Kako napisati dobar CV

Pri korak u projektu traženja posla u inostranstvu je pisanje rezimea (CV-a).

U svojoj dosadasnjoj karijeri sam nekoliko puta bio u prilici da čitam CV-e ljudi koji su tražili posao, ali i da razgovaram sa ljudima koji se profesionalno bave upravljanjem ljudskim resursima ili koji rade u agencijama za zapošljavanje. 

U nastavku ću vam dati par saveta kako da pripremite svoj CV tako da odskoči od drugih. Ne zaboravite da će svaki poslodavac u Austriji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji dati prioritet svojim gradjanima, potom kandidatima iz ostalih EU zemalja (jer ne moraju da se bakću sa administracijom oko pripreme radne dozvole) i tek onda nama koji dolazimo iz zemalja van EU.

Dakle vaš CV treba da bude toliko ubedljiv da ga posodavac stavi na vrh liste koja će najverovatnije sadržavati 20-50 drugih imena.

1. Shvatite traženje poslao kao projekat u kojem trebate sebe da prodate nekome ko vas nikada nije video (osim ukoliko ne dolazite na razgovor po nečijoj preporuci).
2. Zaboravite na CV koji će imati jednu stranicu. Iako su ovakvi CV sada moderni, po meni ovakav CV može da prodje samo ako tražite posao u grilu, ili ako ste Elon Musk.
3. Obratite pažnju na sliku. Slika treba da bude profesionalna (slike u prirodi ili ispred kuce/zgrade ne dolaze u obzir), lice treba da bude u krupnom planu, a pozadina treba da je bela.
4. CV treba da bude dimaničan i prilagodjen svakoj poziciji na koju konkurišete. Generički CV-i retko prolaze. Ako poslodavac traži specifične veštine koje posedujete, fokusirajte se da to jasno istaknete. Neke kompanije koriste automatsko filtriranje CV-a prema ključnim rečima. Istovremeno, nemojte da vam CV bude predugačak ili da sadrži dugačke pasuse i rečenice. Izbrišite sve što nije relevatno za konkretnu poziciju, a dodatno obrazložite i prilagodite delove koji su relevatni. 
5. U CV obavezno stavite koja su vam postignuća na poslu tj. kako ste doprineli uspehu vašega prethodnog poslodavca.
6. Formalna sertifikacije je poželjna ako ne i potrebna, pogotovo za nas koji dolazimo iz krajeva za koje neko možda nikada nije čuo i škola koje nisu na preteranom glasu po kvalitetu ili oficijelnom rangu. 
7. Motivaciono pismo treba jasno da objasni zašto ste se baš vi savršen kandidat za poziciju na koju se prijavljujete. Nekada je motivaciono pismo važnije od CV-a.
8. Nikada ne šaljite pismo sa referencama kada se tek prijavljujete. Reference šaljite tek kada vam ih traže.
9. Ako ste radili u super organizovanoj kompaniji sa 3000 zaposlenih i godišnjim profitom od 200 miliona EUR, nemojte očekivati da je vaš novi posodavac ikada čuo za nju i da će biti oduševljen kada vidi njeno ime. Naša i nemačka percepcija velikog su dve potpuno različite priče. GDP jednog osrednjeg grada u nemačkoj je veći od GDPa čitave Srbije, Bosne ili Hrvatske. Osim toga, poslodavac na CV troši u proseku 2-3 minuta. Ako ste u CV stavili samo nazive firmi nemojte očekivati da će neko guglati da nadje dodatne informacije. Dakle, ako ste ponosni što ste radili u dobroj domaćoj firmi, morate u CV-u napisati par rečenica u kojoj ćete objasniti čime se fima bavila, ili da je ta firma lider u ovome ili onome i onda to povezati sa vašim doprinosom. 
10. Stavite na početak CV-a 2-4 bullet pointa sa sažetkom vaših znanja i iskustva. Verujte mi ovo jako dobro funkcioniše.
11. Proverite tržište. Ako za neku poziciju većina poslodavaca traži neki sertifikat ili stručnu veštinu, potrudite se da ih dobijete na vašem trenutnom radnom mestu.
12. Ukoliko pričate engleski i tražite posao gde se radi na engleskom ne stavljajte koji sertifikat iz  engleskog imate - podrazumeva se da jezik na kojem tražite posao pričate tečno. Stavite samo English - Fluent. Isto važi i za ostale jezike. Ako dodatno znate neki drugi jezik, onda možete napisati na kom ste nivou. Izuzetak iz ovog pravila su visoko deficitarna zanimanja zavarivača, strugara, majstora i sl. gde za početak možete dobiti posao i bez savršenog znanja jezika.
13. Fokusirajte se na 1-2 zemlje i gledajte firme koje posluju internacionalno, jer je veća šansa da će vas zaposliti u takvoj nego u nekoj manjoj pordičnoj firmi u kojoj obično nema stranaca.

Na kraju bih zaključio da je traženje posla u inostranstvu veliki, ako ne i najveći projekat u vašem životu i zato ga ne treba podceniti ili raditi sa pola kapaciteta. Nažalost, većina stanovnika EU smatra balkanske zemlje zaostalim u svakom pogledu (Tramp bi nas verovatno odmah uvrstio u kategoriju shitholes), tako da nama treba duplo više truda i zalaganja da bi nas prihvatili i cenili. Ovo važi i za traženje posla.