim doprinosom. 
10. Stavite na početak CV-a 2-4 bullet pointa sa sažetkom vaših znanja i iskustva. Verujte mi ovo jako dobro funkcioniše.
11. Proverite tržište. Ako za neku poziciju većina poslodavaca traži neki sertifikat ili stručnu veštinu, potrudite se da ih dobijete na vašem trenutnom radnom mestu.
12. Ukoliko pričate engleski i tražite posao gde se radi na engleskom ne stavljajte koji sertifikat iz  engleskog imate - podrazumeva se da jezik na kojem tražite posao pričate tečno. Stavite samo English - Fluent. Isto važi i za ostale jezike. Ako dodatno znate neki drugi jezik, onda možete napisati na kom ste nivou. Izuzetak iz ovog pravila su visoko deficitarna zanimanja zavarivača, strugara, majstora i sl. gde za početak možete dobiti posao i bez savršenog znanja jezika.
13. Fokusirajte se na 1-2 zemlje i gledajte firme koje posluju internacionalno, jer je veća šansa da će vas zaposliti u takvoj nego u nekoj manjoj pordičnoj firmi u kojoj obično nema stranaca.

Na kraju bih zaključio da je traženje posla u inostranstvu veliki, ako ne i najveći projekat u vašem životu i zato ga ne treba podceniti ili raditi sa pola kapaciteta. Nažalost, većina stanovnika EU smatra balkanske zemlje zaostalim u svakom pogledu (Tramp bi nas verovatno odmah uvrstio u kategoriju shitholes), tako da nama treba duplo više truda i zalaganja da bi nas prihvatili i cenili. Ovo važi i za traženje posla. 

I bi B2

Danas sam konačno položio B2 ispit iz nemačkog.

Polagao sam u CIB školi u 16. bezirku i mogu da kažem da je ispit bio dobro organizovan.
Kao i u slučaju B1 ispita, ispit za B2 se takodje sastojao iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo se sastojao iz tri celine: pisanje (90) min, slušanje (30) min i čitanje (30) min.

U delu za pisanje smo morali da napišemo žalbu internet prodavnici preko koje smo kupili proizvod koji nije zadovoljio naša očekivanja. Takodje smo morali da napišemo sastav od 120 reči na jednu od dve ponudjene teme: a) zašto je potrebno naučiti nemački ako živite u Austriji i b) da li je keš plaćanje bolje i sigurnije od kreditnih kartica.

U delu za slušanje smo opet imali dve vežbe. U prvoj vežbi smo morali odgovoriti na ponudjena pitanja vezano za radio emisiju o devojčici iz Turske koja se doselila u malo selo kod Salzburga kao prvo strano dete ikada i koja je u medjuvremenu postala doktorica. Druga vežba je bio standardni test gde se neko raspituje o tri ponude i poredi cene, uslove i sl.

U delu za čitanje je bilo četiri vežbe gde smo morali da odgovorimo na pitanja posle čitanja članka, povežemo pet tekstova sa odgovarajucim rečenicama i dopunimo dva teksta sa rečima i slovima koje nedostaju.

Što se usmeog dela tiče, ja sam imao sreću da je sa mnom u paru bio momak (Turčin) koji se rodio ovde i koji priča nemački kao da mu je maternji jezik. Bio je potpuno opušten i samouveren i onda je i meni bilo lakše da razgovaramo o zajedničkim temama. Inače, usmeni deo ispita ima tri dela, u prvom smo pričali o medijima i upotrebi telefona, interneta i sl, druga vežba je bio opis fotografije i treća vežba je bila debata na temu da li treba kupovati polovne stvari ili ne.

Sve u svemu, ispitivači su bili ljubazni, ispit je tekao glatko i sve je prošlo dobro. Iskreno sam mislio da će biti napornije, pogotovo što smo pismeni deo počeli u 09:30 a usmeni mi je bio zakazan tek u 16:00.

Razlika izmedju B1 i B2 
Tekstovi i razgovori su malo složeniji, dopunjavanje praznina u tekstu nije bilo na B1 i opis fotografije nije bio samo prosto iznošenje činjenica šta je na slici, već se morala uključiti mašta i napraviti priča oko toga šta fotografija opisuje. Npr. moja fotografija je prikazala dete koje sedi na podu ispred dede u stanu i pokazuje mu mapu koju je izvadio iz školske torbe. Oboje su obuveni i vidi se da je dete tek došlo iz škole. Moja priča vezano za ovu sliku je bila da je kraj školske godine, dete je dobilo ocene i došlo kući, ali roditelja nema jer rade. Srećom tu se zatekao deda. Naravno, onda tu ispričate da nemaju svi dede i bake blizu, da neke bake i deke još uvek rade jer se starosna granica za penziju pomerila na 65 godina i sl.

Odakle učiti
Ja sam se spremao iz ove dve knjige koje sam naručio on-line.

http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-ubungsmaterialien.html
http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-modellsatz.html

Vežbe sam prošao samo jednom da vidim kako izgledaju.

Jako dobih materijala ima i na sajtu https://deutsch-mit-marija.de/, pogotovo u delu gde opisuje kako opisati fotografije i sl. Ima nekolio videa na youtubu, obavezno ih pogledajte.
Što se pisama žalbe tiče, na internetu ima gomila primera i standardnih rečenica.

Ja  sam izmedju B1 i B2 ispita takođe pročitao tri knige na nemačkom na Kindlu i išao sam dva puta sedmično četiri meseca na kurs nemačkog.
Kindl je moja topla preporuka za učenje stranog jezika je ima on-line prevod reči iz teksta tako da može dosta novih reči da se nauči relativno brzo, pogotovo ako putujete prevozom na posao. Ja dnevno provedem u prevozu oko sat vremena i navikao sam sebe da ne trošim ovo vreme na besmisleno čitanje vesti i gledanje Fecebooka i Instagrama, već da čitam knjige na nemačkom. Verujte mi da sam se preporodio.

Za čitanje mogu da preporučim Ein mann Namens Ove, Rosi Projekt i Hectors suche nach dem Glück.

Pogotovo je Ein mann Namens Ove dobra jer ima puno rečenica/reči koje se ponavljaju i onda ih je lakše zapamtiti. Sve tri knjige su jako zanimljive i sigurno ćete uživati čitajući ih.

Konacno - trajna boravisna dozvola

Pre par nedelja sam konačno dobio dugo očekivanu "trajnu" boravišnu dozvolu (Daueraufenthalt EU). Trajna dozvola zapravo i nije trajna, jer se mora produžavati svakih 5 godina.

Da biste stekli pravo na trajnu dozvolu boranka morate živeti u Austriji minimalno 5 godina. Zahtev za dozvolu možete predati najranije tri meseca pre isticanja RWR+. Zahtev morate predati pre isticanja važeće dozvole.

Ono što je bitno pre dobijanja trajne boravisne dozvole jeste da vodite računa da u periodu od 5 godina ne boravite van Austrije duže od 10 meseci, odnosno 6 meseci uzastopno.

Važno je takodje napomenuti da MA35 gleda datum odobravanja prve dozvole u sistemu, a ne na kartici prilikom računjanja 5 godina boravka. Ukoliko vam stara RWR+ kartica ističe par meseci ranije, moraćete neko vreme biti bez vize dok ne napunite punih 5 godina boravka. Iako je vaš status u ovom slučaju i dalje legalan, nećete moći putovati van zemlje dok ne dobijete novu karticu.

Nama se desilo bas to sa decom i to zato što im je važenje RWR+ bilo skraćeno za dva meseca (zbog isteka validnosti pasoša). Iz tog razloga su dečije RWR+ istekle u januaru, medjutim, pravo na trajnu dozvolu mogu da steknu tek u aprilu.

Trajnu boravisnu dozvolu morate produzavati svakih pet godina. Produzetak je moguc ukoliko ste:

a) boravili celo vreme u Austriji

b) niste boravili van EEA (Svajcarska nije deo EEA) duze od 12 uzastopnih meseci (u izuzetnim slucajevima duze od 24 meseca)

c) niste boravili van Austrije (ali u EEA) duze od 6 godina

Za vise podataka pogledajte: https://www.bmi.gv.at/312/24/start.aspx

Malo pojašnjenja vezano za mobilnost unutar EU sa dozvolom za trajni boravak.

S dugotrajnom boravišnom dozvolom EU - a izdanom u Austriji  možete raditi i studirati  u drugim državama članicama EU -a. Međutim, pre nego što vam bude dopušteno da radite, neke zemlje članice EU provode test tržišta rada. Konkretna država članica daje informacije o tačnim propisima.

Ako ste boravili u drugoj državi članici pet godina, tamo također možete podnijeti zahtjev za dozvolu stalnog boravka u EU . U tom slučaju, dugotrajna boravišna dozvola EU izdana u Austriji ce biti opozvana i automatski će isteći nakon šest godina.

Ako želite preći iz Austrije u Nemačku uz trajnu boravišnu dozvolu Austrije, možete dobiti boravišnu dozvolu u Njemačkoj s kojom tamo možete raditi ili studirati. Nakon pet godina boravka u Nemačkoj, možete podnijeti zahtjev za neograničenu dozvolu stalnog boravka u EU u Nemačkoj. Dozvola za stalni boravak - EU iz Austrije u ovom slučaju prestaje.

Sto se tiče dokumenata potrebnih za dobijanje ove dozvole ja sam predao:

1. Popunjen obrazac - dostupan na linku nize
2. Pasoš (nije potrebno kopirati)
3. Sliku (ne stariju od 6 meseci)
4. Meldezettel
5. Kopije trenutnih viza i e-card
6. Potvrdu o zaposlenju i visini tri prethodne plate
7. Poslednja tri platna listica
8. Ugovor o vlasništvu stana i izvod iz katastra (ukoliko stan rentirate, onda ugovor o renti)
9. Poslednji izvestaj of Hausverwaltung-a o visini mesečnih troškova održavanja zgrade
10. Print kartice tekućeg računa sa transakcijama koje potvrđuju redovne uplate Hausverwaltung-u i banci za otplatu kredita
11. Potvrdu o položenom ispitu iz njemačkog B1 + modul za integraciju
12. Potvrdu iz kreditnog biroa (možete je naručiti on-line preko linka https://digitalerantrag.ksv.at/Dip/?product=infopass-fuer-behoerden&_ga=2.67437714.242625100.1551719775-748608694.1551719775 )
13. Potvrdu iz WGKK (takođe dostupna on-line preko portala https://sso.sozialversicherung.at/IBSYS_WEB_SSO/login?TARGET=https%3A%2F%2Fwww.meinesv.at%2Fvda%2F%3Fportal%3Dmeinesvportal%26LO%3D1%26contentid%3D10007.786410&LO=1 )

Da biste lakše preuzeli izvod iz kredinog biroa i WGKK, preporučujem da prethodno uzmete Handy Signatur (više detalja možete nači na https://www.handy-signatur.at/hs2/).

Za decu je potrebno predati dokumenta pod rednim brojem 1-5 i poslednje svedočanstvo (prepis ocena) iz škole.

Za detaljnije informacije i obrasce pogledajte sledeći link:
https://www.wien.gv.at/amtshelfer/dokumente/aufenthalt/aufenthaltstitel/bescheinigungen/daueraufenthalt-eu.html#

Na kraju moram priznati da sam ovu dozvolu željno iščekivao od prvog dana kada sam došao u Austriju pre pet godina. Sada, kada sam je dobio, ne osjećam se preterano sigurnije u pogledu svog statusa, pogotovo uzimajući u obzir zaokret trenutne vlasti u Austriji na desno.

Stoga dozvolu vidim samo kao prelaznu fazu do krajnjeg cilja, a to je Austrijski pasoš. Za sticanje uslova za pasoš mi je potrebno još godinu dana boravka i rada u Austriji i položen B2 iz nemačkog jezika.

Novi cilj je dakle položiti B2 ispit iz nemačkog.

Penziono osiguranje u Austriji

Penziono Osiguranje

U Austriji funcionišu sva tri stuba penzionog osiguranja.

Prvi stub penzijskog osiguranja jeste obavezno državno penzijsko osiguranje koje se zasniva na principu tekućeg finansiranja. Uplaćeni doprinosi u PIO fond (na teret poslodavca i zaposlenih) isplaćuju se u vidu penzija sadašnjim penzionerima.

Drugi stub se odnosi na takozvane privatne penzije. Reč je o obaveznom dopunskom privatnom penzijskom osiguranju u kome se dio obaveznih doprinosa koji idu u državno penzijski fond preusmjerava u privatni penzijski fond, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dvije penzije, državnu i privatnu. Dobrovoljna životna osiguranja mogu se smatrati jednim od oblika “drugog stuba”.

Treći stub jeste dobrovoljno penzijsko osiguranje koje mogu da koriste svi građani, bez obzira da li su zaposleni ili ne. Oni izdvajaju dodatne penzione doprinose na lične račune koje kasnije koriste kao dodatne prihode u penziji.

Obavezno Državno Osiguranje

Ovo osiguranje uplaćuje poslodavac u državni penzioni fond. Poslodavac praktično se od svake bruto plate zaposlenog odvaja zakonom propisani iznos i uplaćuje ga u penzioni fond. Kada napunite 65 godina starosti (ukoliko ste muškarac), odnosno 60 godina (ukoliko ste žena), stičete pravo na penziju. Austrija ima potpisane ugovore sa Srbijom i Bosnom koji omogućavaju povezivanje staža koji imate u ovim državama sa stažom koji imate u Austriji. Prilikom penzionisanja ćete penziju dobijati iz sve tri države, zavosno od toga koliko ste godina radili u svakoj od njih.

Obavezno Privatano Penziono Osiguranje

Od 2003. godine svi poslodavci u Austriji su u obaveze da uplaćuju 1,53% od bruto plate u fondove odabranog penzionog osiguranja (Vorsorgekasse). Fond odabira sam poslodavac i uplate u fond idu automatski (prakično poslodavac uplaćuje u državni penzioni fond, koji onda prenosi ovaj novac u privatnu osiguravajuću kuću. Jednom godišnje, zaposleni dobijaju putem pošte na kućnu adresu izvod računa sa trenutnim saldom.  Uplaćeni doprinosi nikada ne ističu, već se kumulativno povećavaju svake godine. Neke od osiguravajućih kuća koje se bave ovom vrstom osiguranja su Bonus, Allianz, BUAK, VBV – Vorsorgekasse, itd. Ovo osiguranje zapravno predstavlja drugi stub penzionog osiguranja.

Uplaćena sredstva su garantovana i u prosjeku osiguravajuće kuće isplaćuju godišnju kamatu od oko 3% na sredstva na računu. Istovremeno će osiguranje za upravljanje ovim računom godišnje naplatiti naknade u iznosu od nekih 2.0-2,7%.

Kada možete podići ovaj novac:

Ovaj novac ne možete povući ukoliko ste zaposleni. Novac se može podići samo prilikom prestanka radnog odnosa ako su ispunjena sljedeća dva uslova:

•       Poslodavac je uplaćivao u Vorsorgekasse najmanje 36 mjeseci (bez obzira koliko ste poslova promjenili u ovih 36 mjeseci ),
•          Prekid radnog odnosa je bio sporazuman.

Ukoliko ovaj novac nikada ne povučete, na kraju radnog vjeka možete cjelokupnu sumu na računu podići odjednom ili u ratama kao dio penzije.

Novac možete podići i još jednom specijalnom slučaju – ukoliko 5 godina niste ništa uplatili u državni penzioni fond u Austriji.

Prilikom podizanja sredstava, država će vam naplati porez od 6%. U slučaju smrti, nasljednici imaju pravo raspolaganja cjelokupnim fondom. Novac takođe možete prenositi iz fonda u fond, ali pod uslovom da niste mjenjali poslodavca najmanje 3 godine.

Dobrovoljno Privatno Penziono Osiguranje

Ovo osiguranje sklapate sami ukoliko želite da osigurate dodatna sredstva dok ste u penziji. Uplaćeni iznos je subvencioniran od strane države u iznosu od 4,25%, do maksimalnog iznosa od 122,19 EUR godišnje. 

Za 2019 godinu, maksimalan iznos koji možete uplatiti je 2975,10 EUR i on se u pravilu povećava svake godine. Možete uplatiti i veći iznos u toku godine, ali na njega nećete dobiti subvenciju države.

Premije koje se uplate se na kraju isplaćuju kao doživotna penzija ili kao jednokratna isplata (koja je nepovoljna iz perspektive poreza jer u tok slučaju morate platiti porez od 27,5% na kapitalni dobitak). U slučaju nesreće, garantovani iznos se povećava za 50%.

Korištenje ovog osiguranja nosi i poreske olakšice jer penziju možete prijaviti kao odbitnu stavku u poreskoj prijavi a takođe ne plaćate i kapitalnu dobit u slučaju pezionisanja.

Osiguravajuće kuće koje nude ovaj proizvod (npr. Wiener Stadtische) uglavnom garantuju isplatu uplaćenih premija i državne subvencije, tako da u teoriji uplaćen novac ne možete izgubiti.

Sta osiguravajuće kuće rade sa novcem koji ste uplatili? Dok ne napunite 50 godina starosti, Wiener Stadtische investira 15% uplaćenih sredstava u akcije preduzeća. Od 51 godine starosti, ovaj procenat pada na 5%.

Napomena: Ovaj blog ne treba shvatiti kao reklamu pojedinih osiguravajućih kuća, niti kao finansijsko savjetovanje. Autor ne snosi odgovornost za tačnost objavljenih informacija niti će objavljene informacije biti redovno ažurirane.