Podnosenje zahteva za drzavljanstvo

Krajem 2020 smo konačno dočekali dan kada su se stekli uslovi da podnesemo zahtjev za državljanstvo Austrije. Zahtjev za drzavljanstvo se moze podnjeti posle šest godina neprekidnog boravka u Austriji pod uslovom da imate polozen njemacki na nivou B2. Ukoliko imate B1 sertifikat, za podnošenje zahtjeva ćete morati čekati dok ne napunite 10 godina boravka.

Proces smo započeli tako što smo kontaktirali MA35 putem e-maila. Objasnili smo u par rečenica istoriju boravka u Austriji i tražili termin za sastanak. Info desk MA35 je naš email prosljedio referentu koji je dalje preuzeo predmet. Inače, svi zahtjevi za austrijsko državljansto se podnose isključivo u centrali magistrata u Dresdner Straße 93. 

Referent koji je preuzeo nas predmet je bila mladja djevojka, porijeklom iz ex-Yu. Moram priznati da nam je dosta prijatelja koji su već prošli kroz ovu proceduru reklo da su nasi radnici u MA35 neljubazni i da je mnogo bolje dobiti austrijanca kao referenta. Medjutim, djevojka koja je preuzela nas predmet je zaista bila jako ljubazna tokom čitavog procesa i zaista nismo imali nikakvu primjedbu na komunikaciju.

Proces je započeo telefonskim razgovorom koji je zakazan par nedelja nakon prvog emaila. Tokom razgovora sa referentom smo pojasnili koliko smo dugo u Austriji, ko sve applicira, da li radimo, imamo li B2 sertifikat iz njemackog i sl. Nakon ovoga smo putem emaila dobili listu dokumentacije koju smo trebali da prikupimo nakon čega smo trebali da im se ponovo javimo kako bi nam zakazali termin za podnošenje dokumentacije. 

Količina dokumentacije koju smo sakupili je bila masivna. Buduci da imamo dvojno drzavljanstvo BiH i Srbije, morali smo prikupiti dokumenta iz obe države, uključujući i potvrde o nekaznjavanju . U slučaju Srbije, ovu potvrdu možete dobiti u konzulatu u Beču (uz par sati cekanja u redu da podnesete zahtjev i par nedelja cekanja na potvrdu). Ova procedura traje dugo jer smo rodjeni u BiH i MUP Srbije je morao da zvanicno kontaktira MUP u gradu rodjenja u BiH kako bi i od njih dobio podatke. Ukoliko ste  drzavljanin samo jedne zemlje, predpostavljam da dobijanje ove potvrde traje znatno krace.

U slucaju BiH, potvrda se mora preuzeti licno u MUPu u mjestu rodjenja. Srećom, ovdje je procedura trajala svega par sati tako da smo uspjeli isti dan predati zahtjev i preuzeti potvrdu. 

Neka od ostalih dokumenata koje smo morali priloziti su izvodi iz knjige rodjenih i drzavljana, vjenčani list, potvrde o zaposlenju i primanjima, izvod zdravstvenog osiguranja, potvrde da nemamo poreska dugovanja u Austriji, potvrde iz kreditnog biroa, potvrde da djeca pohadjaju skolu, kopije njihovih diploma za par prethodnih godina, sertifikate o položenom jeziku i sl. Sva dokumenta se moraju prevesti kod ovlaštenog sudskog prevodioca ovdje u Austriji. Ne pokušavajte da prevedete dokumenta dole da bi uštedili  jer MA35 neće prihvatiti ni jedan prevod bez pečata sudskog prevodioca iz Austrije.

Nakon sto smo prikupili svu potrebnu dokumentaciju, zakazali smo termin u novembru 2020 koji je ponovo prošao jako prijatno i bez čekanja. Naš referent iz MA35 nam je rekla da citava procedura odobravanja traje oko 6 mjeseci i da nema potrebe da se raspitujemo o statusu zahtjeva prije Maja 2021. Takodje nam je objasnila da nakon što dobijemo rješenje o odobrenju prijema u državljastvo Austrije, moramo u roku od dvije godine da se ispišemo iz knjige državljana u Srbiji i BiH da bi konačno dobili državljastvo i pasoš Austrije.

Do današnjeg dana još uvijek nismo dobili nikakav odgovor iz MA35 iako je prošlo više od godinu dana. Posto nam MA35 nije odgovarao na telefonske pozive i emailove, u medjuvremenu smo angažovali advokata kojeg nam je preporučio jedan prijatelj. Advokat je posle par neuspješnih pokušaja konačno u Septembru uspio da stupi u kontakt sa nasim referentom in ona ga je obavjestila da su neka od podnjetih dokumensta u medjuvremenu istekla i da moramo ponovo da ih predamo. To smo uradili već idući dan, nakon čega ponovo nismo više dobijali nikakve odgovore na naše email upite. 

Kako smo se bojali da ce nam isteći potvrde o nekažnjavanju koje su najkomplikovanije za vadjenje, u decembru smo odlučili da preko advokata podnesemo tužbu  sudu (Bundesverwaltungsgericht). Do danas i dalje čekamo na sud ili MA35 da stupi u kontakt. 

U medjuvremenu se u novinama pojavilo par članaka koji su opisivali katastrofu u MA35 i svjedocenja ljudi koji ne mogu da stupe u kontakt sa njima ili čekaju godinama na rešenje o prijemu u državljastvo. Takodje, poslednji članak je pisao da se pred sudom nalazi preko 760 tuzbi na MA35 te da je sada i sud zagusen sa zahtjevima.

Mi i dalje cekamo i nadamo se...  

Austrijanci su drugi najbogatiji građani eurozone

Prema istraživanju kompanije RegioData Research,  Austrijancima u prosjeku svake godine ostane ukupno 22.753 eura na raspolaganju kada se odbiju svi redovni fiksni troškovi (poput stanarine ili rata kredita). Iako se kupovna moć smanjila u 2020 kao posljedica pandemije, taj pad je u prosjeku iznosio  584 eura. 

Pad je bio daleko manje dramatičan nego što se očekivalo i mnogo manji od pada domaće ekonomije (-6,3%). Prema stručnjacima RegioData, glavni razlog za ovo je bilo plaćanje pomoći firmama i pojedincima od strane savezne vlade. Državna podrska se takođe uzimaja u obzir prilikom izračunavanja kupovne moći. Interesantno je da ni ekonomska kriza 2008. godine ni napadi 11. septembra 2001. nisu rezultirali ozbiljnijim padom kupovne moci stanovnistva.

Iz ovog razloga Austrija trenutno ima drugu najjaču kupovnu moć u euro zoni, i čak je i ispred Njemačke. Samo u Luksemburgu i dalje se može priuštiti znatno više sa prosječno 32.000 eura godišnje.

Međutim, doprinos različitih vrsta prihoda kupovnoj moći drastično se promijenio tokom krize: dok su prihodi samozaposlenih masovno padali, prihodi od najma i najma su rasli.

Razlike između pojedinačnih saveznih država Austrije u pogledu kupovne moći su se posljednjih godina  smanjivale. Tokom krize, taj trend se ponovo promijenilo. Naročito su pretrpjele regije s velikom zavisnošću od turizma. Tako su  ljudi u Tirolu, Salzburgu i Beču raspolagali sa  manje novca nego 2019.  

Inače, Austrijanci troše oko trećinu svoje kupovne moći u maloprodaji. Potrošnja za odmor i ugostiteljstvo naglo je pala zbog pandemije, ali se istovremeno stopa štednje u bankama udvostručila.

Prema RegioData Research, kupovna moć stanovništva će se vratiti na nivo prije krize tek 2023.

Nezaposlenost se sporo smanjuje, međunarodni turizam tek pomalo raste a državna pomoć je usporila stečaj kompanija koji će opet genrisati veće stope nezaposlenosti.

Preuzeto i obradjeno sa kurrier.at (https://kurier.at/wirtschaft/oesterreicher-sind-die-zweitreichsten-buerger-der-eurozone/401415303)

Pas u Austriji

Ukoliko ste se odlučili da prvi put nabavite psa u Austriji ovaj post vam može biti od koristi.

Posle višegodišnjeg nagovaranja dece smo konačno odlučili da nabavimo ženku Minijaturnog (ili Patuljastog) Šnaucera, crno-srebrne boje. Za ovu rasu smo se odlučili jer smo hteli kućnog psa koji se ne linja, ne oseti se i koji može provesti par sati sam kući dok smo mi na poslu, a deca u školi.

Pre toga smo naravno pogledali listu pasa u skloništu (https://www.tierquartier.at/), medjutim tu nismo uspjeli naći psa koji bi nam odgovarao. Psi u skloništu su uglavnom imali napomene da zahtjevaju veliko dvorište, da ne vole djecu, ili su pak pripadali opasnim rasama koje zahthevaju iskustvo u odgoju i posebne dozvole za držanje.

O Minijaturnom Šnauceru ne želim previše da pišem jer na internetu ima dosta raspoloživih informacija. Reći ću samo da u Austriji ova rasa nije previše  rasprostranjena iako postoji par odgajivačnica. Kompletnu listu domaćih odgajivača možete naći na adresi: https://www.schnauzer-pinscherklub.at/zuechterliste-zwergschnauzer-2/

Mi smo kontaktirali sve odgajivače crno-crno srebrnog i biber-so šnaucera sa liste medjutim dosta njih nije htelo da formira leglo ove godine zbog korone. Kod par odgajivača se moralo čekati i do dve godine na štene pri čemu je bilo potrebno uplatiti skoro kompletan iznos rezervacije unapred. Drugi problem je bila visoka cena šteneta od 1.300 EUR pa na više.

Alternativa je bila uvesti psa iz Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine. Interesantno je da su kvalitet i reputacija odgajivača iz ovih zemalja veći od Austrije, što se može videti po statistikama sa medjunarodnih takmičenja. 

Što se tiče cjene šteneta u navedenim zemljama, par odgajivača a koje smo obišli ili kontaktirali u Hrvatskoj su nam tražili od 1.000 do 1.200 EUR. U Srbiji su cjene jako varirale i isle su od 350 do 1.100 EUR, dok je u BiH cjena bila oko 350-450 EUR.

Ono što je medjutim bitno da znate jeste da je u Austriju nemoguće legalno uvesti psa iz Srbije koji je mlađi od 7 mjeseci. Takodje, za razliku od pasa koji dolaye iz BiH i Hrvatske, psi koji dolaze iz Srbije moraju imati titar test antitela na besnilo da bi mogli ući u EU. Ova analiza se obavlja u Pasterovom zavodu u Novom Sadu i može se raditi 21+ dan nakon vakcinacije psa protiv besnila. Razlog za ovo je što je Srbija na listi rizičnih zemalja po pitanju besnila. Na ovoj listi su sledeće zemlje (izvor https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:f6ac82ba-ab26-444c-920e-20b5049267a3/Hunde_Katzen_Frettchen_gewerblich_bmasgk_1-april-2020-bmsgpkEN.pdf ):

Albania, Bolivia, Belize, Brazil, Botswana, China, Costa Rica, Columbia, Cuba, Algeria, Ethiopia, India, Kuwait, Egypt, Guatemala, Honduras, Israel, Jordan, Kyrgyzstan, Kenia, Republic of Korea, Morocco, Montenegro, Madagascar, Macao, Namibia, Nicaragua, Oman, Panama, Paraguay, Peru, Serbia, El Salvador, Swaziland, Qatar, Saudi-Arabia, Thailand, Tunisia, Turkey, Ukraine, Uruguay, South Africa, Lebanon i Zimbabwe.

Da bi psa iz druge zemlje mogli registrovati u Austriji potrebno je:

• da pas bude čipovan;
• da ima pasoš zemlje porekla;
• da je primio vakcinu protiv besnila najmanje pre 21 dan. Ukoliko pas ima izmedju 8 i 12 nedelja može se uvesti u Austriju i bez vakcinacije protiv besnila ukoliko nije bio u kontaktu sa divljim životinjama. Ovo vlasnik potvrdjuje u posebnoj deklaraciji koju možete naći na linku: https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:5930f5fc-50be-4be9-ae98-81dac8685741/Reiseverkehr_Erkl%C3%A4rung_Heimtiere_Drittl%C3%A4nder_unter_12_Wochen_+_IGV_endfassung%20(speicherbar).pdf
• da ima potvrdu veterinarskog zavoda (ne veterinara) da je zdrav i da može ići u izvoz;
• da ima deklaraciju vlasnika o nekomercijalnom transportu životinje koju možete naći na linku: https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:901eb09f-c5ae-4c46-bc70-813a8e78bcc8/Reiseverkehr_Erkl%C3%A4rung_Heimtiere__2017_rev_1%20mit%20Feldern.pdf;

Po dolasku u Austriju, psa odvedite veterinaru i sa gore navedenom dokumentacijom možete od veterinara dobiti Austrijiski pasoš koji će vam oklašati buduća putovanja.

Ukoliko psa dovodite iz Bosne, vodite računa da Hrvatska ne dozvoljava tranzit pasa koji nisu vakcinisani protiv bjesnila iz ne-EU zemalja, tako da je jedina legalna opcija letiti avionom direktno iz BiH za Austriju. Što se veterinara u Beču tiče, njih u principu ne zanima kako je pas došao do Austrije i za registraciju vam nije potrebna nikakva carinska dokumentacija.

Nakon prvog pregleda, psa morate registrovati na dva mesta:

• Na sajtu animaldata.com, pri čemu ćete registraciju platiti 18 EUR. Ovaj sajt vodi udruženje veterinara Austrije;
• Na sajtu https://heimtierdatenbank.ehealth.gv.at/ . Registracija ovde košta 20.84 EUR. Po registraciji psa ćete godišnje morati plaćati 72 EUR takse gradu Beču za držanje psa. MA60 će vam poslati instrukcije poštom na kućnu adresu. Plaćanje je moguće i preko SEPA trajnog naloga koji ćete takodje dobiti poštom na potpis. Vodite računa da kazne za držanje neregistrivanog psa idu od 3.750-7.500 EUR.

Ukoliko živite u Beču, dužni ste pre gore navedene registracije da zaključite osiguranje od odgovornosti za psa sa minimalnim iznosom od 725.000 EUR (Hundehaftpflicht­versicherung). Više informacija o ovom osiguranju možete naći na linku: http://www.hunde-zone.at/hundehaltung/hundeversicherungen.html. Radi se o osiguranju u slučaju da vaš pas ošteti tuđu imovinu ili povredi drugu osobu (npr ujede je, uzrokuje saobraćajnu nezgodu, pad sa bicikla i sl.). Mi smo osiguranje ugovorili preko sajta durchblicker.at u osiguranju Zürich i izašlo nas je oko 30 EUR godišnje. 

Takdje, dužni ste i završiti kurs o držanju psa (Sachkunde). Više detalja o kursu možete naći na linku: https://www.hunde-kunde.at/warum-hunde-sachkunde-kurse.htm . Kurs košta 40 EUR i traje 4 sata. Na pomenutom linku postoji lista licencirnih predavača po bečkim distrihtima.

Registraciju možete obaviti i bez ovih podataka, medjtim dokaz o osiguranju i pohadjanju kursa morate dostaviti naknadno.

Ukoliko vaš pas pripada grupi borbenih pasa sa liste dole, potrebno je da polažete ispit i dobijete posebnu dozvolu za držanje:

• Bullterrier
• Staffordshire Bullterrier
• American Staffordshire Terrier
• Mastino Napoletano
• Mastin Espanol
• Fila Brasileiro
• Mastiff, Bullmastiff
• Tosa Inu
• Pitbullterrier
• Rottweiler
• Dogo Argentino (Argentinischer Mastiff)

Više informacija možete naći na linku: 

https://www.wien.gv.at/gesellschaft/tiere/haustiere/hunde/listenhunde.html

Na kraju bih želeo da podelim prva iskustva iz ugla vlasnika prvog psa. Pas je velika obaveza i kupovinom psa ćete u kući imati još jednu bebu koja praktično nikada neće odrsti. Od 8-12 nedelja je pas previše mali da bi mogao spavati celu noć bez obavljanja fizioloških potreba. U ovom početnom periodu nećete imati puno sna jer ćete psa morati izvoditi bar jednom u toku noći. Takođe, psi ustaju veoma rano (oko 6 ujutro), i ne mare što vam je stigao dugo očekivani vikend. Mi našeg psa šetamo svakih 3-4 sata, s tim da su dve šetnje duže od sat vremena. Šnaucer jede malo (oko 100g dnevno), tako da troškovi ishrane nisu visoki. Medjutim ukoliko se odlučite za veliku rasu, budite spremni na veće izdatke. Mi hranu i sve ostalo što je potrebno za čuvanje psa nabavljamo preko Amazona. 

Vodite računa da je psu dok god je živ treba stimulacija, trening i vežbanje da bi bio poslušan, strpljiv i pouzdan. Ukoliko ovo ne pružite svom psu, pas može razviti negativno ponašanje koje će se ispoljiti kroz uništvanje nameštaja, lajanje, agresiju, vučenje pri šetnji i sl. Toplo preporučujem neki od kurseva za držanje psa gde će vas naučiti šta trebate, a šta ne treba da radite sa svojim psom.

Kako oprati tepihe

Prošle nedelje sam imao priliku da isprobam Tuba Clean mašinu za pranje tepiha i namještaja i moram priznati da sam pozitivno iznenadjen rezultatima.

Prije toga smo par puta angažovali firme iz Beca koje se bave ovim poslom, medjutim cena pranja se kretala od 7-10 EUR po m2. To znaci da za nekih 30-40m2 površine, pranje tepiha dodje skuplje nego da kupite jedan nov tepih. Koliko je citava konstrukcija apsurdna govori i cinjenica da su nam poslednji put jedan tepih izgubili i zbog toga nam nisu nista naplatili, a mi smo bili zadovoljni ovakvim rezultatom, jer smo prošli povoljnije nego da smo dobili sve tepihe nazad i platili punu cenu pranja.

Dobra alternative angažovanju firme je da sami operete tepih (i namještaj) tako sto ćete iznajmiti mašinu u Bauhausu ili Obi-ju. Ova mašina je u stvari specijalan usisivač koji može da usisava vodu i koji istovremeno ima prskalicu za natapanje tepiha tečnošću za čisenje. Dakle, dok usisavate, prskalica prvo naprska tepih vodom u koju ste dodali sredstvo za čiscenje, a potom usisivač usisa tu istu vodu zajedno sa prljavstinom iz tepiha.

Iznajmljivanje usisvača kosta 11 EUR po danu, a toliko otprilike košta i mala flašica sa tečnočću za pranje. Preporučujem da obavezno uzmete ovu tečnost jer se ne radi o deteržentu, već o hemijskom sredstvu koje istovremeno eliminiše neprijatne mirise i grinje dok čisti tepih od fleka. Vodite računa da ova tečnost ne dospe u doir sa parketom jer ostavlja fleke. Najbolje je da ispod tepiha koji perete stavite najlonsku foliju dok se tepih potpuno ne osuši.

Za iznajmljivanje Tuba Clean sistema se u Bauhausu ostavlja deposit od 70 EUR koji vam vrate kada vratite usisivač.

Sama upotreba nije mnogo komplikovana i objašnjena je na par videa na YouTubu. 

 https://www.youtube.com/watch?v=YPRoMSDEVm0

Kao što rekoh, mi smo bili veoma zadovoljni rezultatima jer su nam  namještaj i tepisi veoma dobro očišćeni, a cena čišćenja je bila oko 20-25 EUR.

Zdravstveni sistem u Austriji

Zdravstveni sistem u Austriji je potpuno drugačije organizovan nego kod nas, mada neke sličnosti postoje. I u Austriji postoje obavezno državno osiguranje i razna privatna osiguranja. Ali tu svaka sličnost prestaje.

Zdravstveno osiguranje

Kada počnete raditi, vaša firma će vas osigurati i ukoliko imate decu, ona će takodje biti osigurana preko vas. Ukoliko oba supružnika rade, možete da birate preko koga će deca biti osigurana. Ukoliko vaš supružnik takodje živi u Beču, ali ne radi, on/ona može dobiti zdravstveno osiguranje preko vas, ali će osiguranje biti ograničeno i neće pokriti sve usluge na koje vi kao nosilac osiguranja ili vaša deca imate pravo.

Svaka pokrajina Austrije (ukupno 9) ima svoje sopstveno osiguranje i penzioni find. U Becu je to WGKK. Sada već bivši premijer Kurz je imao ideju da objedini sve ove fondove u jedan, kako bi povećao efikasnost i smanjio troškove, medjutim ova reforma je naišla na veliki otpor pokrajina i fondova. Viedećemo da li će od ovoga nešto biti u budućnosti.

Što se tiče privatnih dodatnih osiguranja, njih ugovarate sami. Neke od osiguravajućih kuća koje nude ova osiguranja su Uniqa, Generali, itd. Mesečna premija za privatno zdravstveno osiguranje može da bude i više stotina EUR, zavisno od godina starosti u kojem ste ga zaključili i toga šta sve želite da uključite (npr. zubara, bolničko lečenje, itd.). Ideja je da ako zaključite ovo osiguranje dok ste mladi i počnete rano da uplaćujete, osiguranje će skupiti dovoljno novca da pokrije troškove vačeg lečenja u kasnijem periodu i naravno nešto dodatno da zaradi.

Dodatno privatno osiguranje će vam pokriti troškove pregleda kod lekara koji ne rade za WGKK. Prednosti pregleda kod 'privatnih' lekara jeste kraće vreme čekanja na pregled, veći izbor ordinacija (za neke specijalnosti je jako teško naći dobrog lekara na državnom osiguranju) i potencijalno kvalitetnija usluga. Cene privatnih pregleda se krecu od 100 do 150 EUR, dok WGKK za isti pregled lekarima plaća pet puta manji iznos, pa i nije ni čudo što većina iskusnih stručnjaka ne prima osiguranike WGKK već se isključivo orjentiše na privatne osiguranike. Zanimljivo je da srednji sloj austrijanaca uglavnom nema privatno osiguranje, mada se ova slika polako menja. 

Kada kažem je privatna usluga potencijalno bolja, želim da skrenem pažnju da u Beču važi poslovica da će vam privatni lekar mnogo češće prepisati hirušku intervenciju nego državni, budući da očekuje da ćete se operisati u njegovoj privatnoj klinici. Operacije u privatnoj režiji su jako skupe i mogu koštati i nekoliko desetina hiljada EUR. Naravno, 'privatni' lekar predpostavlja da imate privatno osiguranje koje će pokriti sve te troškove.

Ukoliko ste posetili privatnog lekara, moraćete sami da platite račun ali tražite da vam lekar izda račun (Honorarnote). Ovaj račun, zajedno sa izveštajem o pregledu mozete dostaviti WGKK na partcijalnu refundaciju troškova. Najlakši način da to uradite je preko on-line portala www.wgkk.at/meinesv . Nemojte se iznenaditi kada vam vaš račun od 150 EUR WGKK refundira u iznosu od samo 20-30 EUR. Pravilo je da što više usluga imate navedeno na računu, to će i refundacija biti veća. Ove usluge su sa svojim šiframa prikazane u tabeli na izveštaju lekara. Privatna osiguranja uglavnom traže da ste prvo pokušali naplatu preko WGKK pa tek onda njima prosledite račun i WGKK izveštaj o refundaciji. Ova procedura garantuje da ćete naplatiti sve troškove pregleda. Ukoliko se direktno obratite privatnom zdravstvenom osiguranju, oni će vam refundirati samo 70% troškova. Većina privatnih osiguranja takodje imaju on-line portale za prijave štete. 

Da li se isplati imati privatno zdravstveno osiguranje s obizirom na visoke premije? Iskreno ne znam, i ovo zavisi od vašeg zdravstvenog stanja.

Sistem zdravstvene nege

Ako imate neki zdravstveni problem, možete otići kod izabranog lekara opšte prakse koji će vas uputiti dalje kod specijaliste ili se možete direktno obratite specijalisti. Za razliku od naših krajeva, u Austriji i lekari opšte prakse i specijalisti rade u privatnim ordinacijama. Domovi zdravlja ne postoje, a u bolnice idete samo ukoliko ste dobili poseban uput za bolničko lečenje ili ukoliko imate hitan slučaj. Ordinacije po pravilu rade samo radnim danima i vrlo često u ograničenim terminima (dva-tri dana u sedmici ili po par sati dnevno), jer lekari često paralelno rade u nekoj drugoj ordinaciji ili u nekoj bolnici. Ako imate državno osiguranje, u jednom kvartalu možete posetiti neograničeni broj puta lekara opšte prakse i tri raličita lekara specijaliste (osim u slučaju da je ste dobili uput od lekara opšte prakse  kada možete probiti limit od tri posete). U ovaj limit ne ulaze kontrolni pregledi kod istog lekara specijaliste, koje takodje možete imati neograničeno puta.

Lekari obično prihvataju nekoliko državnih osiguranja, od kojih je u Beču najzastupljenije WGKK. Ukoliko vaš izabrani lekar prihvata državno osiguranje, pregled nećete platiti, već će naplata ići u pozadini izmedju osiguranja i lekara preko vaše elektronske kartice osiguranja. Neki lekari medjutim rade u isključivo u privatnom režimu, i ne prihvataju osiguranja i u ovim slučajevima ćete pregled morate platiti sami i onda pokušati refundirati deo troškova od državnog i privatnog osiguranja (ako ga imate).

Interesantno je da i kod lekara koji radi za WGKK možete zakazati pregled kao privatni pacijent, na primer ukoliko vam regularni termini orginacije ne odgovaraju ili ne želite da čekate na pregled. Medjutim, vodite računa da vam ovakve preglede WGKK neće refundirati.

Očekujte velike gužve kod lekara koji rade za WGKK i imaju dobar rejting. Jedan broj ovakvih lekara ne prima nove pacijente jer nemaju kapaciteta.

Lekare najlakše možete pronaći koristeći aplikaciju Docfinder ( https://www.docfinder.at/ ) i Praxiplan (https://www.praxisplan.at/) koje će vam omogućiti da lekare filtrirate po specijalnosti, adresi ili jeziku koji govore. Aplikacija Docfinder ce vam dati i rejting lekara na osnovu ocene pacijenata, što je olakšava pronalaženje kvalitetne usluge.

Hitni slučajevi

Ukoliko imate hitan slučaj ili ste se razboleli tokom vikenda, jedina opcija vam je da idete u bolnicu. Budite spremni na višesatno čekanje. Mi smo par puta bili u hitnoj pomoći u bolnici (najčeće zbog dece) i čekanje nikada nije bilo ispod 2-3 sata. Interesantno mi je da je 80% ljudi koji su čekali u hitnoj bili iz ex-Yu i Turske, što me uvek teralo da se pitam gde austrijanci idu u takvim slučajevima. Moguća objašnjenja su da su oni opušteniji kada dete ima visoku temperaturu ili ga zaboli uho, da idu u privatnu kliniku, ili da imaju porodičnog lekara koji će ih posetiti kod kuće. Ovo je i dalje misterija za mene. 

Ukoliko vas ili vaše dete zaboli zub vikendom, najbolje je da se obratite nekoj od dežurnih stomatoloških klinika koje rade pod WGKK. Mi smo par puta bili u jednoj od ovih klinika i bili smo prezadovoljni uslugom.

Operacije

Ukoliko imate zdravstveni problem koji zahteva hirušku interevenciju, najlakši put da dodjete do željenog doktora jeste da odaberete bolnicu u kojoj želite da se operišete, napravite listu lekara koji u njoj rade i koji su iz tražene specijalnosti i onda pronadjete u kojoj privatnoj ordinaciji rade. Ukoliko vam je ovo prekomplikovano, otidjite na privatan pregled kod dobrog lekara specijaliste i tražite od njega preporuke kod koga možete da se operišete preko WGKK.  Sledeći korak je da zakažete novi privatan pregled kod željenog doktora i on će vas uputiti u proceduru u bolnici u kojoj ćete se operisati. Doktor će vam takodje napraviti termin za prvi pregled u bolnici i ubaciti u komplikovan proces zakazivanja operacije. Doktor će očekivati da ćete posle operacije ići na kontrole kod njega privatno, mada se naravno možete i drugačije organizovati.

Budite spremni da ćete pre opracije morati posetiti bolnicu bar 3 puta kako bi odradili sve testove i intervjue. Operacije se obično čekaju nekoliko meseci zbog nedostatka kapaciteta. Ukoliko imate privatno zdravstveno osiguranje koje prokriva bolnicu, možete se operisati na privatnoj klinici ili pak na državnoj, uz pogodnosti privatne sobe i bolje usluge.

Interesantno je da je najmanje 30% bolničkog osoblja u Beču iz ex-Yu. Dakle, ako se pitate gde su svi lekari koji su otišli sa Balkana, odgovor je da je dosta njih završilo u Beču. Kada sam nedavno ležao u bolnici, osećao sam se kao da sam u Srbiji. Doktor koji me je operisao je bio iz Srbije, pola sestara i spremačice takodje. Čak je i dosta pacijenata po sobama bilo iz naših krajeva. 

Kada ste zakazali termin za operaciju, nije potrebno da otvarate bolovanje kod svog lekara opšte prakse pre operacije jer će vam bolnica izdati izveštaj sa podacima kada ste operisani i kada ste pušteni i ovaj izveštaj možete dati poslodavcu. Ukoliko vam je posle izlaska iz bolnice potrebno jos par dodatnih dana bolovanja, onda zakažite termin kod ličnog lekara i otvorite dodatno bolovanje.

Kako napisati dobar CV

Pri korak u projektu traženja posla u inostranstvu je pisanje rezimea (CV-a).

U svojoj dosadasnjoj karijeri sam nekoliko puta bio u prilici da čitam CV-e ljudi koji su tražili posao, ali i da razgovaram sa ljudima koji se profesionalno bave upravljanjem ljudskim resursima ili koji rade u agencijama za zapošljavanje. 

U nastavku ću vam dati par saveta kako da pripremite svoj CV tako da odskoči od drugih. Ne zaboravite da će svaki poslodavac u Austriji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji dati prioritet svojim gradjanima, potom kandidatima iz ostalih EU zemalja (jer ne moraju da se bakću sa administracijom oko pripreme radne dozvole) i tek onda nama koji dolazimo iz zemalja van EU.

Dakle vaš CV treba da bude toliko ubedljiv da ga posodavac stavi na vrh liste koja će najverovatnije sadržavati 20-50 drugih imena.

1. Shvatite traženje poslao kao projekat u kojem trebate sebe da prodate nekome ko vas nikada nije video (osim ukoliko ne dolazite na razgovor po nečijoj preporuci).
2. Zaboravite na CV koji će imati jednu stranicu. Iako su ovakvi CV sada moderni, po meni ovakav CV može da prodje samo ako tražite posao u grilu, ili ako ste Elon Musk.
3. Obratite pažnju na sliku. Slika treba da bude profesionalna (slike u prirodi ili ispred kuce/zgrade ne dolaze u obzir), lice treba da bude u krupnom planu, a pozadina treba da je bela.
4. CV treba da bude dimaničan i prilagodjen svakoj poziciji na koju konkurišete. Generički CV-i retko prolaze. Ako poslodavac traži specifične veštine koje posedujete, fokusirajte se da to jasno istaknete. Neke kompanije koriste automatsko filtriranje CV-a prema ključnim rečima. Istovremeno, nemojte da vam CV bude predugačak ili da sadrži dugačke pasuse i rečenice. Izbrišite sve što nije relevatno za konkretnu poziciju, a dodatno obrazložite i prilagodite delove koji su relevatni. 
5. U CV obavezno stavite koja su vam postignuća na poslu tj. kako ste doprineli uspehu vašega prethodnog poslodavca.
6. Formalna sertifikacije je poželjna ako ne i potrebna, pogotovo za nas koji dolazimo iz krajeva za koje neko možda nikada nije čuo i škola koje nisu na preteranom glasu po kvalitetu ili oficijelnom rangu. 
7. Motivaciono pismo treba jasno da objasni zašto ste se baš vi savršen kandidat za poziciju na koju se prijavljujete. Nekada je motivaciono pismo važnije od CV-a.
8. Nikada ne šaljite pismo sa referencama kada se tek prijavljujete. Reference šaljite tek kada vam ih traže.
9. Ako ste radili u super organizovanoj kompaniji sa 3000 zaposlenih i godišnjim profitom od 200 miliona EUR, nemojte očekivati da je vaš novi posodavac ikada čuo za nju i da će biti oduševljen kada vidi njeno ime. Naša i nemačka percepcija velikog su dve potpuno različite priče. GDP jednog osrednjeg grada u nemačkoj je veći od GDPa čitave Srbije, Bosne ili Hrvatske. Osim toga, poslodavac na CV troši u proseku 2-3 minuta. Ako ste u CV stavili samo nazive firmi nemojte očekivati da će neko guglati da nadje dodatne informacije. Dakle, ako ste ponosni što ste radili u dobroj domaćoj firmi, morate u CV-u napisati par rečenica u kojoj ćete objasniti čime se fima bavila, ili da je ta firma lider u ovome ili onome i onda to povezati sa vašim doprinosom. 
10. Stavite na početak CV-a 2-4 bullet pointa sa sažetkom vaših znanja i iskustva. Verujte mi ovo jako dobro funkcioniše.
11. Proverite tržište. Ako za neku poziciju većina poslodavaca traži neki sertifikat ili stručnu veštinu, potrudite se da ih dobijete na vašem trenutnom radnom mestu.
12. Ukoliko pričate engleski i tražite posao gde se radi na engleskom ne stavljajte koji sertifikat iz  engleskog imate - podrazumeva se da jezik na kojem tražite posao pričate tečno. Stavite samo English - Fluent. Isto važi i za ostale jezike. Ako dodatno znate neki drugi jezik, onda možete napisati na kom ste nivou. Izuzetak iz ovog pravila su visoko deficitarna zanimanja zavarivača, strugara, majstora i sl. gde za početak možete dobiti posao i bez savršenog znanja jezika.
13. Fokusirajte se na 1-2 zemlje i gledajte firme koje posluju internacionalno, jer je veća šansa da će vas zaposliti u takvoj nego u nekoj manjoj pordičnoj firmi u kojoj obično nema stranaca.

Na kraju bih zaključio da je traženje posla u inostranstvu veliki, ako ne i najveći projekat u vašem životu i zato ga ne treba podceniti ili raditi sa pola kapaciteta. Nažalost, većina stanovnika EU smatra balkanske zemlje zaostalim u svakom pogledu (Tramp bi nas verovatno odmah uvrstio u kategoriju shitholes), tako da nama treba duplo više truda i zalaganja da bi nas prihvatili i cenili. Ovo važi i za traženje posla. 

I bi B2

Danas sam konačno položio B2 ispit iz nemačkog.

Polagao sam u CIB školi u 16. bezirku i mogu da kažem da je ispit bio dobro organizovan.
Kao i u slučaju B1 ispita, ispit za B2 se takodje sastojao iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo se sastojao iz tri celine: pisanje (90) min, slušanje (30) min i čitanje (30) min.

U delu za pisanje smo morali da napišemo žalbu internet prodavnici preko koje smo kupili proizvod koji nije zadovoljio naša očekivanja. Takodje smo morali da napišemo sastav od 120 reči na jednu od dve ponudjene teme: a) zašto je potrebno naučiti nemački ako živite u Austriji i b) da li je keš plaćanje bolje i sigurnije od kreditnih kartica.

U delu za slušanje smo opet imali dve vežbe. U prvoj vežbi smo morali odgovoriti na ponudjena pitanja vezano za radio emisiju o devojčici iz Turske koja se doselila u malo selo kod Salzburga kao prvo strano dete ikada i koja je u medjuvremenu postala doktorica. Druga vežba je bio standardni test gde se neko raspituje o tri ponude i poredi cene, uslove i sl.

U delu za čitanje je bilo četiri vežbe gde smo morali da odgovorimo na pitanja posle čitanja članka, povežemo pet tekstova sa odgovarajucim rečenicama i dopunimo dva teksta sa rečima i slovima koje nedostaju.

Što se usmeog dela tiče, ja sam imao sreću da je sa mnom u paru bio momak (Turčin) koji se rodio ovde i koji priča nemački kao da mu je maternji jezik. Bio je potpuno opušten i samouveren i onda je i meni bilo lakše da razgovaramo o zajedničkim temama. Inače, usmeni deo ispita ima tri dela, u prvom smo pričali o medijima i upotrebi telefona, interneta i sl, druga vežba je bio opis fotografije i treća vežba je bila debata na temu da li treba kupovati polovne stvari ili ne.

Sve u svemu, ispitivači su bili ljubazni, ispit je tekao glatko i sve je prošlo dobro. Iskreno sam mislio da će biti napornije, pogotovo što smo pismeni deo počeli u 09:30 a usmeni mi je bio zakazan tek u 16:00.

Razlika izmedju B1 i B2 
Tekstovi i razgovori su malo složeniji, dopunjavanje praznina u tekstu nije bilo na B1 i opis fotografije nije bio samo prosto iznošenje činjenica šta je na slici, već se morala uključiti mašta i napraviti priča oko toga šta fotografija opisuje. Npr. moja fotografija je prikazala dete koje sedi na podu ispred dede u stanu i pokazuje mu mapu koju je izvadio iz školske torbe. Oboje su obuveni i vidi se da je dete tek došlo iz škole. Moja priča vezano za ovu sliku je bila da je kraj školske godine, dete je dobilo ocene i došlo kući, ali roditelja nema jer rade. Srećom tu se zatekao deda. Naravno, onda tu ispričate da nemaju svi dede i bake blizu, da neke bake i deke još uvek rade jer se starosna granica za penziju pomerila na 65 godina i sl.

Odakle učiti
Ja sam se spremao iz ove dve knjige koje sam naručio on-line.

http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-ubungsmaterialien.html
http://testsam.osd.at/index.php/materialien/osd-zb2-modellsatz.html

Vežbe sam prošao samo jednom da vidim kako izgledaju.

Jako dobih materijala ima i na sajtu https://deutsch-mit-marija.de/, pogotovo u delu gde opisuje kako opisati fotografije i sl. Ima nekolio videa na youtubu, obavezno ih pogledajte.
Što se pisama žalbe tiče, na internetu ima gomila primera i standardnih rečenica.

Ja  sam izmedju B1 i B2 ispita takođe pročitao tri knige na nemačkom na Kindlu i išao sam dva puta sedmično četiri meseca na kurs nemačkog.
Kindl je moja topla preporuka za učenje stranog jezika je ima on-line prevod reči iz teksta tako da može dosta novih reči da se nauči relativno brzo, pogotovo ako putujete prevozom na posao. Ja dnevno provedem u prevozu oko sat vremena i navikao sam sebe da ne trošim ovo vreme na besmisleno čitanje vesti i gledanje Fecebooka i Instagrama, već da čitam knjige na nemačkom. Verujte mi da sam se preporodio.

Za čitanje mogu da preporučim Ein mann Namens Ove, Rosi Projekt i Hectors suche nach dem Glück.

Pogotovo je Ein mann Namens Ove dobra jer ima puno rečenica/reči koje se ponavljaju i onda ih je lakše zapamtiti. Sve tri knjige su jako zanimljive i sigurno ćete uživati čitajući ih.