Die Qual der Val. Večita dilema nasih ljudi koji žele da emigriraju - da li ostati u Evropi ili otići u Ameriku.U protekle 2 godine sam par puta putovao u SAD i Kanadu sto mi je dalo priliku da razgovaram sa našim ljudima koji su odlučili "otići preko bare". Takodje sam imao priliku i da na licu mjesta vidim kako izgleda zivot preko okeana i proverim da onu našu izreku "Evropa je ipak Evropa". U Kanadi sam imao priliku da obidjem nekoliko gradova (Toronto, Misisagu, London, Ontario i Montreal). U SAD sam nažalost uspeo posetiti samo San Francisko i nekoliko okolnih manjih mesta.
Meni se Kalifornija neuporedivo više svidela od Kanade zbog jednog meni jako bitnog faktora - klime. Naime, u Kanadi sam boravio 2 puta, jednom u aprilu i drugi put sredinom oktobra. Oba puta je bilo prilično hladno, stim da je u oktobru u Otavi vec bio pao sneg. Ako ste zimogrižljivi i ne
uživate preterano da 7-8 meseci živite u zimskoj idili, Kanada definitivno nije dobar izbor.
Ukoliko volite topliju klimu i uzivate u pogledu na okean, Kalifornija može biti pravi izbor za novi zivot. Pogotovo ako ste u IT industriji, Silikonska dolina može puno toga da ponudi. Apple, Google, Facebook, Microsoft, IBM, NASA, itd, sve ove kompanije ćete naći i videti na par kilometara povrsine dok se vozite auto putem.
Medjutim ono što je zajedničko za obe zemlje su ljubazni ljude koji će vas dočekati sa osmehom na licu uz pitanja tipa: "Kako ste danas?" ili "Kakav vam je bio danasnji dan?". Dok u Austriji često možete ući u radnju u kojoj vas niko neće ni pogledati, a kamoli pozdraviti, to se u SAD i
Kanadi teško može doživeti. Naravno, ako spomenete da ste iz Evrope, vase sagovornici će vam posvetiti još više pažnje. Rekao bih da je to deo njihove kulture da vaspitaju decu da budu učtiva i staložena. Naravno, izuzetaka ima svugde pa i tamo.
Meni je posebno zanimljiv osjecaj da ste došli u zemlju u kojoj svih 319 miliona stanovnika prica engleski (pa dobro, bar većina). Zamislite EU koja ima 4 miliona km2 sa svoja 24 zvanična jezika i kulture. Sada zamislite SAD sa 2,5 puta većom površinom (9,8 miliona km2) sa jednim zvaničnim
jezikom, kulturom i istorijom. Impresivno, zar ne?
I drugi jezici su naravno u upotrebi, pre svega španski. Za razliku od evropskih zemalja u kojima deca u školama uče po nekoliko stranih jezika, u SAD deca jednostavno ne uče ni jedan drugi jezik osim engleskog. A i zašto bi?
U razgovoru sa Kanadjima sam stekao utisak da je njihova perepcija Evrope uglavnom kao jednog politički nestabinog kontinenta koji je uvek na ivici konflikta i u kojem su ljudi jako podložni nacionalizmu i zatvorenosti prema strancima. Gledajući našu bližu istoriju i okruženje rekao bih da su ovde u pravu.
Interesantan osjećaj veličine ove dve zemlje. Let avionom sa istočne na zapadnu obalu traje 3-4 sata, odprilike isto koliko treba od Beograda do Londona. Ljudi često nisu svesni ove veličine, pa se (kao i ja uostalom) iznenade kada čuju da vožnja autom od San Franciska do Los Andjelesa traje
6.5 sati u idealnim okolnostima, iako na karti oba grada izgledaju blizu jedan drugome.
Jedinstven jezik, kultura i istorija su velike prednosti SAD-a i nije slučajno što su vodeća ekonomska sila. Istovremeno su po meni i veliki nedostaci za individuu jer nemate priliku da vidite nešto drugačije i obogatite se iskustvom koje prati odlazak u stranu zemlju. Iz Beča za vikend mozete da odlučite da obidjete Prag, Veneciju, Rim, Pariz, itd, i svaki od ovih gradova će vas iznenditi izgledom, hranom, ljudima i istorijom. Za mene kao osobu koja uživa u putovanjima i otkrivanju novih gradova geografska pozicija Beča nudi prednosti.
Kada ste u SAD, to je teško izvodljivo. Gde god da krenete srešćete amerčku zastavu, japanske automobile, istu hranu i običaje, i naravno ljude koji pričaju i izgledaju gotovo isto.
Naravno, odlazak u zemlju čiji jezik zaista pričate predstavlja ogromnu olakšicu u integraciji. Umesto da provodite sate i mesece pokusavajuci da propričate nemački, ukoliko odete u SAD necete imati tih problema. U stvari gotovo da necete. Ovo kazem iz razloga što koliko god mislili da poznajemo engleski jezik, boravak u zemlji u kojima se on priča je prava prilika da se uverimo u suprotno. Naravno, svakodnevni razgovor je u redu, ali ukoliko udjemo dublje u političke, poslovne i kulturne teme, shvatićemo da je fond reči koji imamo zapravo siromašan a da su mnoge fraze koje smo često koristili zapravo pogrešne.
Stvar koja mi se nije svidela u SAD i Kanadi je infrastruktura. Koliko sam razumeo, SAD nemaju tradiciju ulaganja u opšta dobra i radije se oslanjaju na individualne inicijative. San Francisko na primer ima jednu liniju metroa-voza (Bart) koji izgleda kao da je izašao iz fabrike 60tih godina. Generalno, javni saobraćaj ovde ne funkcioniše kao šo je to slučaj u Beču, mada Beč možda i nije najbolji benchmark jer ima izvanredan javni saobraćaj, čak i u EU. Stanovnici ovih zemalja se uglavnom oslanjaju na vlastite automobile i Uber. Uber je jako popularan, pogotovo u San Francisku gde regularna taksi vozila gotovo da ne možete da vidite. Ovo je posledica ekonomske krize koja je naterala ljude (pogotovo penzionere) da krpe mesečni budžet dodatnim izvorom sredstavai i nedstatka dobre javne infrastrukture. Kako mi je to neko objasnio slikovito: zamislite korporativnu žurku u Facebooku gde po završetku 20.000 iz kampusa ljudi kreće kući u sitne sate. Ne postoji metro, niti taksi služba koja može da razveze sve te ljude kućama.
U Kanadi je potrebno dodati i perspektivu udaljenosti jer nije neobično da se prva susedna zgrada, supermarket ili trafika nalaze na par km. udaljenosti.
Kada govorimo o automobilima, po mojoj proceni 70% su japanci. U Kanadi su veoma popularni veliki pick-upovi sa 3500 kubika koji mogu sa lakocom da se izbore sa snegom i ledom. jedan od razloga za kupovinu ovakvih automobila je i sigurnost u slučaju nesreće na autoputu jer prosečan Amerikanac/Kanadjanin potroši dnevno 2-3 sata u vožnji na posao i sa posla.
Takodje me je prilično iznendadilo da obe zemlje, a pogotovo SAD nisu preterano čiste. Smeće mozete da vidite na svakom koraku a kada se vozite autoputem nije retkost da vidite branike automobila koje leze na zaustavnoj traci auto-puta. Moja prva misao je bila da ljudi na našim prostorima imaju pogrešnu perpepciju da je na Zapadu sve potpuno čisto i uređeno dok je situacija kod nas najgora moguća.
Nekrentnine, tj. njihova cena je jedna od dominantih tema u razgovoru. Razlog je neverovatno visoka cena istih čak i u poredjenju sa prosečno višim primanjima gradjana u odnosu na ostatak SAD. Prosečne kuće koštaju od 700.000 - 1.000.000 dolara (kanadskih/američkih) i u SAD i u Kanadi. Kuće su drvene (obložene ciglom) sa drvenim podovima na spratu i za naše standardne se mogu smatrati u nivou montažnih.
Razlika u ceni rentiranja je medjutim velika izmedju Kanade i Kalifornije. U Torontu mozete da rentirate pristojan stan za 4-članu porodicu za duplo manju svotu u poredjenju sa Kalifornijom. Nagli bum IT industrije nije pratio razvoj stambenih kapaciteta. Ova tema je toliko dominantna da smo čak i u Hop-on/Hop-off autobusu koji nas je vozio kroz San Francisko imali priliku da čujemo od vodiča koliko koštaju nekretnine u pojedinim kvartovima grada.
Da li zbog krize ili viskih cena stanova, uglavnom u San Francisku smo imali prilike da vidimo jako puno beskućnika, znatno više nego u Austriji (čak i ako ste ljubitelj kupovine u Bili nedeljom). Ovde bih pohvalio socijalni sistem Austrije koji raznim izdvjanjima i subvencijama omogućava pristojan krov nad glavom socijalno ugroženim kategorijama. Naravno, to Austriju i te kako košta i pitanje je kolimo je ovo rešenje održivo s obzirom da je nacionalni dug Austrije dosegao 85% GDP a nezaposlenost beleži rekordnu stopu od 12%. Dok pišem ovo, vladajuće partije u Austriji analiziraju mogućnosti smanjenja ovih izdataka kako bi budžet bio održiv na duže staze.
Da zaključim, Kalifornija može biti bolja solucija za imigraciju od Austrije ukoliko volite blažu klimu i mnođtvo sunčanih dana i pogotovo ukoliko ste IT stručnjak. Američko državljanstvo se do sada moglo dobiti lakše nego austrijsko (za koje vam treba 7-10 godina života i rada u Austriji), tržište rada je veće i politička situacija je stabilnija. Verovano vam neće biti potrebne godine da savladate jezik i živećete u zemlji koja je lider u gotovo svim oblastima industrije a SAD su i dom najboljih svetskih univerziteta (za koje će vam do duše trebati 30-40.000 USD po godini). Sa druge strane, Amerika ne oprašta ukoliko nemate dobar posao i platu, putovanje na posao će vam oduzeti 2-3 sata dnevno i naravno rodbina će biti mnogo, mnogo dalje. Život u Austriji je generalno mnogo ušuškaniji nego u Americi i Kanadi. Posete familiji koje iz Beča možete organizovati preko vikenda iz Amerike/Kanade ćete verovatno odlagati i svesti na maksimalno jedan odlazak godišnje.
Izbor je na vama.
