Mesečni troskovi zivota u Beču

Odlucio sam da za sve one koji planiraju da se presele u Bec pripremim pregled fiksnih mesecnih troskova zivota. Troskovi se odnose na cetveroclanu porodicu. 

Ocito je da su troskovi zivota  ovde dosta veci nego u Srbiji, tako da vodite racuna o tome da li jedna plata moze da ih pokrije (dok drugi clan porodice ne pocne da radi). Naravno, ukoliko nemate automobil i ustedite tu i tamo na pretplati za mobilni ili osiguranjima, mozete proci sa nesto manjim iznosom. Sa druge strane nemojte ocekivati da za manje novaca mozete naci stan koji ce vam bar donekle odgovarati rasporedom, lokacijom i  strukturom stanovnistva koje zivi u komsiluku.

Opis mesecnih rashoda EUR
Renta za stan                   1.000- 1,300
Kablovska + internet A1   38.00
Pretplata za TV                   25.00
Mobilni - Post Paid           2 x 28.00
Mobilni - Pre Paid           10.00
Osiguranje za stan           11.00
Teretana                             20.00
Mesecna karta za prevoz  2 x 32.00
Struja i gas                   80.00
Vrtic                                   135.00
Skola                           150.00
Auto osiguranje                   140.00
Osiguranje zivota           26.00
Gorivo                           50.00
Hrana                           500.00
TOTAL                           2,355 - 2,550

Obratite paznju da se  godisnji iznos bruto plate koju ste dogovorili obicno isplacuje u 14 mesecnih neto rata (13. plata je se isplacuje 01.06 a 14. 01.11.). Kalkulator za konverziju bruto u neto platu mozete naci na sajtu http://www.karriere.at/c/brutto-netto-rechner. 

Vazna napomena: 13. i 14. plata se isplacuju u priblizno bruto iznosu i poreske olaksice upravo i jesu razlog njihovog uvodjenja (bar su mi tako objasnili).

U Austriji takodje postoji obaveza popunjavanja poreske prijave na prihode, ali ona ne rezultuje placanjem dodatnog poreza ukoliko vam primanja prelaze neku granicu, vec obratno povratom dela poreza koji ste platili. Tako, npr. ukoliko vam dete ide u privatni vrtic ili privatnu skolu koji kostaju vise, ako ste imali troskove selidbe, lecenja i sl, mozete uz poresku prijavu dostaviti ove racune i drzava ce vam refundirati deo poreza koji ste platili.

Stvari koje pocnete da primecujete cim dodjete u Austriju

Nakon 4 meseca zivota u Becu odlucih da napravim listu od 20 stvari koje su u Becu potpuno drugacije nego u Beogradu. Naravno, ko ocekuje da postoji savrseno mesto za zivot, nikada nece biti zadovoljan time sto trenutno ima. Rekao bih da je svugde lepota zivota zasnovana na kompromisima izmedju zelja i mogucnosti i da Bec kao i svaki drugi grad na svetu ima svoju lepu i onu ne bas sjajnu stranu. Idemo dakle:

1. Prodavnice rade do 18:30. Ako ste zaboravili svratiti u prodavnicu pri povratku sa posla ili izlazite sa posla kasno - sorry. Za kupovinu cete morati cekati jutro. Alternativa je da odete na neku zeleznicku stanicu jer tamo obicno postoji jedan market koji radi od 365 dana goDisnje od 6h do 24h (npr Billa na Franz-Josefs Banhof).
2. Prodavnice ne rade nedeljom. Ako ste medju retkima koji provode vikend u gradu, ostaje vam da obilazite grad, okolna izletista i sl. Ako ste bas toliki baksuz da vam za vikend pada kisa, uvek mozete da odete u muzej ili da pospremate stan. Naravno, onda morate da odvojite i neko vreme kako bi osmislili  dobru laz za brifing u ponedeljak ujutro sa kolegama (vise o tome u narednom pasusu).
3. Vikend je za opustanje i boravak u prirodi. Austrijanci su od izleta napravili neku vrstu institucije i nadmetanja. Prva stvar koju ce vas pitati u ponedeljak ujutro jeste gde ste isli za vikend. Ako ste neiskusni da im kazete da ste vikend proveli u gradu, pogledace vas sa mesavinom sazaljenja i prezira. Naravno, ukoliko ste novi u gradu- imace razumevanja,  jer njihov grad je toliko lep i dragocen i zasluzuje da ga svako ko ovde dodje da zivi dobro upozna. 
4. Coca Cola u Austriji definitivno nije na zelenoj grani. Nacionalno pice je pivo (naravno domace) i sve ostalo se smatra ekstravagancijom. Ako uvece izadjete  u grad, tesko da cete videti musko ili zensko da piju nesto drugo osim piva. U MQ sam do duse video negde i negde da cirkulise i poneka flasa vodke ali vise kao izuzetak koji potvrdjuje pravilo.
5. Kafici nisu in. In je sedeti na cebetu na betonu u Museums Quartier i pricati sa prijateljima u opustenoj atmosferi. Naravno uz obavezno pivo radi opustanja. Nema glasne muzike, a ako ste preduzimljivi i organizujete se pravilno i na vreme (citaj ponesete pivo od kuce u rancu), nema ni preteranih troskova. Naravno, ako ste iz nasih krajeva (Srbija, BiH i Turska), klubovi uz Gurtel mogu biti bolje resenje. Verovatno i jeste, jer nase ljude iz ove pomenute tri drzave nisam video uvece u MQ. Iz nepoznatog razloga u gradu navece ne mozete videti nikoga mladjeg od 17-18 godina.
6. Voda iz cesme je zaista dobra. Ako ocekujete da cete ostaviti vodu u casi preko noci i da cete ujutro naci optimalan sloj kamenca i zabokrecine na zidu case, prevarili ste se. Interesantno da je voda iz cesme ledena, sto potvrdjuje moju pretpostavku da Austrijanci  ne koriste genijalan Beogradski izum pumpanja Save u gradski vodovod. Za utehu je sto vas u Beogradu nikada ne moze zaboleti grlo jer ste zagrejani popili casu hladne vode (npr. posle dolaska kuci gradskim prevozom).
7. Po necemu, ni Bec nije izuzetak u odnosu na ostale metropole – osim finog i kulturnog sveta koji uglavnom mozete videti preko dana,  uvece se skupljaju pijanci, narkomani i ostali probisveti kakve u Beogradu nisam imao prilike videti. Ako ste znatizeljni da vidite najbolje primerke, posetite bilo koju zeleznicku stanicu nedeljom. Ovo je naime jedino mesto gde nedeljom mogu da kupe pivo po povoljnoj ceni i da iskoriste priliku da neko drugi to isto pivo plati. Dalje od ovoga ne moze.
8. Svi trce. U zivotu u Beogradu nisam video toliko ljudi da dzogira kao u poslednja 4 meseca u Becu. Bukvalno mozete da vidite ljude da trce od 6 ujutro to 24 uvece. Valjda svi zele da zive 100 godina. Nije neobicno da u MrsSporty sretnete gospodju od 80 godina koja je dosla na fitness i malo razgibavanja. Na kraju krajeva, ipak treba sacuvati formu za stare dane.
9. Multietnicnost. U Becu preterana cak i iz mog ugla doseljenika. Nekoliko poznanika koji su rodom iz unutrasnjosti odlaze ovih dana iz Beca jer nemogu da se uklope u zivot u gradu u kojem ima 20% stranaca. Uglavnom Turci, Arapi, Romi…nekad dobrodosli kao jeftina radna snaga u industrijskoj i gradjevinskoj proizvodnji, ali sada - kao da su stvari malo izmakle kontroli. Od ostalih nacija mogu se primetiti Amerikanci, Azijati (raznih vrsta) i Afrikanci – koji su, mimo stereotipa uglavnom ugladjeni, pristojni i reklo bi se obrazovani.
10. Posedovanje automobila se smatra luksuzom. Verovatno zato sto je mesecni zakup garaze 140 EUR, a mesecna rata osiguranja (do duse Kasko) oko 140-200. Na redovan servis bez 250 EUR ne racunajte. Bicikli su in. Car sharing/Car to go takodje. Ako niste mazohista koji voli da vozi bicikl po kisi ili temperaturi od 35 stepeni onda je metro prava stvar za vas. Ako imate u sebi ono seme buntovnistva, verovatno idete na posao trotinetom (kada bolje razmislim, cudim se da ih nema vise u Beogradu).
11. Posedovanje televizora se ne smatra luksuzom, ali je ipak luksuz. Kada saberem 25 EUR obavezne TV preplate i 25 EUR koje dajem svaki mesec kablovskom operateru, dodje mi da zaplacem. Kada se samo setim kakvu sam gresku napravio onomad kada sam poslusao prodavca televizora koji mi je savetovao da kupim LED umesto Plazma televizora jer su ovi prvi trajniji... Ostaje mi se samo da se nadam da ce ipak da crkne uskoro. Bojim se da ce kupovina novog prilicno da saceka, pogotovo sto TV uspevam da  gledam celih 20 minuta dnevno (od cega 19.99 minuta nemam blage veze o cemu pricaju).
12. Oni imaju metro a mi ne. Dok u Beogradu vec 30 godina projektuju isti ovde ga poslednjih 40 godina prave metar po metar. Trenutno Bec ima metro u duzini od 80 km. To znaci da pod predpostavkom da u Beogradu sutra pocnu punom parom radovi na izgradnji, stici ce Bec 2054 godine. Ali dobro, ima to i pozitivne strane - u Beogradu bar mozete natenane razgledati grad dok milite u autu ili poluraspadnutom autobusu GSP-a, plus imate ukljucen paket solarijuma i saune. A imate i potpuno razumno opravdanje da dodjete kasnije na posao jer je zbog nesto jaceg letnjeg pljuska nastao saobracjani kolaps. Nazalost, ovde vam u takvu pricu nece niko poverovati.
13. Sve se placa direct debitom (mesecnim skidanjem iznosa sa tekuceg racuna). Dakle, ako uzmete kablovsku, internet, garazu, kartu za prevoz ili ako vam deca idu u vrtic/skolu, ne brinite o troskovima. Nakon sto potpisete ugovor, ove intitucije ce brinuti za  vas a vama ostaje samo da se zavalite u fotelju i preko e-bankinga svaki dan pratite kako vam se plata malo po malo topi. Stres-free definitivno.
14. Austrijanci ispoljavaju patriotizam na potpuno besmislen nacin. Iz nekog nepoznatog razloga ne pale automobile i ne razbijaju grad za vreme gay parade ili ako Donawitzer SV Leoben izgubi od FC Lustenau 07. Ne mogu da se ne nasmejem zlurado - zato niko van Austrije nikada nije cuo za ove klubove. Za Crvenu Zvezdu svi sigurno jesu, mozda ne zato sto ima tako zapazene rezultate (pogotovo u poslednjh 10 godina), ali Boze moj. Dobar marketing je pola uspeha, nedostaje nam jos samo ta druga polovina.
15. Sve sto nije prizvedeno u Austriji je potencijalno smrtonosno. Ovo je stav 80% Austrijanaca. Iz cudnih razloga vise vole da plate 3.5  EUR za austrijski grasak nego 1.2 za spanski. Gde je tu ekonomska logika?   Spanske jagode, italijanski krastavci i rumunska svinjetina - Boze sacuvaj, ko zna kako je  to tamo gajeno. Ako je proizvedeno u zemlji, onda znamo da je uzgojeno uz visoke standarde  za proizvodnju zdrave hrane. Ko ono rece da je poljoprivreda u Srbiji strateska grana?  Super, samo sto u Beogradu ne mozete kupiti pasulj proizveden u Srbiji i najmanje 70% hrane (ako ne i mnogo vise) je uvezeno, a ovde imate utisak da je sva hrana domaca - Austrijanci proizvode sve zivo, u plastenicima tokom cele godine. I naravno, na svakom proizvodu je zemlja porekla vrlo jasno oznacena, a ukoliko je to Austrija, onda vidite crveno-belo-crvenu zastavicu na pakovanju jos izdaleka. Verovatno im je poljoprivredna proizvodnja duplo veca od nase iako su polovicno planinska zemlja.
16. Jabuke ne morate drzati 24 sata u sodi bikarboni pre nego sto ih pojedete. Da, dobro ste culi. Sto onomad rece onaj lik sto radi u drzavnom poljoprivrednom gazdinstvu u Vojvodini "Sto je sigurno, sigurno je - mi nase jabuke prskamo 36 puta godisnje". Moram priznati da mi je trebalo neko vreme da se ovde naviknem na nedostatak onog sofisticiranog ukusa pesticida kada zagrizem jabuku.
17. Hleb kosta 3.5 EUR (500g). Do duse pravi integralni, ne ofarbani koje prodaju u Beogradu. Zbog benavog radnog vremena supermarketa i visoke cene hleba mi smo aktivirali plan B - kucnu pekaru. Jagodinka svako drugo vece mesi, a komsije se jos uvek ne bune za buku.
18. Sve je izuzetno cisto. Nema onog spokojnog lelujanja kesa na vetru koje me je tako opustalo u Beogradu. Kada se samo setim izuzetne srpske vestine kojoj bi i Hudini zavideo - ugurati kesu od 80 litara smeca u ulicnu kantu zapremine  20 litara, potpuno me obuzme nostalgija. Ovde se iznova i iznova cudim neshvatljivoj  upornosti domacica koje nose teglu 50 m do najblizeg kontejnera za staklo, uredno odvrcuci poklopac da se ne bi pomesali metal i staklo.
19. EUR mozete da prebacite na bilo koji racun u bilo kojoj EU zemlji bez popunjavanja 20 formulara koje je propisala NBS ili pravdanja porekla novca. Prednost kada zivite u EU jeste da su sva placanja Unutrasnji platni promet. Pitam se sta bi se desilo sa onih 500 zaposlenih koji rade u deviznom inspektoratu NBS kada bi Srbija uvela EUR.
20. Zdravstvo je potpuno privatizovano. Nema domova zdravlja i umesto da se druzite i delite iskustva sa ostalim zarazenim od gripa, tuberkuloze, hepatitisa i slicnih bolesti dok cekate par sati na pregled kod svog lekara opste prakse (naravno ako ste medju sretnicima kojima firma uplacuje zdravstveno osiguranje), mozete da idete direktno kod specijaliste u privatnu ordinaciju gde ce vas primiti u roku od 5 minuta. Naravno, o trosku drzave. Gde je tu car? Pored moje zgrade je klinika za kucne ljubimce sa sve skenerom i magnetnom rezonancom. Ocito je da oni nemaju pojma o medicine kada im trebaju tako sofisticirane sprave da bi postavili dijagnozu za komsijinog Koker spanijela. Kod nas doktori odmah znaju sta ti je cim te pogledaju i uopste nije neophodno da cekas 6 meseci da dodjes na red da bi ti uradili 20 minutno snimanje skenerom. Rekao bih da je prakticno iskustvo u radu majka svakog znanja. A ionako dosta pacijenata i ne dozivi da doceka skener, pa su tako guzve na pregledu automtatski manje a Fond zdravstvenog osiguranja ustedi dosta para.