Prvi skolski dani u novoj skoli

Nikada necu zaboraviti pogled u koji je I imala kada sam je doveo u novi razred i pozdravio se sa njom. Ali bila je jako hrabra i sve je proteklo mnogo lakše nego što sam očekivao. I se nije žalila, a nas je potpuno oduševilo to što je prvi dan dobila pozivnicu za proslavu rodjendana od drugarice iz razreda i to napisanu na srpskom jeziku. Ispostavilo se da je jedna devojčica iz njenog razreda kćerka austrijskih diplomata koji su živeli nekoliko godina u Podgorici. Devojčica se tamo rodila i išla u vrtić, i cela porodica je za četiri-pet godina naučila da priča srpski (crnogorski) potpuno tečno.

Posle par dana škole smo imali prvi razgovor sa učiteljicom. Rekla nam je da će sa I sve biti u redu, da ima osećaj da će napredovati lepo i da će brzo savladati jezik. Rekla nam je je da nema govora da I treba da se vrati jedan razred i da će I jednostavno nastaviti gde je stala u Srbiji. Takodje nas je informisala da u Austriji deca doseljenika imaju pravo da budu isključena iz sistema ocenjivanja dve godine, ali da će ona pratiti napredak i ako I bude savladala jezik brže, preložice da ocenjivanje počne i pre isteka ove dve godine. 

Elem, za ova dva preostala meseca do kraja školske godine, učiteljica nije želela da I opterećuje sa domaćim zadacima. Matematika nam je svakako išla lepo, rekao bih da su u Srbiji već bili prešli neke teme koje ovde u Austriji još uvek nisu dotakli, čak ni u trećem razredu. Npr. I je vec u prvom razredu u Beogradu morala da rešava jednačine sa jednom nepoznatom, dok se ovo u Austriji uči mnogo kasnije.

U medjuvremenu smo našli  privatnog profesora nemackog u Becu kojeg posećujemo i dalje jednom sedmicno po jedan i po sat. Mi nismo bili od preterane pomoći u učenju, jer nas je I vrlo brzo prestigla sa svojim znanjem nemačkog jezika. Iskren da budem, danas, posle 4 meseca škole, sramota me je da čitam tekst na nemackom pred njom. Moj nemački zaista zvuci kao da sam dosao iz Sibira, dok ona  sve umlaute izgovara savrseno. :)

Završetak drugog razreda je za mene je bio emotivan trenutak. Prva dodela diploma u novoj školi i novom okruženju. Kada smo ujutro stigli ispred škole, zatekli smo roditelje dece koja idu  u isti razred sa I kako dele ruže. Oni su se već organizovali i kupili cveće koju deca treba da poklone učiteljici i rezervisali sto u obliženjem restoranu kako bi roditelji i deca zajedno proslavili završetak školske godine. Kako će se kasnije ispostaviti, zajedničke večere dece i roditelja se u Austriji organizuju svaka dva-tri meseca. Neretko, na ove večere dolaze i učitelji.

Kada smo ušli u učionicu, deca su posedala u krug, a mi smo ostali da stojimo iza njih. Učiteljica je odsvirala pesmu na gitari, svi su zajedno pevali i sve je izgledalo jako lepo. Po završetku proslave  smo dobili svedočanstva  i plan lektira za iduću godinu, kao i radnu svesku za raspust. Moram priznati da je u radnoj svesci bilo jako puno lekcija, tako da je I  preko raspusta morala da radi skoro svakodnevno (po malo naravno).

Kada se škola završila, upisali smo I na kurs nemackog koji za decu doseljenika organizuje grad Beč, ali su nam iskustva sa tog kursa bila jako loša. Iako je I bilo zabavno da ide (imali su slobodne aktivnosti na stadionu i bazenu), kvalitet časova je bio na niskom nivou. Npr. bilo je dosta dece koja nisu znala da pišu latinicu i nemački alfabet, tako da je moje mišljenje da je ovaj kurs bio beskoristan, čak i za njeno početničko znanje.

Preko raspusta smo se bacili na rešavanje zadataka iz radne sveske i čitanje lektira. Naime, koliko sam mogao da primetim, u Austriji mnogo vise potenciraju čitanje knjiga i pisanje eseja  nego što je to bio slučaj u Srbiji. Moguće je da ovo zavisi i od konkretne učiteljice.

U medjuvemenu je počeo i treći razred. I je počela da piše radi kontrolne iz matematike i diktate iz nemačkog. Iz početka je imala dosta grešaka u diktatima, mada sada primećujem da ih je znatno manje. Umesto ocena, učiteljica svoj deci stavljala pecate u sveske. I mi je objasnila da je tako i sa ostalima u razredu i da to nema veze sa činjenicom da je ona izuzeta iz sistema ocenjivanja.

Za sada smo zadovoljni napredkom i pokušavano da joj pomognemo koliko možemo.