13 stvari koje bi svaki expat voleo da je znao pre nego što se preselio u Beč

Izvor: http://www.viennawurstelstand.com

1. Bečki starci će vam često reči da odbijete, ali nemojte to shvatiti lično.

Razmislite o njima kao o čuvarima grada - oni čuvaju red na ulicama. Neki od nas zapravo misle da bi trebali biti instalirani u Savet Bezbednosti UN-a - oni bi radili bolji posao.

2. Život uvijek pobjeđuje u ravnoteži između posla i života

Nemojte se boriti, već umesto toga, prihvatite ovu činjenicu. Živite u gradu s kulturom koja podstiče prazne kancelarije petkom u 12 časova. Možda nisu poznati kao Francuzi, niti imaju lepu francusku riječ za to, ali Austrijanci žive po izreci - Joie de vivre. Jedina je razlika, Austrijanci će se u tom procesu dosta žaliti.

3    3. Schau ma mal dolina: stvari traju puno vremena kada se radi o firmi u Beču

To je ono zbog čega je Austrijance teško shvatiti - vole pravila i puno se žale, ali mogu biti i vrlo opušteni ljudi. Poslovanje ide polako u ovoj zemlji zbog "bez stresa" i „schau ma mal“ mantre koja se izvlači iz mnogih profesionalnih scenarija. Kalifornija ima silicijumsku dolinu - Beč ima „schau ma mal“ dolinu.

4    4.  Pravila su jaaaaaaako važna

Postoji Orvelovo poštovanje pravila u Beču. Ona su voljena, cenjena i stavljena na velike znakove širom grada (vidi primer iznad). Ne zezajte se sa njima, i ti i Beč ćete se dobro slagati.

5. Ne morate govoriti nemački da biste ste se snašli. Morate govoriti bečki!

Niste sami u svojoj zbunjenosti kada izlazite sa časa nemačkog puni samopouzdanja, sve do trenutka kada zastanete da porazgovarate sa nekim na ulici i shvatite da ne razumijete ni reč koju su rekli. Ova lepa, melodična vrsta nemačkog govora je bečki brend, a ljudi ovoga grada su prokleto ponosni na njega. Čim neko počne govoriti sa jakim bečkim dijalektom na zabavi primetit ćete da će se mnogi drugi jako oduševiti i pridružiti,  pokušavajući međusobno prepoznati ko može govoriti najbolje Wienerisch. U početku ćete sesti s nervoznim osmijehom na licu i pitati se "šta se događa?", Ali uskoro će ovaj osećaj proći. I prije nego što to znate, naučit ćete dovoljno bečkog da se pridružite razgovoru!

6. Moraš se jako potruditi da bi pronašao zabavu

Bečki noćni život vam se neće poslužiti na pladnju, umesto toga, morate ga potražiti. Ovo je zapravo deo zabave. Mogu vam garantovati da se i u ovom gradu se događa dosta divljih zabava, ali ih samo treba pronaci.

      7. Korisnički servis - što je to dodjavola?

Nemojte se uvrediti kada vam blagajnik ili konobar pokazu primitivne grimase kada tražite nešto, ili tražite malo prijateljske usluge ... znate ... uslugu koju zapravo plaćate. To nije ništa lično! Očekivanje od službe za korisnike u Beču je kao da očekujete od vaše babe da vam čuva kondom u ladici pored kreveta - tražiš pogrešnu stvar od pogrešne osobe, koja jednostavno ne želi znati ništa o tome.

8. Uvek nosite gotovinu

Ovo je zlatni savet. Pre ili kasnije ćete se suočiti s onim trenutkom kada ste u restoranu, želite platiti karticom, a konobar vas gleda kao da ste ga zamolili da pusti operu Aida za vas. I ponekad u takvim situacijama, hodanje okolo u potrazi za bankomatom može biti poput lutanja u pustinji u potrazi za vodom, pa još jednom - uvijek nosite gotovinu.

9. Kupite bicikl - Beč je san za bicikliste

Uz obilje biciklističkih staza i relativno ravan krajolik, Beč je biciklistička utopija. Kupite bicikl i putujte po gradu sa mnogo boljim životnim stilom.

10. Izaberite svoju četvrt mudro - važno je gdje živite

Premda je Beč dosta mali za glavni grad, u kojoj se četvrti nalazite zapravo definiše kakvo će biti vaše iskustvo grada. Svaka četvrt je individualna, baš kao i vi, pa odaberite mudro pre nego što potpišete ugovor.

11. Odlazak na Gasthaus na austrijsku hranu nakon noćnog izlaska je najbolji lek protiv mamurluka

Zemlja s pivom i vinom duboko umetnutom u kulturu će uvijek imati kuhinju za borbu protiv mamurluka. Kada se probudite s mamurlukom, zaboravite tablete za glavobolju - samo rezervišite sto u omiljenom austrijskom Gasthausu.

12. "Jahreskarte" (godišnja karta) za javni prevoz je jako vrijedna, a Niederösterreich-CARD je odličan insider tip

Javni prijevoz tzv. Jahreskarte ("godišnja članarina") vas košta  malo više od 1 € dnevno i omogućava vam da koristite sva vozila javnog prevoza unutar gradskih granica. Ponekad samo skačemo s autobusa na tramvaj do metroa, jer smo sve to platili!

Također, kad smo kod kartica u vašem džepu, Niederösterreich-CARD je briljantan insider-tip. Za 61 € dobivate preko 300 iskustava u Beču i Donjoj Austriji, uključujući stvari poput vožnje na Prater Riesenradu i ostalim muzejima u Beču. Odličan način za obilazak znamenitosti i istraživanje Beča i okoline.

13. Nedjelja je mirno vrijeme

Postoje zapravo zakoni koji tvrde da biste se trebali suzdržati od udaranja eksera u zidove, bušenja, pranja veša ili stvaranja bilo kakve druge buke nedjeljom. Značenje buke u Beču je ozbiljno shvaćeno, što dovodi do toga da Beč ponekad nedeljom izgleda kao biblioteka. Kao što smo već rekli u tački 11 - to je najbolji grad za mamurluke.

I bi B1

Pre par nedelja smo konacno položili ispit za B1 sertifikat iz nemačkog, tačno četiri godine nakon što smo se doselili u Austriju.

Ovo je i prvi ÖIF/ÖSD ispit na koji smo izašli. Budući da nam zbog fakultetske diplome nije trebao sertifikat o poznavanju jezika da dobijemo radnu dozvolu, odlučili smo da preskočimo polaganje ispita na nivoima A1 i A2 i da se direktno spremamo za B1. 

Inače, B1 sertifikat vam je potreban da bi ste nakon 5 godina boravka u Austriji mogli dobiti trajnu EU boravišnu dozvolu. Za dobijenje državljanstva je potrebno da živite u Austriji minimalno 6 godina i da imate položen B2 ispit.

Krajem 2017 godine, Austrija je promenila format ispita za B1 sertifikat i sada je sastavni deo ispita i integracioni test.

Sam integracioni test se radi pismeno 15 minuta i sastoji se od nekih 20-30 pitanja uglavnom veznanih, za ljudska prava. Realno govoreći, za ovaj test se ne treba posebno pripremmati, jer su pitanja potpuno trivijalna. Npr. pitanja na testu su: Da li žena sme da vozi automobil u Austriji ili Da li žena sme da hoda bez supruga na ulici, itd. 

Ukoliko bi se pak željeli pripremiti za ovaj deo testa, primere testnih pitanja možete naći na sljedećoj adresi: 

https://sprachportal.integrationsfonds.at/pruefungen/materialien-zur-pruefungsvorbereitung

Samo zakazivanje testa je prilično jednostavno. Prvi korak je da odaberete datum i lokaciju koja vam odgovara. ÖIF/ÖSD test mogu da rade samo sertifikovane škole jezika i njihovu listu, kao i listu planiranih termina za ispit možete naći na adresi:

 https://sprachportal.integrationsfonds.at/pruefungen/pruefungstermine

Mi smo se odlučili da ispit polažemo u Lernpoint u 2. distriktu i u principu smo bili zadovoljni uslugom. Lernpoint nam je naviše odgovarao jer organizuje testiranje subotom. Sam ispit se zakazuje preko web sajta skole, nakon čega smo dobili instrukcije za uplatu naknade za ispit (145 EUR po osobi). Takodje smo morali dostaviti emailom kopiju meldezettel-a i pasosa. 

Za pripremu samog ispita preporučujem da naručite knjigu preko ÖSD sajta:

http://testsam.osd.at/index.php/materialien.html

Knnjiga je jako korisna jer iako nije 100% identične forme kao ispit, daće vam prilično dobru predstavu kako će ispit izgledati.

Iako sam bio pod odredjenom dozom stresa vezano za ishod ispita, sam ispit je bio lakši nego što sam očekivao. 

Ispit se sastoji od modula slušanja, čitanja i pisanja, nakon čega se polaže prethodno pomenuti integracioni test. Ovaj deo testa traje oko 2 časa, nakon čega se pravi pauza od jednog sata. Nakon pauze kreće usmeni deo testa. Ispit inače sprovode zaposleni iz magistrata i škola samo daje prostor na korištenje. nama su na ispitu bile dve trudnice u 6 mesecu, što nas je začudilo jer austrijanci, a pogotovo državni službenici ne rade subotom. Još ako uzmemo u obzir da su obe službenice bile u drugom stanju, možemo reći da je cela postavka bila pomalo neobična za Austriju.

Ukoliko idete sa suprugom na ispit, budite sigurni da će vas smestiti u suprotne krajeve učionice. Takodje nećete moći biti u istoj grupi za usmeni deo ispita.

Kod modula slušanja, koji je i prvi modul na ispitu, obratite pažnju da je u najvećem broju slučajeva, odgovor na pitanje u prvoj rečenici razgovora koji slušate. Mene je trenutak nepažnje koštao pogrešnog odgovora.

Što se tiče usmenog dela, on se sastoji od tri modula. U prvom delu se predstavljate i ovde budite spremni da odgovorite na par pod pitanja (tipa da li vam deca idu u školu, koliko godina imaju, zašto želite da naučite nemački i kako ste ga učili i sl.).

U dugom delu treba da opišete šta vidite na fotografiji koju će vam dati.

U trećem delu treba da sa svojim partnerom napravite dialog oko imaginarne situacije, koristeći reči koje će vam dati odštampane na papiru. Ovaj deo je pomalo tricky jer vaš partner možda ne priča nemački dobro pa ga nećete moći razumeti. Inače, parove za usmeni deo odredjuju ispitivači i vi na ovo ne možete uticati.

Rezultate ispita smo dobili nekih 3 nedelje posle polaganja. U sertifikatu (koji smo dobili poštom) piše koliko smo dobili poena za svaki modul.

Meni je nedostajalo 4-5 poena do maksimuma, dok je moja supruga je osvojila maksimalan broj bodova. 

Naše generalno mišljenje je da bi sa trenutnim znanjem verovatno mogli položiti i B2 uz neko minimalno spremanje. Medjutim, nećemo žuriti jer pri podnošenju zahtjeva za državljanstvo, B2 sertifikat ne bi trebao biti stariji od godinu dana. Isto važi i za B1 sertifikat i trajnu boravišnu dozvolu.

Par jako interesantnih cinjenica o Becu

Pre par dana sam naišao na interesantan dokument koji govori o Beču u brojevima: https://www.wien.gv.at/statistik/pdf/viennainfigures-2017.pdf

Interesovanja čitalaca ovog bloga

Upravo gledam statistiku pregleda ovog bloga i moram priznati da me je iznenadilo da je stranica na temu Kupovina stana u Beču zabeležila ubedljivo najveći deo pregleda. S obzirom da je najveći broj čitalaca ovog bloga iz Srbije (preko 50%), čini se da srbi imaju viška novac koji bi investirali u nekretninu u Austriji.

Drugi najposećeniji blog je na temu iznajmljivanja stana, dok se na trećem mestu nalazi stranica na temu Beč posle 2 godine.

Na današnji dan, blog ima 86.200 pregleda sa prosečnih 4.300 pregleda mesečno.

Iskoristio bih ovu priliku da vam se svima zahvalim na interesovanju i da nam svima poželim još mnogo leta u druženju.

Hiking kroz Ötschergraben

Ukoliko živite u Beču, u ovom blogu želim da dam jednu preporuku za odličnu vikend destinaciju. Radi se o planini Ötscher (Očer), koja se nalazi nekih 2 sata vožnje južno od Beča. Naravno, ovu planinu možete posetiti i ukoliko gostujete u Beču nekoliko dana i ona će upotpuniti vaš doživljaj Austrije i zasigurno ostati u jednom lepom sećanju.

Put do Ötscher-a vodi autoputem preko St. Poltena, Melka i dalje lokalnim putem do Wienerberga.

Mi smo našu avanturu počeli u Wienerberg-u gde imate javni parking koji se ne plaća. Odmah pored pomenutog parkinga se nalazi kuća u kojoj mozete platiti kartu za  ulazak u kanjon, kao i kartu za voz koji će vas vratiti nazad na kraju dana.

Dok ste ovde, možete izabrati nekoliko hiking tura različitih dužina i nivoa težine. Na planini se nalazi ukupno 230 km staza koje se nalaze na nadmorskoj visini od 844 do 1425 metara. Najduža staza je dužine130 km i obilazi kompletnu planinu. Za ovu stazu vam je potrebno ukupno 4 dana i ima klasifikaciju teške staze.

Mi smo izabrali standardnu rutu preko Ötschergräbena stazom 4 i potom 14, koje vode od Wienerberga do Erlaufstausee kroz zapanjujuće lep „Grand kanjon Austrije“. Pešačenje kroz kanjon je trajao nekih 4 sata, u toku kojih smo uživali u pogledu na divnu prirodu koja nas je okruživala. Ovakvu prirodu sam pre video jedino na raftingu Tarom.

Bitno je napomenuti da je vreme bilo savršeno sa vedrim nebom i prijatnom temperaturom koja nije prelazila 25 stepeni. 

Put kroz kanjon je pun vodopada i potoka koji se slivaju niz litice kanjona. Kada predjete dve trećine puta, naići ćete na restoran u kojem se možete okrepiti hranom i pićem. Moram priznati da je jedina stvar koja mi je ostala u lošem sećanju na ovom izletu ovaj restoran, tj. njegov WC. WC je drveni klozet koji ima poseban deo za slobodno vršenje nužde na otvorenom. Ono što mi je ostalo u lošem sećanju je smrad koji se osetio na stotinjak metara pre restorana.

Fascinantan deo putovanja je i povratak nazad. Iako se nazad možete vratiti peške, za nas je to bio prevelik zalogaj i odlučili smo da se vratimo vozom. Voz preseca stazu na dva mesta, a putokazi u kanjonu vas stalo obaveštavaju koliko imate do dve željezničke stanice koje se nalaze na stazi. Voz je jako moderan i koliko sam primetio služi isključivo za prevoz turista koji su došli na hiking. Voz će vas za 10 minuta vožnje kroz kanjon ponovo vratiti do parkinga u Wienerbergu na kojem ste ostavili automobil.

Ostavljam i nekoliko slika sa ovog putovanja.

Da li emigrirati ili ostati u domovini?

Za sve one koji se dvoume da li da emigriraju ili ostanu to gde jesu bih poručio da uzmu u obzir nekoliko stvari pre nego što donesu ovu odluku:

• Preseljenje je normalna stvar. Pitajte prosečnog amerikanca ili evropljanina koliko se puta selio u potrazi za poslom. Ako se preselite, niko vas neće držati  silom u zemlji u kojoj ne želite za ostanete i uvek možete da se vratite nazad. Naravno, ostaje onaj problem kako objasniti familiji zašto ste jedan od retkih koji nije uspeo i zaradio milione za par godina provedenih na zapadu.
• Ukoliko niste našli posao, nemojte ni razbijati glavu ovim pitanjem. Kako stvari trenutno stoje u EU, postoje dobre šanse da nećete ni morati da razmišljate o preseljenju jer nećete ni imati priliku. Šalu na stranu, najvažniji korak u preseljenju je pronalaženje posla. U poslednje vreme je u Austriji sve teže naći posao bez znanja nemačkog jezika. Ukoliko vam podje za rukom da nadjete firmu koja je spremna da vas sponzoriše i sredi radnu i boravišnu dozvolu, vreme je da počnete da razmišljate da li ste dovoljno fleksibilni da se preselite.
• Ukoliko ne možete da nadjete posao u Srbiji, nemate tehničko, ekonomsko ili stručno obrazovanje i ne pričate nemački (ili bar odličan engleski), postoje dobre šanse da ni ovde nećete moći naći posao bar 2-3 godine dok ne naučite jezik. 
• Ukoliko imate prodicu, znajte da se od jedne plate teško živi. Ukoliko ste našli posao ali vaš bračni drug ne zadovoljava kriterijume iz prethodne stavke, postoji šansa da ćete živeti samo od jedne plate. Naravno, zavisi i kolika je ta jedna plata i kakve su vam navike. Moj je stav da je za normalan život  dvočlane porodice u Austriji potrebno 5 000 EUR. Naravno, preživećete i za duplo manje, ali nećete biti zadovoljni. Cifra koju sam naveo odgovara donjem limitu za porodicu koja pripada srednjoj klasi. 
• Ako ste retki srećnik pripadnik srednje klase, imate roditelje blizu da vam pričuvaju decu, nekoga ko vam povremeno čisti kuću, volite da idete na utakmice, na feniranja i sl. razmislite da li želite da dodjete. U Austriji se sve pomenuto skupo plaća tako da ćete se verovatno morati odreći mnogih sličnih stvari. 
• Ukoliko ste dobar majstor i imate ponudu za posao, nemojte se dvoumiti - majstorski poslovi su jako dobro plaćeni na zapadu, pogotovo ako imate svoju firmu.
• Ukoliko mislite da ćete za par godina moći doći kući sa novim BMW X6, u pravu ste. Naravno, rentiranje ovakvog automobila košta oko 350 EUR po danu. Za lokalne potrebe će vam odlično služiti i pasat sa 300.000 km na satu.

U Becu posle tri godine

Prošlo je evo vise od tri godine kako smo se preselili u Beč.

U medjuvremenu je ova stranica imala preko 80.000 pregleda, a ja sam se izgleda ulenjio pa odavno nisam objavio ni jedan post.  

Daleko od toga da se ništa ne dešava; jednostavno dnevne obaveze okupiraju najveći deo dana i uveče nekako uvek želim da iskoristim vreme kvalitetnije nego sedeći uz računar. 

Ukoliko bih želeo da sumiram šta se izdešavalo u proteklih godinu, godinu i po dana, to bi otprilike izgledalo ovako:

• Dobio sam RWR+ vizu na tri godine sa otvorenim pristupm tržištu rada (konačnoooo);
• Promenio sam posao;
• Kupili smo stan (u stvari ga je kupila banka, mi sada samo treba da  otplatimo kredit za nekih 20 godina i onda će postati konačno naš :) );
• Mladja kćerka je krenula u osnovnu skolu (ista učiteljica, ista učionica, dakle bez uzbudjenja i preteranog stresa);
• Starija kćerka je prešla iz osnovne škole u gimanaziju. Za one koji nisu čitali moje blogove o školskom sistemu u Austriji, osnovna škola ovde traje 4 godine, posle čega deca mogu da biraju izmedju gimnazije i srednje škole;
• Obišli smo i videli neke interesantne gradove (San Francisko, Rim, Bolonju, London, Edinburg). Zaključili smo da je ona narodna "Svuda podji, kući dodji" zaista tačna. Takodje smo zaključili da je Evropa svetlosne godine ispred USA po ukupnom kvalitetu života, i potvrdili da je Beč zaista, zaista divan grad (pogotovo ukoliko imate decu);
• Zaključili smo i da su amerikanci blagosloveni što ih svih 300 i kusur miliona priča englski, ali su sa druge strane oštećeni nedostatkom istorije i raznovrsne kulture;
• Na satu automobila je kilometraža porasla za novih 40 - 45.000 km.
• Svi smo ostarili za jednu godinu (nema veze, lepo nam stoji);
• Nismo propričali nemački, mada sada bar možemo da razumemo 50-65% onoga što čujemo na televiziji i radiju. Ono što ohrabruje jeste da nam mozak i dalje radi na principu tri udju, dve izadju. Dakle ako nema poboljšanja, ono bar nema ni pogoršanja. (#budiuvekoptimista, #polupunacasa)
• Poželeli smo Beograd. Iako nam je Beograd oduvek ostao u srcu, sticajem okolnosti ove godine nismo uspeli ni jednom da ga posetimo. Putevi su nas nekako uvek vodili pored, dalje ka Bosni i Grčkoj...

U protekle tri, a pogotovo u poslednjih godinu i po se i Austrija dosta promenila. Uvedene su granice, u zemlju je ušlo više desetina hiljada migranata, nezaposlenost je porasla sa 6 na 12 posto, da bi sada opet pala na nekih 10%. I na političkoj sceni Austrije su se desile promene. Pojavila su se neka nova lica, ali se ujedno i zaoštrila retorika prema imigrantima, pogotovo onima poreklom iz Turske. 

Čini mi se da je kao posledica svega ovoga postalo jako teško naći posao ukoliko ne pričate nemački. Ono što teši jeste da ekonomija pokazuje znakove poboljšanja, mada su oni još uvek skromni. Takodje je pozitivno što je tržište nekretnina i dalje prilično stabilno sa prosečnim rastom cena  od oko 1% godišnje. Za razliku od Londona, Toronta i gradova u USA, porodice sa dva zaposlena člana ovde ipak mogu sebi da priušte kupovinu nekretnine (ukoliko ne žive u socijalnim stanovima pa se kupovina i ne isplati).

Ono što smo takodje primetili jeste i da nam je u medjuvremenu put automobilom do Beograda i Bosne postao dosta napornijim. Ovde naviše mogu da se zahvalim revnosnim madjarskim carinicima i presporim sistemima za skeniranje dokumenata na obe strane. Svoj doprinos su dali i austrijanci uvodjenjem kontrole na graničnom prelazu sa Madjarskom. Moram priznati da smo i mi sami doprineli ovom utisku jer smo posete familiji proredili i uglavnom sveli na praznike i raspuste. Za razliku od prve godine života u Austriji, kada smo familiju posećivali skoro svaki mesec (uglavnom normalnim vikendima kada nije gužva), ove godine su nam se putovanja uglavnom poklapala sa prazničnim migracijama naših ljudi koji žive u EU. U praksi to znači da se normalan put od nekih 6 sati pretvara u nesnosnih 10 sati milenja na autoputu i čekanja na granici. 

Ako bih sumirao šta mi trenutno najviše nedostaje u Austriji, onda bi lista izgledala ovako:

a) Hrana. Austrijska kuhinja ne nudi preteran izbor jela i ona se uglavnom svode na razna agregatna stanja svinjskog mesa. U martu sam boravio dve nedelje u Sofiji i oduševio  se raznovršnočću ponude vegetarijanske hrane. Počevši od salata i sireva do raznih jela spremljenih od patlidžana, tikvica, pečurki i paprika, sve u svemu, boravak u Bugarskoj je bio pravi praznik za stomak. Povratak u Austriju me vratio u surovu realnost. Bečka šnicla, gulaš i kobasica su ovde najveći dometi kulinarstva. Valjda su se i austrijanci sami zasitili sopstvene kuhinje pa je trenutno ispred Rathausa najveći red ispred štanda sa ćevapima. Kineski-korejanski restorani sa sušijem niču svuda, ali nama iz ex-YU nadu daju svetli primeri kao što je Pitawerk (#nistaboljeodvrucegburekasajogurtom).

b) Klima (mada sa zvezdicom). Naime, u Beču rano proleće duže traje i lepo vreme kada se možete skinuti u duks i uživati na prolećnom suncu počinje tek u maju. Proleće je uglavnom vetrovito i nema toliko sunčanih dana kao kod nas. Sa druge strane su leta mnogo blaža i vrući talasi traju svega po par dana. Čak i tada su večeri prijatne bez sparine i vlažnosti koja često zna da pritisne gradove u našim krajevima. To objašnjava zašto stanovi u Beču uglavnom nemaju klima uredjaje (pred činjenice da isti sa ugradnjom koštaju preko 1.500 EUR i što nemožete da ih okačite na zid zgrade). Iako se na proleć uvek žalimo da je zima trajala predugo, preko leta sve to zaboraimo kada vidimo kolike su temperature na Balkanu.

Ako bih želeo da pobrojim stvari koje mi definitivno ne nedostaju u Austriji onda bi lista bila mnogo duža. To su pre svega televizija i domaće novine koje defeinitvno truju ljude, blesavi nacionalizam kojeg se i dalje držimo kao pijani plota,  uništen obrazovni sistem, pravna nesigurnost i okrenutost prošlosti.

I naravno na kraju smece i neurednost. Neki dan smo se vozili kroz par naselja i nisam mogao da se ne zapanjim količinom smeća koja leži svuda razbacana i neurednim dvoristima i njivama. Razlika izmedju austrijskog i našeg sela je ogromna u pogledu urednosti i uredjenosti. Zato su u nekim delovima Austrije, čitava sela pretvorena u turisticke komplekse gde većina austrijanaca prodivi dobar deo letnjih i zimskig odmora. Na taj način novac ostaje u zemlji i cela država prosperira.

Sve u svemu, mi se i dalje nismo pokajali što smo došli i posle tri i po godine se osećamo mnogo prijatnije u Beču nego u Srbiji i Bosni. Kada kazemo "idemo kući" uvek mislimo na Beč. Rekao bih da mi iz ove perspektive izgleda nerealno da bih se ponovo vratio da živim u svojoj domovini, mada naravno čovek nikada ne zna šta ga čeka u životu.

Ukoliko budemo bili u mogućnosti definitvno bi želeli da provedemo i ostatak našeg života u nekoj uredjenoj zapadnoevropskoj zemlji.

Vama, ukoliko se odlučite da krenete u mepoznato, želim svu sreću i uspeh.