U Beču sa decom

Beč je grad koji je uradio mnogo toga kako bi omogućio zdravu zabavu za  decu. Gotovo svi parkovi imaju jedno ili vise igrališta i jezera sa patkama i guskama (Stadtpark, Tukeschanzpark, Schonbrun, itd.). Na većini izletišta deca mogu da se igraju slobodno sa životinjama.

Osim parkova u gradu koje uvek možete posetiti kada u Beč dodjete sa decom, tu su i izletišta u i oko grada koja kriju pravo malo bogatstvo  sadržaja za najmladje. Neka od onih koje smo mi posetili u proteklih godinu i po dana i koja možemo da preporučimo od srca su:

Zoo Vrt, uključući lavirint (Tiergarten Schönbrun) - veliki broj  životinja, veliko igralište i nekoliko restorana garantuju celodnevno uzivanje kako dece tako i odraslih.

https://www.zoovienna.at/

Kuca mora (Haus des Meres) - Uživajte u morskom svetu u centru grada na  stanici U3 Neubaugasse. Gomila akvarijuma u zgradi od 5 spratova u  kojima ćete moći da vidite ajkule, raže, meduze, morske konjiće i sl. Tu je i prava džungla sa majmunima i šišmišima. :)

http://www.haus-des-meeres.at/

Schloshoff - odlično mesto za celodnevnu zabavu. Puno životinja i  igralište za decu sa ovcama, kozama i kokoškama koje trčkaraju izmedju dece. Lokacija je odlična i za roditelje jer se restoran nalazi iznad igrališta tako da možete na miru da pijuckate kafu dok se deca zabavljaju na penjalicama, ljuljaškama ili dok hrane ovčice.

http://www.schlosshof.at/

Myrafälle (vodopadi) - odlično za mesto za celodnevni izlet - potok koji protiče kroz sumu praveći niz vodopada. Staza vodi kroz sumu preko drvenih mostica i idealna je za odrasle i decu stariju od 5 godina. Jezero sa kristalno prozirnom vodom i restoran u podnoziju garantuju okrepljenje posle napora.

http://www.myrafaelle.at/

Laxemburg - lepo mesto južno od Beča sa jezerom u čijem se centru nalazi stari dvorac. Na jezeru se mogu rentirati povoljno čamci na električni pogon (naši ljudi drže rent-a-boat) i zaista je pravo uživanje voziti se kanalima kroz sumu.

Kalemberg - Na Kalembergu mozete da uživate u hikingu, penjanju u Kletterparku, farmi Kobenzl i dobroj hrani u nekom od restorana u podnožiju u poznatoj četvrti Grinzing.

http://www.landgutcobenzl.at/

Motorikpark - velika livada sa gomilom interesantnih sprava na kojima deca mogu da vežbaju njihove motoričke sposobnosti.

http://www.motorikpark-wien.at/index.php/anreise

Klosterneuburg (Der Biosphärenpark Wienerwald) - lepa destinacija za šetnju kroz sumu. U šumi se moze voziti malim vozićem na struju.

Römerhof, St. Lorenzen am Wechsel - farma konja nekih 2 sata voznje od Beča prema Grazu. U sklopu farme se nalazi i mini zoo vrt sa zečevima, magarcima, ovcama, kozama i svinjama. Krajolik u Štajerskoj je jako lep, a oko farme se nalazi šuma sa stazama sa šetnju. Domacini su jako ljubazni i govore engleski. Moguce je dogovoriti časove jahanja, a ako hoćete da vam deca obidju par krugova u hali ili oko farme, domaćini vam to čak neće ni naplatiti. U pansionu je moguće i prenoćiti ali se nama smeštaj baš i nije svidio tako da sada idemo samo na jednodnevne izlete.

Interesantno je da je većina sadržaja koje sam naveo nije prikladna za zimu. Ukoliko u Bec dolazite sa decom po zimi onda su vam na raspolaganju brojna klizališta, Bozićni marketi (Christkindlmarkt), od kojih je najveci ispred Rathaus-a i naravno Terme Oberla. Ali o zimskoj zabavi u Becu ću da pišem u posebnom čanku.

Par činjenica o Austriji

Pošto smo u školi dobili domaći zadak  da napišemo referat o Austriji palo mi je na um da bi i čitaocima ovog bloga takodje bilo interesantno da pročitaju par detalja o "Alpskoj republici". 

Ono što ćete o Austriji pronaći na Wikipediji jeste da  zemlja ima oko 8.5 miliona stanvnika od čega je 2.5 miliona naseljeno u Beču  i okolini. Od kraja Drugog svetskog rata, Austrijom vladaju uglavnom socijalisti (SPÖ), a radnički sindikati imaju veliki uticaj na unutrašnju politiku. Kao vojno neutralna zemlja, Austrija je primljena u članstvo UN 1955 godine, a od 1995 godine, postaje članica Schengen zone. Predsednik republike se bira na direktnim izborima dok Premijera bira Predsednik. Termin Alpska republika proističe iz činjenice da je trećina zemlje prekrivena planinama i brdima. 

Austrija je 19. najbogatija zemlja u svetu gledajući BDP. Interesantan je i podatak da se 62% energije proizvodi iz obnovljivih izvora, od cega oko 50% iz hidropotencijala.

Oko 15% stanovnika čine stranci. Najveća manjinska etnička grupa su Nemci, a prate ih Turci i Srbi. U Austriji živi ukupno oko 400.000 ljudi sa poreklom iz ex-YU. Stopa nataliteta je 1.42% (daleko ispod  2.1% neophodnih da bi se nacija prirodnim putem povećavala), a prosečan zivotni vek je 80 godina. 74% stanovnika su Rimokatoličke verske ispovesti.

Istorija:

U doba Rimskog carstva. Austriju su naseljavala brojna Keltska plemena, Posle pada Rimskog carstva, ovu teritoriju naseljavaju Germani, Avari i Sloveni.

Istorija moderne Austrije pocinje u doba Habsburške dinastije kada je Austrija bila deo Rimskog carstva. U želji da se oslobode uticaja carstva koje je odumiralo mnogi severnonemački prinčevi su odlučili da predju u protestantsku religiju. Za razliku od njih prinčevi sa juga su ostali katolici i nad njima su Rimsko carstvo i crkva imali i dalje veliki uticaj. Usled religijskog rascepa i želje za dominacijom nad germanskim plemenima Prusija i Austrija su medjsobno zaratile 1866. Nakon poraza Austrije, postalo je jasno da ce Prusija preuzeti dominantnu ulogu u stvaranju buduce  ujedinjene  Nemačke. Nakon Francusko-Pruskog rata 1870 Austrija je izostavljena iz novoformiranog Nemačkog carstva. Iako je ideja ujednjinenja sa Nemačkom ponovo zaživela posle Prvog svetskog rata, ujedinjenje je bilo zabranjeno od strane država pobednica u Prvom svetskom ratu.

Znamenite ličnosti:

Austrija je rodno mesto mnogih kompozitora kao sto su:  Wolfgang Amadeus Mozart, Joseph Haydn, Michael Haydn, Franz Liszt, Franz Schubert, Anton Bruckner, Johann Strauss, Sr. i Johann Strauss, Jr.

Od znamenitih naučnika izdvajamo Ernsta Macha, Christiana Dopplera, Ferdinanda Porschea, Sigmunda Freuda, itd.

Petnaest zanimljivosti o Austriji:

1. Austrijska zastava je jedna od najstarijih nacionalinh zastava na svetu i datira od 1191. godine.
2. Dvorac Schönbrun, letnja rezidancija Habzburgovaca ima ni manje ni više nego 1440 soba.
3. Najstariji zooloski vrt u svetu se nalazi u Becu - Tiergarten Schönbrun. Osnovan je čak 1752 godine.
4. Austrija je jedina kontinentalna vojno neutralna EU zemlja.
5. Do 2012 godine, čak 19 Ausrijanaca je dobilo Nobelovu nagradu. Prva žena, dobitnica Nobelove nagrade je bila Austrijanka - Bertha von Suttner.
6. Najstariji restoran u Evropi koji jos uvek radi je Haslauer.
7. Bečko Centralno groblje ima preko 2.5 miliona grobnica, sto je više od ukupne populacije zivih ljudi u Beču i okolini. Na ovom grobju leže velikani poput Schiberta, Betethovena, Brahmsa, itd.
8. Najveći smaragd ikada pronadjen u svetu je izložen u Carskoj riznici u Hofburgu.
9. Austrijanci rade najviše u poredjenju sa ostalim Evropljanima - u proseku 45 sati nedeljno.
10. Nažalost, Austrija je medju vodecim Evropskim zemljama po broju samoubistava.
11. Austrijanci su i najdeblja Evropska nacija sa čak 60 posto gojaznih.
12. Kada su Turci počeli povlacenje iz Austrije, ostavili su iza sebe velike količine kafe što je prouzrokovalo početak otvaranja gradskih kafana.
13. Ferdinand Porsche, osnivač Porsche industije i dizajner prvog Volkswagena je bio Austrijanac.
14. Šivaća mašina je izumljena u Austriji.
15. Francuska kraljica Marie Antoinette je bila jedna od 16 ero dece Marije Thereze. 

Ostale interesantne detalje o Austriji možete pronaći na web adresi: http://facts.randomhistory.com/austria-facts.html

Ekonomija

Austrija, s dobro razvijenom privredom, kvalifikovanom radnom snagom i visokim životnim standardom, usko je povezana s drugim evoropskim ekonomijama, a posebno sa njemačkom. Posebno je velik sektor usluga, postoji solidan industrijski sektor i mali, ali vrlo razvijen poljoprivredni sektor. 

Nakon nekoliko godina čvrste  potražnje za austrijski izvoz i rekordnom rastu zaposlenosti, međunarodna finansijska kriza 2008. godine i nakon toga globalna ekonomska kriza dovela je do oštre ali kratke recesije. 

Austrijski BDP je vidio pozitivan rast od oko 2% u 2010. i 2,7% u 2011. Medjutim u 2012 godini rast je pao samo na na 0,6%. Nezaposlenost nije rasla naglo u Austriji kao sto se to desilo u drugim evropskim zemljama, delom i zato što je vlada subvencionirala semu rada sa skracenim radnim vremenom kako bi se kompanijama omogućilo da zadrže zaposlene. Stopa nezaposlenosti od 4,3% u 2012 je bila najniža u EU. Mere stabilizacije, podsticaj potrošnje i  reforma poreza na dohodak gurnuo obračunski deficit sa 0,9% u 2008 na 4,5% u 2010. i 2,6% u 2011. godini. 

Međunarodna finansijska kriza iz 2008. je izazvala poteškoće u najvećim austrijskim bankama čije su opsežne operacija u Srednjoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi bile suočene sa velikim gubicima. Vlada daje podrsku bankama - uključujući u nekim slučajevima cak i nacionalizaciju kako bi se bankarski sistem stabilisao i podržala agregatna potražnja. 

U 2011. godini Vlada Austrije je pokušala progurati ustavni  amandman koji ograničava javni dug do 60% BDP-a do 2020. godine, ali ovaj pokusaj nije uspeo dobiti dovoljnu podrsku u parlamentu. U martu 2012. godine austrijski parlament odobrio je  paket štednje koji se sastoji od mešavine smanjenja rashoda i generisanja novih prihoda koji bi do 2016. godine trebao da uravnoteži javne finansije.

Statističkih podaci za 2013 godinu pokazuju sledeće:

Najznacajniji partneri u izvozu su Njemačka 29.31%, Italija 6.25%, Švajcarska 5.08%, SAD 5% i Francuska 4.27% 

Najznacajniji partneri u uvozu su Njemačka 40.39%, Italija 6.13% i Švajcarska 5.36% 

Javni dug iznosi 75.7% BDP-a, budzetski deficit za 2013 iznosi oko -2.9% BDP-a, rast BDP-a je bio 0,4%, a stopa inflacije 2.1%

BDP - kompozicija po sektorima izgleda ovako:

1. poljoprivreda: 1.6%
2. industrija: 28.6%
3. usluge: 69.8%

Vise podataka Austriji mozete naci na: http://www.oecdbetterlifeindex.org/countries/austria/


Troskove zivota u Austriji mozete videti na stranici http://www.numbeo.com/cost-of-living/country_result.jsp?country=Austria

Školski sistem u Austriji

Opšta školska obaveza u Austriji počinje sa šestom godinom života i traje devet godina. Može se birati između privatnih i državnih škola, pri čemu je udeo privatnih škola u Austriji prilično nizak.

Zanat je kao strucno obrazovanje jako cenjen - 40% svih zaposlenih u Austriji poseduju zavrsen zanat kao najvise obrazovanje. Medjutim, cak 78% omladinaca se odlucuje za upis strucnog obrazovanja.

Osnovna skola traje od prvog do četvrtog razreda. Nakon toga se u zavisnosti od ocena iz nemackog i matematike deca usmeravaju ili u nižu i potom višu gimnaziju (AHS) ili u višu osnovnu skolu. Da bi se dobila mogucnost upisa u gimnaziju, dete mora da ima cetvorku ili peticu iz ova dva predmeta u 3. i 4. razredu osnovne skole i da dobije preporuku učiteljice. Postoje tri vrste gimnazija: realna - u kojoj je težište na prirodnim naukama, regularna - u kojoj je težište na društvenim naukama i ekonomska gimnazija.

Naravno, ako želite da vam dete upise fakultet jako je preporučljivo da pohadja AHS (gimnaziju). Ovo nam je i I uciteljica prenela, mada sam čuo neke roditelje iz nasih krajeva koji su se žalili da je gimnazija preteška i da se dosta naše dece odlucuje za BHS (ekvivalent npr. srednoj ekonomskoj ili masinskoj skoli).

Vise informacija o temi mozete naci na sledecoj web adresi:

http://www.bic.at/downloads/yu/brftipps/0_1_bildungssystem_sr.pdf

Za nas je sve ovo bio pomalo neprijatano, jer je I morala da savlada nemački za godinu dana i da u četvrtom razredu dobije najbolje zaključne ocene (naravno ne želimo da prenosimo preterana ocekivanja na dete, ali je generalna ideja bila da I treba da ide u AHS). Sa matematikom nije bilo problema, ali je jezik bio izazov. Rekao bih da ovakav školski sistem ima mnogo nedostataka da i da se selekcija dece vrši previše rano.

Kao veliku prednost školstva u Austriji vidim organizaciju van nastavnih aktivnosti. Skoro svake sedmice učenici idu u posetu bibliotekama, muzejima i parkovima. Razni kursevi i sporske aktivnosti se organizuju takodje u školi (od strane trećih lica), tako da roditelji ne moraju da jure posle posla da vode decu na karate, tenis ili školu klavira. Iz moje perspektive organizacija rada je skoro pa savršena. Takodje, bitan detalj je da celodnevne osnovne škole imaju svoj restoran u kojem učenici mogu da izaberu izmedju nekoliko ponudjenih obroka. Buduci da I ostaje u školi celi dan ovo nas je resilo dosta briga oko zdrave ishrane. Važno je reči da je I bila veoma zadovoljna kvalitetom hrane.

Škole svake godine dobijaju 4-5 autonomnih dana koje same mogu da koriste i rasporedjuju kao neradne dane u toku skolske godine. Svake godine savet roditelja donosi odluku o koristenju autonomnih dana i obicno se oni koriste da bi se spojili neki praznici. Jako prakticno.

Od 2018 godine, dva autonomna dana će se automatski uzimati od škola da bi se pokrio novouvedeni jesenji raspust krajem oktobra. Naime, tada u Austriji ima par državnih praznika sa dan-dva razmaka, tako da je vlada donela prilično dobru odluku da uvede obavezan raspust za sve škole, umesto da škole biraju da li će ove praznike da povežu ili ne. Ovo je dobra odluka iz prostog razloga što su se roditelji kojima jedno dete ide u osnovnu školu, a drugo dete u gimnaziju mogli naći u situaciji da jedno dete ima povezan sedmodnevni raspust, a drugo nema.

Svaka škola ima web sajt koji se svakodnevno ažuirira sa poslednjim obaveštenjima tako da možete pratiti kojim danima dete ima skracenu nastavu, kada se radi, a kada ne i sl. Pored toga, na početku svakog semestra, deca dobijaju listu školskih dogadjaja, izabranih autonomnih dana i sl.

Interesantan detalj vezano za ćkolu mi je bio i da deca moraju da pišu isključivo naliv-perom. Ovo mi se u početku činilo jako neobicnim, ali sam posle uvideo da je tekst napisan naliv-perom mnogo lepši i uredniji i da deca potpuno nesvesno slova pišu  vodeci racuna o tankoj i debeloj liniji. Definitivno mogu da preporucim ovaj pristup i skolama u Srbiji.

Takodje, na početku školske godine u osnovnoj školi smo dobili tabelu na A4 papiru sa rečima koje će deca da uče u prvom polugodištu sa promenama po rodovima. Ovde se vidi velika prednost srpskog jezika koji znate da pišete čim ste naučili latinicu/ćirilicu. U nemackom, slično kao i u engleskom pisanje svake reči morate da ucite posebno, a za nepravilne glagole morate da učite napamet  i kako se pišu u razlicitim vremenima.

Sto se pristupa nastavi tice, on je neuporedivo bolji od onoga u Srbiji. Učiteljice su mnogo više posvećene deci i mnogo vise pažnje se posvecuje potrebama dece. Npr. kada je I krenula u skolu, učiteljica je sedela celu prvu nedelju sa njom u klupi. Secam se kako smo u Beogradu morali da učimo definicije pojmova u Svetu oko nas (sta je priroda, sta je sliv reke, kako da nadjete neku adresu i sl). Takav pristup je zaista beskoristan, jer se definicije zaborave u roku od par dana i sav trud pada u vodu. Ono sto primecujem ovde jeste da se definicije uglavnom ne uce (bar ne u osnovnoj školi), već decu vode da vide kako izgleda usće reke, šetaju oko škole pokusavajći da nadju zadanu adresu koristeći mapu, i sl.

Takodje, ono sto primećujem jeste da postoji dnevna interakcija izmedju roditelja i škole. Svaki dan dobijamo razna obavestenja, svaki dokument moramo da potpišemo kako bi se uverili da smo ga pročitali i svaka bitnija odluka na nivou škole se prvo najavi roditeljima putem e-mail-a i onda roditelji imaju priliku o njoj da diskutuju.

Kao jedan jako lep primer odnosa prema pravim vrednostima mogu da spomenem i "Lesenacht" ili "Noc citanja" koji je I imala. Deca su tu noć morala da dodju u školu sa vrećom za spavanje, pidžamom, baterijskom lampom i omiljenom knjigom i da prespavaju u školi. Za I je to bilo zaista uzbudljivo iskustvo, praktično kao da ide na kampovanje. Kada sam je doveo uskolu uvece u 18:00, video sam da su deca sedela u krugu i čitala knjige sa baterijskim lampama dok su u sredini zapalili gomilu sveća. 

Sve u svemu, ono sto sam mogao da primetim jeste da medju decom i nastavnickim kadrom uopste nema nervoze, da se sve zavrsava dogovorom i da je komunikacija ispunjena iskrenom medjusobnom ljubavlju.

Ono što mi se ne svidja jeste velika razlika u težini nastave izmedju osnovne škole i gimnazije. Iako decu već u četvrtom razredu pokušavaju pripremiti za gimnaziju, jaz je i dalje preveliki. Nama je dodatan problem bio u tome  što je I išla u GTVS i nije nikada imala zadaću koju je trebala uraditi kući. Kada je krenula u gimnaziju, zadaće su bile svakodnevne i prilično obimne. Na početku se I nije najbolje snašla tako da smo par puta morali za razgovor sa profesoricama zbog propuštenih zadaća. Inače ako dete propusti tri-četiri zadaće, gotovo je sigurno da ćete morati na razgovor u školu.

Gimnazija u koju I ide je jako stroga. Ukoliko dete ima odlučnu ocenu na svim pismenim zadacima ali je zaboravilo da uradi više od tri-četiri zadaće u semestru, smanjiće mu ocenu iz predmeta. Isto je i ukoliko se ne javlja na času. Pravila su stroga i čini mi se nepravedna. Jedna utešna stvar je što se sistematski primenjuju.

U nižoj gimanziji deca na početu dobiju plan svih pismenih zadataka u toku semestra tako da nema stresa oko toga da li će učiteljica zadati nenajavljeni kontrolni. Po meni je ovo mnogo zdravije za decu, jer je poenta da deca izadju iz škole sa znanjem, a ne da budu potpuno spremna svaki čas i pod stresom da li će biti prozvana da odgovaraju.  Koliko sam razumeo, u starijim razredima deca mogu ponekada da dobiju i nenajavljene testove.

Knjige deca uglavnom nemaju, i većina gradiva se uči iz svesaka, što se meni lično ne svidja.

U školama nema apsolutno nikakvog nasilja (bar je to naše dosadašnje iskustvo). Jako mi se svidja što se ujutro ispred većine osnovnih škola nalazi policajac koji reguliše saobraćaj i prevodi decu preko ulice.

Prvi skolski dani u novoj skoli

Nikada necu zaboraviti pogled u koji je I imala kada sam je doveo u novi razred i pozdravio se sa njom. Ali bila je jako hrabra i sve je proteklo mnogo lakše nego što sam očekivao. I se nije žalila, a nas je potpuno oduševilo to što je prvi dan dobila pozivnicu za proslavu rodjendana od drugarice iz razreda i to napisanu na srpskom jeziku. Ispostavilo se da je jedna devojčica iz njenog razreda kćerka austrijskih diplomata koji su živeli nekoliko godina u Podgorici. Devojčica se tamo rodila i išla u vrtić, i cela porodica je za četiri-pet godina naučila da priča srpski (crnogorski) potpuno tečno.

Posle par dana škole smo imali prvi razgovor sa učiteljicom. Rekla nam je da će sa I sve biti u redu, da ima osećaj da će napredovati lepo i da će brzo savladati jezik. Rekla nam je je da nema govora da I treba da se vrati jedan razred i da će I jednostavno nastaviti gde je stala u Srbiji. Takodje nas je informisala da u Austriji deca doseljenika imaju pravo da budu isključena iz sistema ocenjivanja dve godine, ali da će ona pratiti napredak i ako I bude savladala jezik brže, preložice da ocenjivanje počne i pre isteka ove dve godine. 

Elem, za ova dva preostala meseca do kraja školske godine, učiteljica nije želela da I opterećuje sa domaćim zadacima. Matematika nam je svakako išla lepo, rekao bih da su u Srbiji već bili prešli neke teme koje ovde u Austriji još uvek nisu dotakli, čak ni u trećem razredu. Npr. I je vec u prvom razredu u Beogradu morala da rešava jednačine sa jednom nepoznatom, dok se ovo u Austriji uči mnogo kasnije.

U medjuvremenu smo našli  privatnog profesora nemackog u Becu kojeg posećujemo i dalje jednom sedmicno po jedan i po sat. Mi nismo bili od preterane pomoći u učenju, jer nas je I vrlo brzo prestigla sa svojim znanjem nemačkog jezika. Iskren da budem, danas, posle 4 meseca škole, sramota me je da čitam tekst na nemackom pred njom. Moj nemački zaista zvuci kao da sam dosao iz Sibira, dok ona  sve umlaute izgovara savrseno. :)

Završetak drugog razreda je za mene je bio emotivan trenutak. Prva dodela diploma u novoj školi i novom okruženju. Kada smo ujutro stigli ispred škole, zatekli smo roditelje dece koja idu  u isti razred sa I kako dele ruže. Oni su se već organizovali i kupili cveće koju deca treba da poklone učiteljici i rezervisali sto u obliženjem restoranu kako bi roditelji i deca zajedno proslavili završetak školske godine. Kako će se kasnije ispostaviti, zajedničke večere dece i roditelja se u Austriji organizuju svaka dva-tri meseca. Neretko, na ove večere dolaze i učitelji.

Kada smo ušli u učionicu, deca su posedala u krug, a mi smo ostali da stojimo iza njih. Učiteljica je odsvirala pesmu na gitari, svi su zajedno pevali i sve je izgledalo jako lepo. Po završetku proslave  smo dobili svedočanstva  i plan lektira za iduću godinu, kao i radnu svesku za raspust. Moram priznati da je u radnoj svesci bilo jako puno lekcija, tako da je I  preko raspusta morala da radi skoro svakodnevno (po malo naravno).

Kada se škola završila, upisali smo I na kurs nemackog koji za decu doseljenika organizuje grad Beč, ali su nam iskustva sa tog kursa bila jako loša. Iako je I bilo zabavno da ide (imali su slobodne aktivnosti na stadionu i bazenu), kvalitet časova je bio na niskom nivou. Npr. bilo je dosta dece koja nisu znala da pišu latinicu i nemački alfabet, tako da je moje mišljenje da je ovaj kurs bio beskoristan, čak i za njeno početničko znanje.

Preko raspusta smo se bacili na rešavanje zadataka iz radne sveske i čitanje lektira. Naime, koliko sam mogao da primetim, u Austriji mnogo vise potenciraju čitanje knjiga i pisanje eseja  nego što je to bio slučaj u Srbiji. Moguće je da ovo zavisi i od konkretne učiteljice.

U medjuvemenu je počeo i treći razred. I je počela da piše radi kontrolne iz matematike i diktate iz nemačkog. Iz početka je imala dosta grešaka u diktatima, mada sada primećujem da ih je znatno manje. Umesto ocena, učiteljica svoj deci stavljala pecate u sveske. I mi je objasnila da je tako i sa ostalima u razredu i da to nema veze sa činjenicom da je ona izuzeta iz sistema ocenjivanja.

Za sada smo zadovoljni napredkom i pokušavano da joj pomognemo koliko možemo.

Kako upisati dete u skolu u Austriji

Sticajem okolnosti vezanih za našu selidbu, I smo bukvalno morali izvući iz klupe u maju pre nego sto je mogla da završi drugi razred osnovne skole. Moram priznati me cela priča oko njenog prilagodjavanja novom okruženju, drugarima i načinu rada jako opterecivala dok smo planirali selidbu. Ispostavilo se medjutim da su naši strahovi bili neopravdani i da je školski sistem u Austriji institucionalno potpuno pripremljen na situacije kakva je bila naša.

Čim su mi potvrdili da ću dobiti posao u Beču, krenuli smo u misiju  traženja privatnog profesora nemačkog za I. Naizgled prost zahtev se ispostavio kao zapravo jako komplikovan jer u Beogradu u tom trenutku nije bilo nije jednog slobodnog profesora nemačkog jezika (ovo je ukljucivalo i studente Filološkog fakulteta koji su davali privatne časove). Naime, zbog ogromne potražnje, prvenstveno od strane medicinskih radnika, nismo mogli da nadjemo nikoga ko je je imao slobodan termin da nas primi. Otežavajuce okolnosti su bile i što smo zahtevali da časovi budu kod nas u stanu jer nam je to bilo neuporedivo lakše logistički organizovati, kao i cinjenica da se radi o detetu od 8 godina bez ikakvog predznanja iz nemačkog jezika. Posle mesec dana potrage, kada smo vec padali u očaj, uspeli smo da nadjemo profesoricu koja je drzala njemacki u jednoj privatnoj beogradskoj osnovnoj skoli. Zahvaljujuci njoj I je probila led i za 3 meseca savladala neke osnovne pojmove i gramaticka pravila. Dogovorili smo časove 2 puta sedmicno i I je konačno počela uciti nemački 3 meseca pre nego sto je došla u Austriju.

Došao je trenutak kada sam morao napustiti suprugu i decu i početi da radim u Becu. Nas plan je bio da ja prvo dodjem sam, nadjem stan i završim formalnosti se i onda da mi se pridruži ostatak porodice.

Kada sam počeo da radim u Beču, jedan od prvih zadataka mi je bilo trazenje stana. Posto sam temu  traženja stana već obradio u prethodnim postovima, ovde ću samo ukratko reći da sam prilikom izbora stana jako sam vodio racuna da imamo dobru školu u blizini i vrtić koji radi najmanje do 17:00.

Neku ideju o kvalitetu škole mozete dobiti posetom web sajta škole i čitanjem komentara roditelja  na sajtu www.parents.at . Same škole su unesene u Plan grada Beca dostupan na interntu na web stranici: www.wien.gv.at/stadtplan/en/ 

Moram priznati da na parents.at možete naći i informacije koje ne odgovaraju stvarnosti (npr. u slučaju vrtića se pokazalo baš tako). Generalno, čitanje komentara na ovom sajtu me je navelo na zaključak da nisu sve državne osnovne škole u Beču iste. Naime, postoje škole u kojima je većina dece iz imigrantskih porodica i u kojima je kvalitet nastave nažalost na lošijem nivou. U takvim školama deca jako teško nauče nemački jezik jer su stalno okruženi svojim maternjim, a čini se da i sam kvalitet nastave nije na viskom nivou. Privatne i internacionalne skole  smo odmah eliminisali iz daljnje analize jer su školarine bile preskupe. Dodatno mi se nije činilo logičnim da upisujem dete u internacionalnu skolu u kojoj bi slušalo predavanja na engleskom, a da pri tome planirano da živimo u zemlji u kojoj se priča nemački.

Iako smo isprva trazili škole koje imaju nastavnički kadar iz ex-YU, na kraju su smo se fokusirali na državne škole u kojima dominiraju deca iz austrije što se kasnije i pokazalo  kao ispravna i jako važna odluka.

Po iznajmljivanju stana sledeći korak je bilo organizovanje upisa I u osnovnu školu. Posalo sam e-mail upit u dve osnovne škole koje su bile u blizini stana koji smo iznajmili sa molbom da organizujemo sastanak kako bi mi objasnili proceduru za upis učenika koji dolazi u sred školske godine. Dobio sam odgovor samo iz jedne i u njemu je pisalo je da treba da se obratim školskom inspektoru za nas distrikt i da ce inspektor odrediti u koju ce školu I moći da se upiše. U e-mailu su bili i relevantni kontakt podaci školskog inspektora. 

Sledeći korak je bio kontaktiranje inspektorke. Inspektorka (jedna jako ljubazna gospodja) mi je pojasnila da po dolasku I u Bec, treba da zakažemo intervju sa njom na kojem bi porazgovarale i I pokazala svoj nivo znanja nemackog jezika. Na osnovu toga bi ona donela odluku da li I treba da se vrati jedan razred u nazad. Inspektorka obećala da će u medjuvremenu proveriti podatake o raspoloživim mestima u obližnjim skolama u našem distriktu, ali nam je sugerisala da ce I najverovatnije ići u skolu za koju sam već znao da je na lošem glasu.

Interesantno je da je tada već bio maj i da se školska godina u Srbiji završavala za mesec i po dana. Imali smo dilemu da li I treba odmah da predje u Beč ili da prvo završi drugi razred u Beogradu. Medjutim, na moje pitanje, školska inspektorka mi je rekla da I treba da dodje u Beč što pre da bi što pre počela da uči nemački. Bila je u pravu, jer od diplome o završenom drugom razredu u Srbiji praktično nije bilo naročie koristi.

Razgovor sa inspektorkom je medjutim protekao malo drugačije. Da li se ona zbunila ili nas je pomešala sa nekim, ni dan danas mi nije jasno, uglavnom I nije pitala skoro ništa na intervjuu i ja sam dobio papir da se javim u jednu sasvim drugu školu od one koju nam je prvobitno spomenula i koja nam se nije svidela. Za nju smo vec znali da je jako cenjena od strane roditelja učenika, tako da smo bili presrećni. Takodje mi je rekla da I treba da nastavi školovanje tamo gde je stala i da ne treba da ide u niži razred. Pošto je već kod sebe imala podatke o slobodnim mestima u odeljenjima, odmah je napisala u koje odeljenje treba da se javimo. Sve u svemu, prvi korak je prošao mnogo bolje nego što sam očekivao.

Sutradan je supruga odvela I u školu na upis. Cela procedura je trajala jako kratko, direktorica ih je primila i pročitala instrukcije školske inspektorke. Sledilo je upoznavanje sa učiteljicom i novim drugarima. Sutradan je I trebala da krene da redovno pohadja nastavu u Beču.

Sama škola u koju smo upisali I je bila tzv GTVS - Ganztagsvolksschule (škola sa celodnevnom nastavom). Ukoliko planirate da se preselite u Beč, moja topla preporuka je da upišete dete u ovakvu školu. Preduslov za to je da oba roditelja rade i da živite u blizini. Nastava u GTVS traje do 15:30 pri čemu deca imaju dva bloka nastave sa pauzom od jedan i po sat izmedju blokova. GTVS škole imaju svoj restoran i dnevni boravak, tako da dete u školi može boraviti do 17:30. Pri tome su svi obroci obezbedjeni: doručak, voćna užina, ručak i popodnevna užina. Ovakve škole nisu besplatne i plaćaju se izmedju 180 i 200 EUR mesečno. Troškovi pokrivaju hranu i brigu o detetu (izmedju blokova i izmedju 15:30 i 17:30). Troškove naplaćuje grad, pri čemu možete da se odlučite izmedju dve opcije: da plaćate troškove lično ili da se novac skida automatski sa vašeg računa u banci.

Ukoliko dete upisujete redovno u prvi razred osnovne škole u Beču, procedura je malo drugačija. Tada ne treba da posećujete školskog inspektora, već će vam grad Beč poslati pozivnicu za upis u školu čim det napuni 6 godina. Pozivnica se šalje poštom na adresu na kojoj se prijavili boravak (Meldezettel). Kada dobijete ovu pozivnicu, sami možete izabrati u koju ćete školu konkurisati. Možete konkurisati u samo jednu školu, pri čemu na prjavi za školu morate navesti drugu i treću opciju u slučaju da u željenoj školi nema mesta. Obavezno sačuvajte ovaj papir, jer će vam biti potreban kada budete predavali prijavu za školu.

Same škole biraju decu prvenstveno na osnovu blizine stanovanja, a prednost imaju i deca čiji brat ili sestra već idu u istu školu. Ukoliko želite da dete prijavite u GTVS, kao što rekoh, morate obratiti pažnju da oba roditelja moraju biti zaposlena ili ćete biti odbijeni. U koliko vas željena škola odbije, grad Beč će vam dodeliti alternativnu školu, uzimajući u obzir vašu listu želja. Kada škola primi i upiše dete, dobićete pismo sa svim detaljima. Izmedju prijave i dobijanja potvrde o upisu može proći mesec do dva. Inače, upis u školu je obično u Februaru (tačni dani su obično objavljeni na web sajtu škole). Par dana pre upisa, morate otići do škole da zakažete termin za intervju sa direktorom škole i školskim psihologom. Pored njih, na dan upisa dete će morati da uradi i test iz nemačkog jezika i koncentracije gde deca u učionici treba da odgovore na par pitanja na nemačkom i pokažu da su u stanju da sede na mestu 45 minuta. Ukoliko dete ne prodje ovaj test, škola će predložiti da se dete upiše u predškolsko u istoj školi i da se početak škole odloži za godinu dana.

Ukoliko dete upisujete u prvi razred gimnazije, procedura je slična, stim da na intervju trebate poneti i svedočanstva i osnovne škole, kao i preporuku učiteljice. Opšti kriterijumi za upis su identični, dakle najvažnije je da stanujete u blizini.

10 stvari zbog kojih ne treba da se preselite u Beč

Ako sam do sada opisivao razloge zbog kojih se treba preseliti u Austriju, danas sam odlucio da opisem i razloge zboh kojih treba ostati tu gde jeste. Pa da krenemo:

1. U Beogradu se isli automobilom na posao? Zaboravite na ovaj luksuz. U Becu je zabranjeno parkirati na ulici duze od 1-2 sata, zavisno od zone. Mesecna renta javne garaze je 140 EUR (ukoliko ste srecnik i uopste imate garazu blizu posla). Dakle, najprakticnija opcija je upotreba gradskog prevoza. Iako ce vam austrijanci pricati o svom javnom prevozu sa ponosnim sjajem u ocima, budimo realni - javni prevoz je ipak samo javni prevoz. Ponekad cete stojati na jednoj nozi, preznojavajuci se na 40 stepeni sa ostalih 100 ljudi u sardina polozaju.
2. Navikli ste da dodjete kuci do 17:30? U Becu cete dolaziti posle 18:30. 
3. Volite da ponekada odete u kupovinu  posle posla? Zaboravite i na to. U proseku prodavnice radnim danom rade od 9 do 18 (kao i vi) i subotom od 9 do 14. Nedeljom nista ne radi. 
4. Niste vicni moleraju i sitnim popravkama u kuci? Ne nalazite se u prici da servisirate automobil u Bratislavi i popravljate zube u Madjarskoj? Onda se pripremite na znacajne troskove. Npr. fiksna proteza za moju kcerku kosta ovde ravno 5.000 EUR. U pogranicnom gradicu u Madjarskoj, na 85 km od Beca ista kosta duplo jeftinije. U Beogradu je 10 puta jeftinija.
5. Imate dete koje treba da ide u vrtic? Good luck. Naci mesto u vrticu cije se radno vreme poklapa sa vasim + da vam lokacija vrtica odgovara + da je vrtic dobar je gotovo nemoguca misija. Vrtici obicno rade do 16 ili do 17, zato sto vecina zena u Austriji radi dosta krace od muskaraca (svega 4-5 sati dnevno).
6. Volite Slovensku lepotu? Ovde cete je tesko naci. Uz to je 60% stanovnika Austrije gojazno sto je stavlja na prvo mesto u EU.
7. Nemacki vam zvuci grubo? Nece zvucati lepse ni posle godinu dana. Ako radite u kompaniji u kojoj se prica engleski necete ga ni znati mnogo bolje posle godinu dana.
8. Volite vikendom da popijete kafu na splavu na reci? Na zalost, Dunav u Becu izgleda potpuno sterilno i ovakvi trenuci uzivanja ce vam ostati samo lepa uspomena.
9. Navikli ste da idete redovno kod kozmeticara, frizera, manikira i sl? Volite da izgledate sredjeno? Vrlo brzo cete shvatiti zasto zene u Austriji cesto izgledaju 10-20 godina starije nego sto jesu. S druge strane nikada necete shvatiti zasto su tako popularne gumene cizme koje je nosila moja baba pre 50 godina?!
10. I na kraju - ako ocekujete da cete ovde naci sve najbolje iz Beograda i sve najbolje iz Evrope, varate se. Neke stvari ce biti bolje, neke losije, a na vama je da procenite koliko ste fleksibilni da se prilagodite. 

6 meseci u Austriji

Prodje prvih 6 meseci od kako smo se doselili u Austriju. Za ovih 6 meseci smo preziveli iznajmljivanje stana, sredivanje dokumenata, kupovinu namestaja, prevoz stvari iz Beograda, kupovinu automobila, upis dece u vrtic i skolu, prilagodjavanje novom radnom i zivotnom okruzenju.

Bilo je tu dosta smesnih trenutaka kojih se supruga i ja cesto setimo (obicno vezanih za moje pokusaje komunikacije na nemackom), ali onih kada su se problemi cinili vecim nego sto zapravo jesu.

Isli smo u medjuvremenu na 5-todnevni izlet u Salzburg, obisli neka od interesantnih mesta u Becu  i blizoj okolini (Kahlenberg, Klosterneuburg, Lainzer Tiergarten, Neuseedlersee) i letovali na Kritu. Uspeli smo i da nekoliko puta posetimo prijatelje i rodbinu u Beogradu, Bijeljini i Sarajevu. Sve u svemu, brojcanik u automobilu pokazuje blizu 10.000 predjenih km u poslednja 4 meseca (na Krit smo isli avionom naravno).

Sve u svemu, ovih 6 meseci smo ispunili do poslednjeg dana i nismo zeleli da stedimo. Ideja nam je bila da celi proces preseljenja i navikavanja na novo okruzenje ucinimo sto prijatnijim.