Zdravstveni sistem u Austriji je potpuno drugačije organizovan nego kod nas, mada neke sličnosti postoje. I u Austriji postoje obavezno državno osiguranje i razna privatna osiguranja. Ali tu svaka sličnost prestaje.
Zdravstveno osiguranje
Kada počnete raditi, vaša firma će vas osigurati i ukoliko imate decu, ona će takodje biti osigurana preko vas. Ukoliko oba supružnika rade, možete da birate preko koga će deca biti osigurana. Ukoliko vaš supružnik takodje živi u Beču, ali ne radi, on/ona može dobiti zdravstveno osiguranje preko vas, ali će osiguranje biti ograničeno i neće pokriti sve usluge na koje vi kao nosilac osiguranja ili vaša deca imate pravo.
Svaka pokrajina Austrije (ukupno 9) ima svoje sopstveno osiguranje i penzioni find. U Becu je to WGKK. Sada već bivši premijer Kurz je imao ideju da objedini sve ove fondove u jedan, kako bi povećao efikasnost i smanjio troškove, medjutim ova reforma je naišla na veliki otpor pokrajina i fondova. Viedećemo da li će od ovoga nešto biti u budućnosti.
Što se tiče privatnih dodatnih osiguranja, njih ugovarate sami. Neke od osiguravajućih kuća koje nude ova osiguranja su Uniqa, Generali, itd. Mesečna premija za privatno zdravstveno osiguranje može da bude i više stotina EUR, zavisno od godina starosti u kojem ste ga zaključili i toga šta sve želite da uključite (npr. zubara, bolničko lečenje, itd.). Ideja je da ako zaključite ovo osiguranje dok ste mladi i počnete rano da uplaćujete, osiguranje će skupiti dovoljno novca da pokrije troškove vačeg lečenja u kasnijem periodu i naravno nešto dodatno da zaradi.
Dodatno privatno osiguranje će vam pokriti troškove pregleda kod lekara koji ne rade za WGKK. Prednosti pregleda kod 'privatnih' lekara jeste kraće vreme čekanja na pregled, veći izbor ordinacija (za neke specijalnosti je jako teško naći dobrog lekara na državnom osiguranju) i potencijalno kvalitetnija usluga. Cene privatnih pregleda se krecu od 100 do 150 EUR, dok WGKK za isti pregled lekarima plaća pet puta manji iznos, pa i nije ni čudo što većina iskusnih stručnjaka ne prima osiguranike WGKK već se isključivo orjentiše na privatne osiguranike. Zanimljivo je da srednji sloj austrijanaca uglavnom nema privatno osiguranje, mada se ova slika polako menja.
Kada kažem je privatna usluga potencijalno bolja, želim da skrenem pažnju da u Beču važi poslovica da će vam privatni lekar mnogo češće prepisati hirušku intervenciju nego državni, budući da očekuje da ćete se operisati u njegovoj privatnoj klinici. Operacije u privatnoj režiji su jako skupe i mogu koštati i nekoliko desetina hiljada EUR. Naravno, 'privatni' lekar predpostavlja da imate privatno osiguranje koje će pokriti sve te troškove.
Ukoliko ste posetili privatnog lekara, moraćete sami da platite račun ali tražite da vam lekar izda račun (Honorarnote). Ovaj račun, zajedno sa izveštajem o pregledu mozete dostaviti WGKK na partcijalnu refundaciju troškova. Najlakši način da to uradite je preko on-line portala www.wgkk.at/meinesv . Nemojte se iznenaditi kada vam vaš račun od 150 EUR WGKK refundira u iznosu od samo 20-30 EUR. Pravilo je da što više usluga imate navedeno na računu, to će i refundacija biti veća. Ove usluge su sa svojim šiframa prikazane u tabeli na izveštaju lekara. Privatna osiguranja uglavnom traže da ste prvo pokušali naplatu preko WGKK pa tek onda njima prosledite račun i WGKK izveštaj o refundaciji. Ova procedura garantuje da ćete naplatiti sve troškove pregleda. Ukoliko se direktno obratite privatnom zdravstvenom osiguranju, oni će vam refundirati samo 70% troškova. Većina privatnih osiguranja takodje imaju on-line portale za prijave štete.
Da li se isplati imati privatno zdravstveno osiguranje s obizirom na visoke premije? Iskreno ne znam, i ovo zavisi od vašeg zdravstvenog stanja.
Sistem zdravstvene nege
Ako imate neki zdravstveni problem, možete otići kod izabranog lekara opšte prakse koji će vas uputiti dalje kod specijaliste ili se možete direktno obratite specijalisti. Za razliku od naših krajeva, u Austriji i lekari opšte prakse i specijalisti rade u privatnim ordinacijama. Domovi zdravlja ne postoje, a u bolnice idete samo ukoliko ste dobili poseban uput za bolničko lečenje ili ukoliko imate hitan slučaj. Ordinacije po pravilu rade samo radnim danima i vrlo često u ograničenim terminima (dva-tri dana u sedmici ili po par sati dnevno), jer lekari često paralelno rade u nekoj drugoj ordinaciji ili u nekoj bolnici. Ako imate državno osiguranje, u jednom kvartalu možete posetiti neograničeni broj puta lekara opšte prakse i tri raličita lekara specijaliste (osim u slučaju da je ste dobili uput od lekara opšte prakse kada možete probiti limit od tri posete). U ovaj limit ne ulaze kontrolni pregledi kod istog lekara specijaliste, koje takodje možete imati neograničeno puta.
Lekari obično prihvataju nekoliko državnih osiguranja, od kojih je u Beču najzastupljenije WGKK. Ukoliko vaš izabrani lekar prihvata državno osiguranje, pregled nećete platiti, već će naplata ići u pozadini izmedju osiguranja i lekara preko vaše elektronske kartice osiguranja. Neki lekari medjutim rade u isključivo u privatnom režimu, i ne prihvataju osiguranja i u ovim slučajevima ćete pregled morate platiti sami i onda pokušati refundirati deo troškova od državnog i privatnog osiguranja (ako ga imate).
Interesantno je da i kod lekara koji radi za WGKK možete zakazati pregled kao privatni pacijent, na primer ukoliko vam regularni termini orginacije ne odgovaraju ili ne želite da čekate na pregled. Medjutim, vodite računa da vam ovakve preglede WGKK neće refundirati.
Očekujte velike gužve kod lekara koji rade za WGKK i imaju dobar rejting. Jedan broj ovakvih lekara ne prima nove pacijente jer nemaju kapaciteta.
Lekare najlakše možete pronaći koristeći aplikaciju Docfinder ( https://www.docfinder.at/ ) i Praxiplan (https://www.praxisplan.at/) koje će vam omogućiti da lekare filtrirate po specijalnosti, adresi ili jeziku koji govore. Aplikacija Docfinder ce vam dati i rejting lekara na osnovu ocene pacijenata, što je olakšava pronalaženje kvalitetne usluge.
Hitni slučajevi
Ukoliko imate hitan slučaj ili ste se razboleli tokom vikenda, jedina opcija vam je da idete u bolnicu. Budite spremni na višesatno čekanje. Mi smo par puta bili u hitnoj pomoći u bolnici (najčeće zbog dece) i čekanje nikada nije bilo ispod 2-3 sata. Interesantno mi je da je 80% ljudi koji su čekali u hitnoj bili iz ex-Yu i Turske, što me uvek teralo da se pitam gde austrijanci idu u takvim slučajevima. Moguća objašnjenja su da su oni opušteniji kada dete ima visoku temperaturu ili ga zaboli uho, da idu u privatnu kliniku, ili da imaju porodičnog lekara koji će ih posetiti kod kuće. Ovo je i dalje misterija za mene.
Ukoliko vas ili vaše dete zaboli zub vikendom, najbolje je da se obratite nekoj od dežurnih stomatoloških klinika koje rade pod WGKK. Mi smo par puta bili u jednoj od ovih klinika i bili smo prezadovoljni uslugom.
Operacije
Ukoliko imate zdravstveni problem koji zahteva hirušku interevenciju, najlakši put da dodjete do željenog doktora jeste da odaberete bolnicu u kojoj želite da se operišete, napravite listu lekara koji u njoj rade i koji su iz tražene specijalnosti i onda pronadjete u kojoj privatnoj ordinaciji rade. Ukoliko vam je ovo prekomplikovano, otidjite na privatan pregled kod dobrog lekara specijaliste i tražite od njega preporuke kod koga možete da se operišete preko WGKK. Sledeći korak je da zakažete novi privatan pregled kod željenog doktora i on će vas uputiti u proceduru u bolnici u kojoj ćete se operisati. Doktor će vam takodje napraviti termin za prvi pregled u bolnici i ubaciti u komplikovan proces zakazivanja operacije. Doktor će očekivati da ćete posle operacije ići na kontrole kod njega privatno, mada se naravno možete i drugačije organizovati.
Budite spremni da ćete pre opracije morati posetiti bolnicu bar 3 puta kako bi odradili sve testove i intervjue. Operacije se obično čekaju nekoliko meseci zbog nedostatka kapaciteta. Ukoliko imate privatno zdravstveno osiguranje koje prokriva bolnicu, možete se operisati na privatnoj klinici ili pak na državnoj, uz pogodnosti privatne sobe i bolje usluge.
Interesantno je da je najmanje 30% bolničkog osoblja u Beču iz ex-Yu. Dakle, ako se pitate gde su svi lekari koji su otišli sa Balkana, odgovor je da je dosta njih završilo u Beču. Kada sam nedavno ležao u bolnici, osećao sam se kao da sam u Srbiji. Doktor koji me je operisao je bio iz Srbije, pola sestara i spremačice takodje. Čak je i dosta pacijenata po sobama bilo iz naših krajeva.
Kada ste zakazali termin za operaciju, nije potrebno da otvarate bolovanje kod svog lekara opšte prakse pre operacije jer će vam bolnica izdati izveštaj sa podacima kada ste operisani i kada ste pušteni i ovaj izveštaj možete dati poslodavcu. Ukoliko vam je posle izlaska iz bolnice potrebno jos par dodatnih dana bolovanja, onda zakažite termin kod ličnog lekara i otvorite dodatno bolovanje.
