Kako upisati dete u skolu u Austriji

Sticajem okolnosti vezanih za našu selidbu, I smo bukvalno morali izvući iz klupe u maju pre nego sto je mogla da završi drugi razred osnovne skole. Moram priznati me cela priča oko njenog prilagodjavanja novom okruženju, drugarima i načinu rada jako opterecivala dok smo planirali selidbu. Ispostavilo se medjutim da su naši strahovi bili neopravdani i da je školski sistem u Austriji institucionalno potpuno pripremljen na situacije kakva je bila naša.

Čim su mi potvrdili da ću dobiti posao u Beču, krenuli smo u misiju  traženja privatnog profesora nemačkog za I. Naizgled prost zahtev se ispostavio kao zapravo jako komplikovan jer u Beogradu u tom trenutku nije bilo nije jednog slobodnog profesora nemačkog jezika (ovo je ukljucivalo i studente Filološkog fakulteta koji su davali privatne časove). Naime, zbog ogromne potražnje, prvenstveno od strane medicinskih radnika, nismo mogli da nadjemo nikoga ko je je imao slobodan termin da nas primi. Otežavajuce okolnosti su bile i što smo zahtevali da časovi budu kod nas u stanu jer nam je to bilo neuporedivo lakše logistički organizovati, kao i cinjenica da se radi o detetu od 8 godina bez ikakvog predznanja iz nemačkog jezika. Posle mesec dana potrage, kada smo vec padali u očaj, uspeli smo da nadjemo profesoricu koja je drzala njemacki u jednoj privatnoj beogradskoj osnovnoj skoli. Zahvaljujuci njoj I je probila led i za 3 meseca savladala neke osnovne pojmove i gramaticka pravila. Dogovorili smo časove 2 puta sedmicno i I je konačno počela uciti nemački 3 meseca pre nego sto je došla u Austriju.

Došao je trenutak kada sam morao napustiti suprugu i decu i početi da radim u Becu. Nas plan je bio da ja prvo dodjem sam, nadjem stan i završim formalnosti se i onda da mi se pridruži ostatak porodice.

Kada sam počeo da radim u Beču, jedan od prvih zadataka mi je bilo trazenje stana. Posto sam temu  traženja stana već obradio u prethodnim postovima, ovde ću samo ukratko reći da sam prilikom izbora stana jako sam vodio racuna da imamo dobru školu u blizini i vrtić koji radi najmanje do 17:00.

Neku ideju o kvalitetu škole mozete dobiti posetom web sajta škole i čitanjem komentara roditelja  na sajtu www.parents.at . Same škole su unesene u Plan grada Beca dostupan na interntu na web stranici: www.wien.gv.at/stadtplan/en/ 

Moram priznati da na parents.at možete naći i informacije koje ne odgovaraju stvarnosti (npr. u slučaju vrtića se pokazalo baš tako). Generalno, čitanje komentara na ovom sajtu me je navelo na zaključak da nisu sve državne osnovne škole u Beču iste. Naime, postoje škole u kojima je većina dece iz imigrantskih porodica i u kojima je kvalitet nastave nažalost na lošijem nivou. U takvim školama deca jako teško nauče nemački jezik jer su stalno okruženi svojim maternjim, a čini se da i sam kvalitet nastave nije na viskom nivou. Privatne i internacionalne skole  smo odmah eliminisali iz daljnje analize jer su školarine bile preskupe. Dodatno mi se nije činilo logičnim da upisujem dete u internacionalnu skolu u kojoj bi slušalo predavanja na engleskom, a da pri tome planirano da živimo u zemlji u kojoj se priča nemački.

Iako smo isprva trazili škole koje imaju nastavnički kadar iz ex-YU, na kraju su smo se fokusirali na državne škole u kojima dominiraju deca iz austrije što se kasnije i pokazalo  kao ispravna i jako važna odluka.

Po iznajmljivanju stana sledeći korak je bilo organizovanje upisa I u osnovnu školu. Posalo sam e-mail upit u dve osnovne škole koje su bile u blizini stana koji smo iznajmili sa molbom da organizujemo sastanak kako bi mi objasnili proceduru za upis učenika koji dolazi u sred školske godine. Dobio sam odgovor samo iz jedne i u njemu je pisalo je da treba da se obratim školskom inspektoru za nas distrikt i da ce inspektor odrediti u koju ce školu I moći da se upiše. U e-mailu su bili i relevantni kontakt podaci školskog inspektora. 

Sledeći korak je bio kontaktiranje inspektorke. Inspektorka (jedna jako ljubazna gospodja) mi je pojasnila da po dolasku I u Bec, treba da zakažemo intervju sa njom na kojem bi porazgovarale i I pokazala svoj nivo znanja nemackog jezika. Na osnovu toga bi ona donela odluku da li I treba da se vrati jedan razred u nazad. Inspektorka obećala da će u medjuvremenu proveriti podatake o raspoloživim mestima u obližnjim skolama u našem distriktu, ali nam je sugerisala da ce I najverovatnije ići u skolu za koju sam već znao da je na lošem glasu.

Interesantno je da je tada već bio maj i da se školska godina u Srbiji završavala za mesec i po dana. Imali smo dilemu da li I treba odmah da predje u Beč ili da prvo završi drugi razred u Beogradu. Medjutim, na moje pitanje, školska inspektorka mi je rekla da I treba da dodje u Beč što pre da bi što pre počela da uči nemački. Bila je u pravu, jer od diplome o završenom drugom razredu u Srbiji praktično nije bilo naročie koristi.

Razgovor sa inspektorkom je medjutim protekao malo drugačije. Da li se ona zbunila ili nas je pomešala sa nekim, ni dan danas mi nije jasno, uglavnom I nije pitala skoro ništa na intervjuu i ja sam dobio papir da se javim u jednu sasvim drugu školu od one koju nam je prvobitno spomenula i koja nam se nije svidela. Za nju smo vec znali da je jako cenjena od strane roditelja učenika, tako da smo bili presrećni. Takodje mi je rekla da I treba da nastavi školovanje tamo gde je stala i da ne treba da ide u niži razred. Pošto je već kod sebe imala podatke o slobodnim mestima u odeljenjima, odmah je napisala u koje odeljenje treba da se javimo. Sve u svemu, prvi korak je prošao mnogo bolje nego što sam očekivao.

Sutradan je supruga odvela I u školu na upis. Cela procedura je trajala jako kratko, direktorica ih je primila i pročitala instrukcije školske inspektorke. Sledilo je upoznavanje sa učiteljicom i novim drugarima. Sutradan je I trebala da krene da redovno pohadja nastavu u Beču.

Sama škola u koju smo upisali I je bila tzv GTVS - Ganztagsvolksschule (škola sa celodnevnom nastavom). Ukoliko planirate da se preselite u Beč, moja topla preporuka je da upišete dete u ovakvu školu. Preduslov za to je da oba roditelja rade i da živite u blizini. Nastava u GTVS traje do 15:30 pri čemu deca imaju dva bloka nastave sa pauzom od jedan i po sat izmedju blokova. GTVS škole imaju svoj restoran i dnevni boravak, tako da dete u školi može boraviti do 17:30. Pri tome su svi obroci obezbedjeni: doručak, voćna užina, ručak i popodnevna užina. Ovakve škole nisu besplatne i plaćaju se izmedju 180 i 200 EUR mesečno. Troškovi pokrivaju hranu i brigu o detetu (izmedju blokova i izmedju 15:30 i 17:30). Troškove naplaćuje grad, pri čemu možete da se odlučite izmedju dve opcije: da plaćate troškove lično ili da se novac skida automatski sa vašeg računa u banci.

Ukoliko dete upisujete redovno u prvi razred osnovne škole u Beču, procedura je malo drugačija. Tada ne treba da posećujete školskog inspektora, već će vam grad Beč poslati pozivnicu za upis u školu čim det napuni 6 godina. Pozivnica se šalje poštom na adresu na kojoj se prijavili boravak (Meldezettel). Kada dobijete ovu pozivnicu, sami možete izabrati u koju ćete školu konkurisati. Možete konkurisati u samo jednu školu, pri čemu na prjavi za školu morate navesti drugu i treću opciju u slučaju da u željenoj školi nema mesta. Obavezno sačuvajte ovaj papir, jer će vam biti potreban kada budete predavali prijavu za školu.

Same škole biraju decu prvenstveno na osnovu blizine stanovanja, a prednost imaju i deca čiji brat ili sestra već idu u istu školu. Ukoliko želite da dete prijavite u GTVS, kao što rekoh, morate obratiti pažnju da oba roditelja moraju biti zaposlena ili ćete biti odbijeni. U koliko vas željena škola odbije, grad Beč će vam dodeliti alternativnu školu, uzimajući u obzir vašu listu želja. Kada škola primi i upiše dete, dobićete pismo sa svim detaljima. Izmedju prijave i dobijanja potvrde o upisu može proći mesec do dva. Inače, upis u školu je obično u Februaru (tačni dani su obično objavljeni na web sajtu škole). Par dana pre upisa, morate otići do škole da zakažete termin za intervju sa direktorom škole i školskim psihologom. Pored njih, na dan upisa dete će morati da uradi i test iz nemačkog jezika i koncentracije gde deca u učionici treba da odgovore na par pitanja na nemačkom i pokažu da su u stanju da sede na mestu 45 minuta. Ukoliko dete ne prodje ovaj test, škola će predložiti da se dete upiše u predškolsko u istoj školi i da se početak škole odloži za godinu dana.

Ukoliko dete upisujete u prvi razred gimnazije, procedura je slična, stim da na intervju trebate poneti i svedočanstva i osnovne škole, kao i preporuku učiteljice. Opšti kriterijumi za upis su identični, dakle najvažnije je da stanujete u blizini.