Kako do otpusta iz državljanstva Bosne i Hercegovine i/ili Srbije

 Čestitam,

konačno ste dobili dugo čekano državljansto Austrije i sada imate rok od dvije godine da dobijete otpuste iz državljanstva Srbije i/ili Bosne i Hercegovine.

Zahtjev za otpust možete predati u konzulatima u Beču ili u MUP-u Srbije u mjestu prebivališta, odnosno u Ministarstvu civilnih poloslova u Sarajevu, za Bosnu i Hercegovinu.

Moj savjet, bar za Srbiju, jeste da zahtjev predate u konzulatu u Beču. Iako je trošak procedure malo veći, imate prednost da nećete morati putovati u Srbiju za svaku dopunu dokumentacije (konzulat će ove zahtjeve poslati na vašu kućnu adresu u Beču umjesto da ih MUP šalje na kućnu adresu u Srbiji).

U slučaju Bosne i Hercegovine, procedura je prilično jednostavna i detaljna uputstva možete naći na sljedećem linku: Postupak odricanja od državljanstva (mcp.gov.ba). Ukoliko se odlučite da zahtjev predate u konzulatu, moraćete prvo zakazati termin on-line na sajtu Konzularni poslovi – Veleposlanstvo Bosne i Hercegovine (bh-botschaft.at).

Ukoliko ste dobili garanciju za prijem u državljanstvo moraćete je predati (original). Ukoliko ste državljanstvo već dobili, moraćete predati original dokument o prijemu (za koji su nam u MA35 rekli da se izdaje samo jednom). Nažalost, i pored svih pokušaja da objasnimo da taj dokument više nikada ne možemo dobiti, službeno lice u konzulatu nam je objasnilo da u Ministarstvu u Sarajevu insistiraju na originalu i da će nam inače odbiti zahtjev. Ja sam čak u pisao Ministru da se požalim na ovu praksu, ali je ovaj email prošao bez odgovora (što me nije ni iznenadilo previše). 

Sama procedura (ukoliko ste zahtjev predali u Beču) traje oko tri mjeseca, nakon čega će vas zvati u konzulat da vam ponište pasoše i izdaju rešenje o otpustu. Interesantno je da nam je službenik u konzulatu BiH rekao da je to najbolja stvar koju smo mogli da uradimo (da umemo otpust iz državljanstva) uz dosta pogrdnih riječi na račun situacije u BiH.

U slučaju Srbije se naoružajte strpljenjem. Osim što je potrebno prikuptiti pet puta više dokumentacije, čitav proces traje oko godinu do godinu i po, u toku kojih će vas sigurno zvati da dostavite dodatna dokumenta koja nisu na spisku potrebne dokumentacije (spisak ćete dobiti u MUPu ili u konzulatu). Takođe, još jedna nelogičnost jeste da se prije podnošenja zatheva za otpust morate upisati u vojnu evidenciju (ukoliko to već niste uradili). Zahtjev za upis u vojnu evidenciju srećom možete podnjeti u konzulatu u Beču.

Druga nelogičnost je što su nam za djete koje je napustilo Bosnu i Hercegovinu sa dvije godine i koje je napunilo 18 godina dok je trajala procedura otpusta tražili potvrdu o nekažnjavanju iz mjesta rodjenja. Ovaj zahtjev za dopunom smo dobili godinu dana nakon što smo predali zahtjev. Pošto smo mi imali i dražvljastvo BiH i Srbije, za otpust iz državljanstva će vam biti potrebne ove potvrde za sve punoljetne članove porodice ili one koji postanu punoljetni dok traje obrada zahtjeva. To je jos jedna nelogičnost, jer mi nije jasno da li to onda znači da neko ko je osuđivan u BiH ne može dobiti otpust iz državljanstva Srbije?

U svakom slučaju, naoružajte se strpljenjem i budite spremni na neprijatna iznenađenja. Ovdje moram i da se požalim na osoblje u konzulatu koje nas je četiri puta vraćalo da dopunimo dokumentaciju zbog toga što nam nisu dali tačnu ili potpunu informaciju. U jednom slučaju je službenik uzeo progrešan dokument, pa sam morao ponovo dolaziti da predam ispravan. U nasem slučaju i u slučaju naših prijatelja, konzulat je držao rešenje o otpustu 3 mjeseca (ne obavještavajući nas). Prijatelji su saznali da je otpust odobren slučajno kada su svratili u MUP u Beogradu da usput provjere dokle se stiglo sa slučajem. Mi smo takodje posle 15 mjeseci otišli u konzulat da provjerimo status i tada smo saznali da je rješenje o otpustu potpisano prije 3 mjeseca. Pri tome, želim da pojasnim da osoblje konzulata nije bilo neprijatno, ali da mi se čini da imaju previše posla za broj zaposlenih i da su skloni greškama.

Polaganje vozackog u Becu

 Ukoliko imate odraslu djecu koja trebaju da polažu za vozački u Beču, ovaj blog će nadam se dati par korisnih savjeta, kako bi izbjegli prevelike troškove.

Auto škola u koju smo mi odabrali nudi nekoliko paketa za obuku kandidata, od kojih se neki odnose na decu koja još nisu napunila 18 godina, decu koja će imati skraćeni broj časova u auto školi, ali će voziti sa roditeljima najmanje 1000 km i sl.

Mi smo se odlučili na tradicionalni paket gdje bi sva obuka bila u auto školi. Paket je koštao 1650 EUR i uključivao je 16 casova od 100 minuta teorije, nakon čega se mogu polagati testovi, i 18 časova vožnje od 45 minuta (što je zakonski minimum da bi mogli izaći na polaganje). U cenu nije uključen ljekarski koji je koštao 35 EUR i samo polaganje testova koje je koštalo oko 160 EUR. 

Ljekarski se može uraditi u samoj auto-školi, budući da ljekar dolazi kod kod njih svake sedmice. Osim polaganja testova i ljekarskog, potrebno je završiti i kurs prve pomoći koji se takođe može pohađati u samoj auto školi ili alternativno u nekoj ambulanti prve pomoći u Beču.

Ono na šta želim da skrenem pažnju jeste da tih 16 časova vožnje ni slučajno neće biti dovoljno da bi vaše djete položilo vozački ukoliko nije prije toga vozilo. To je i logično jer obuka za vožnju kod nas traje oko 40 časova, i ako se ne varam, ti časovi traju 1 sat umesto 45 minuta. Ovo znači da će te na ovih 1650 EUR koje ste platili za osnovnu obuku, morati doplatiti još oko 20 časova vožnje koji u našoj školi koštaju 74 EUR svaki što će vas koštati skoro koliko i čitav paket koji ste prethodno platili (1480 EUR).

Drugi problem sa časovima vožnje jeste da se oni obično zakazuju dva mjeseca unapred. Naime, većina učenika završnih razeda srednje skole radi obuku za vožnju tokom ljetnog raspusta, što napregne kapacitete auto škola. Dakle, kada vam dete položi testove i može da počne sa vožnjom (naša auto škola nije dozvoljavala da se počne sa vožnjom dok se ne polože testovi), moraće čekati 1-2 mjeseca na prvi čas vožnje. Takođe, kada djete izvozi tih 18 časova, moraćete doplatiti dodatne, ali problem je što ti dodatni časovi mogu da počnu tek za 1-2 mjeseca (osim ukoliko niste odmah u startu rezervisali i platili sve obavezne i dodatne termine).

Još jedan problem sa obukom preko ljeta jeste što su termini obično slobodni tek posle 16:00 kada se mora platiti doplata od 10 EUR za svaki čas (bar je tako u našoj auto školi).

Rešenje za ovu situaciju jeste da posle polaganja teorijskog kursa, odradite 20 časova vožnje kod nas i potom završite obaveznih 18 časova obuke u Beču. Čas vožnje u Bosni je od 15-20 EUR, što je skoro četiri puta jeftinije nego u Beču. Tako ćete uštediti najmanje 1000 EUR za obuku, uz kvalitet obuke koji je možda i bolji nego ovdje.

Konačno državljanstvo Austrije

Posle dvije pune godine čekanja smo konačno dobili drzavljanstvo Austrije.

Sav stres, nerviranje i čekanje smo brzo zaboravili kada smo položili zakletvu i kada su nam uručili pasoše.

Inače, normalna procedura je da prvo dobijete garanciju da ćete biti primljeni u državljanstvo Austrije i onda na osnovu te garancije imate rok od dvije godine da vratite ostala državljanstva koja imate, da bi dobili austrijsko. U našem slučaju, budući da nam kćerka uskoro puni 18 godina, MA35 je odmah dodjelio puno državljanstvo sa pasošima. Kako su nam objasnili, ukoliko bi nam kćerka napunila 18 godina bez dodjeljenog državljanstva, morala bi ponovo samostalno podnjeti zahtjev  i krenuti u proces iz početka. U tom slučaju bi ona sama morala da proiloži dokumentaciju da je sposobna da se samostalno izdržava, i da studira (živi) u Austriji, što bi cjelu proceduru dodatno zakomplikovalo.

Pošto smo mi proces započeli na vrijeme, dok je ona imala 16 godina i pošto MA35 zakonski mora da donese odluku o prijemu u roku od šest mjeseci, a tih šest mjeseci se (uglavnom) bez naše krivice rasteglo na skoro dvije godine, magistrat je primjenio posebnu proceduru izdavanja državljanstva za sve nas. Interesantno je da smo zahvaljujući njoj svi odmah dobili austrijske pasoše, iako su mogli u stvari i samo njoj da daju državljanstvo i pasoš, a nas da ostave sa garnacijom dok ne donesemo potvrde o ispisu iz državljanstva Srbije i BiH. Bilo kako, bilo, nas je MA35 konačno obradovao, i to više nego što smo očekivali.

Ukratko, naša iskustva su sljedeća:

• Ukoliko se odlučite na ovaj korak, naoružajte se strpljenjem. Koliko čujem, sada se za prvi informativni termin čeka od šest mjeseci do godinu dana. Na prvom terminu će vam reći koju dokumentaciju treba da pripremite za podnošenje zatjeva za državljanstvo. Lifehack je da dok čekate ovaj termin, već sakupite svu dokumentaciju i predate je prvi put kada se vidite sa svojim referentom. Tako ćete uštediti 2-3 mjeseca, iako sam čuo da u MA35 baš i ne vole ovakav pristup. 
• Vodite računa kada cete izvaditi potvrde o nekažnjavanju, jer one važe samo 6 mjeseci. Srećom, MA35 vam neće više tražiti da ponovo dostavljate ove potvrde, iako će one koje ste prethodno predali isteći dok ne dobijete rješenje o prijemu u državljanstvo (garanciju).
• Ono što će vam MA35 tražiti da ponovo dostavite dok čekate prijem jesu potvrde iz ÖGK da ste osigurani/zaposleni i za djecu potvrde da idu u školu. Mi smo ove potvrde morali dostavljati dva puta, mada mislim da je to bilo više zbog propusta referenta u MA35, nego zato što je to bilo zaista neophodno.
• Nemojte tužiti MA35 zato što vam nisu dodjelili državljanstvo u zakonskom roku (6 mjeseci) kao što smo mi to radili. Nas su prijatelji posavjetovali da podnesemo tužbu jer je to u njihovom slučaju poguralo MA35 da im ekspresno riješi zahtjev (čak i prije nego što je tužba zvanično stigla do suda, MA35 ih je zvao da ih obavjesti da su rješenja o upisu spremna, jer su hjteli izbjeći sudski proces). U našem slučaju, smo mi po podnošenju tužbe shvatili da to neće ubrzati rjesavanje aplikacije, budući da je i sam sud u tom trenutku bio zatrpan sličnim tužbama. To smo saznali nakon 3-4 mjeseca kada se advokat kojeg smo angažovali da preuzme vodjenje ovog procesa čuo sa sudijom. Naime, sudija je advokatu rekao da bi na početak procesa morali čekati najmanje 6-8 mjeseci, i da bi po presudi (koja bi se donela za par mjeseci posle početka suđenja), sud slučaj ponovo vratio u MA35 sa nalogom da nam se dodjeli državljanstvo. Saznali smo i da u praksi MA35 često ignoriše ove presude, i da ponovo može potrajati nekoliko mjeseci posle presude da dobijemo rješenje o prijemu u državljanstvo. Sa ovim informacijama, advokat nas je savjetovao da povučemo tužbu i zamolimo MA35 da naš dosije ponovo primi u redovnu proceduru. Čitav ovaj proces, od podnošenja tužbe, prenosa dosijea u sud, povlačenja tužbe i vraćanja dosija u MA35 nas je koštao najmanje 6 mjeseci i par stotina EUR. 
• Naš slučaj u MA35 je vodila službenica koja je porijeklom iz naših krajeva. Od toga nećete imati mnogo vajde, jer je njima zabranjeno da pričaju sa klijentima na našem jeziku, tako da će sva komunikacija biti svakako na njemačkom. Naša službenica je bila jako ljubazna (i u isto vrijeme u najmanju ruku nesposobna), iako smo čuli od više izvora da su naši ljudi u MA35 jako neljubazni i da je mnogo bolje imati referenta austrijanca.
• Ne znam šta je tačno problem u MA35, odnosno kod naše službenice, ali naša iskustva su zaista loša. Osim što smo neka dokumenta morali slati emailom više puta, jer je dotična gospodjica tvrdila da ih nije nikada dobila, nikada nam nije odgovarala na mailove kada smo je pitali o statusu zahtjeva. Advokat kojeg smo angažovali da nam preuzme komunikaciju sa MA35 je nekada radila u tom magistratu i sama nam je priznala da nikada nije doživjela ovako lošu komunikaciju i neorganizovanost. 
• Koliko smo razumjeli, stanje u čitavom MA35 je prilično haotično, jer navodno ne mogu da postignu da pregledaju sve podnjete zahtjeve za državljanstvo u zakonskom roku zbog obima posla i manjka zaposlenih. Moje mišljenje je da namjerno odugovlače jer ne žele da prime previše stranaca u državljanstvo. Ukoliko desne stranke preuzmu vlast u Austriji i Beču, predpostavljam da će proces trajati i duže.

To bi bilo ukratko naše isustvo i par savjeta, informacija iz prve ruke. Nadam se da će vam naša iskustva biti od koristi.

Kako do Austrijske lične karte

 Nakon dodjele državljanstva i pasoša smo odmah podnjeli zahtjev za austrijskom ličnom kartom (Personalausweis), što se može uraditi u lokalnom magistratu vašeg bezirka. Pri tome, morate voditi računa da vam je za podnošenje zahtjeva za Personalausweis potrebno zakazivanje termina. Termin možete zakazati korištenjem sledećeg linka: Pass/Personalausweis - Online-Terminreservierung - Beabsichtigter Zeitraum (wien.gv.at) 

Više informacija o Austrijskoj ličnoj karti možete naći na sledećem linku: https://www.oesterreich.gv.at/themen/dokumente_und_recht/personalausweis/Seite.030100.html

Za podnošenje zahtjeva za Personalausweis su vam potrebni:

• Biometrijska fotografija (ne smije starija od 6 mjeseci)
• Austrijski pasoš i potvrda o državljanstvu
• Diploma, ukoliko želite da u ličnu kartu upišete akademsko zvanje
• Izvod iz knjige vjenčanih na međunarodnom obrascu ili sa prevodom ovlaštenog prevodioca u Austriji.

Lična karta će vam stići poštom za par dana.

Sa ličnom kartom Austrije možete putovati u zemlje EU bez pasoša.

Podnosenje zahteva za drzavljanstvo

Krajem 2020 smo konačno dočekali dan kada su se stekli uslovi da podnesemo zahtjev za državljanstvo Austrije. Zahtjev za drzavljanstvo se moze podnjeti posle šest godina neprekidnog boravka u Austriji pod uslovom da imate polozen njemacki na nivou B2. Ukoliko imate B1 sertifikat, za podnošenje zahtjeva ćete morati čekati dok ne napunite 10 godina boravka.

Proces smo započeli tako što smo kontaktirali MA35 putem e-maila. Objasnili smo u par rečenica istoriju boravka u Austriji i tražili termin za sastanak. Info desk MA35 je naš email prosljedio referentu koji je dalje preuzeo predmet. Inače, svi zahtjevi za austrijsko državljansto se podnose isključivo u centrali magistrata u Dresdner Straße 93. 

Referent koji je preuzeo nas predmet je bila mladja djevojka, porijeklom iz ex-Yu. Moram priznati da nam je dosta prijatelja koji su već prošli kroz ovu proceduru reklo da su nasi radnici u MA35 neljubazni i da je mnogo bolje dobiti austrijanca kao referenta. Medjutim, djevojka koja je preuzela nas predmet je zaista bila jako ljubazna tokom čitavog procesa i zaista nismo imali nikakvu primjedbu na komunikaciju.

Proces je započeo telefonskim razgovorom koji je zakazan par nedelja nakon prvog emaila. Tokom razgovora sa referentom smo pojasnili koliko smo dugo u Austriji, ko sve applicira, da li radimo, imamo li B2 sertifikat iz njemackog i sl. Nakon ovoga smo putem emaila dobili listu dokumentacije koju smo trebali da prikupimo nakon čega smo trebali da im se ponovo javimo kako bi nam zakazali termin za podnošenje dokumentacije. 

Količina dokumentacije koju smo sakupili je bila masivna. Buduci da imamo dvojno drzavljanstvo BiH i Srbije, morali smo prikupiti dokumenta iz obe države, uključujući i potvrde o nekaznjavanju . U slučaju Srbije, ovu potvrdu možete dobiti u konzulatu u Beču (uz par sati cekanja u redu da podnesete zahtjev i par nedelja cekanja na potvrdu). Ova procedura traje dugo jer smo rodjeni u BiH i MUP Srbije je morao da zvanicno kontaktira MUP u gradu rodjenja u BiH kako bi i od njih dobio podatke. Ukoliko ste  drzavljanin samo jedne zemlje, predpostavljam da dobijanje ove potvrde traje znatno krace.

U slucaju BiH, potvrda se mora preuzeti licno u MUPu u mjestu rodjenja. Srećom, ovdje je procedura trajala svega par sati tako da smo uspjeli isti dan predati zahtjev i preuzeti potvrdu. 

Neka od ostalih dokumenata koje smo morali priloziti su izvodi iz knjige rodjenih i drzavljana, vjenčani list, potvrde o zaposlenju i primanjima, izvod zdravstvenog osiguranja, potvrde da nemamo poreska dugovanja u Austriji, potvrde iz kreditnog biroa, potvrde da djeca pohadjaju skolu, kopije njihovih diploma za par prethodnih godina, sertifikate o položenom jeziku i sl. Sva dokumenta se moraju prevesti kod ovlaštenog sudskog prevodioca ovdje u Austriji. Ne pokušavajte da prevedete dokumenta dole da bi uštedili  jer MA35 neće prihvatiti ni jedan prevod bez pečata sudskog prevodioca iz Austrije.

Nakon sto smo prikupili svu potrebnu dokumentaciju, zakazali smo termin u novembru 2020 koji je ponovo prošao jako prijatno i bez čekanja. Naš referent iz MA35 nam je rekla da citava procedura odobravanja traje oko 6 mjeseci i da nema potrebe da se raspitujemo o statusu zahtjeva prije Maja 2021. Takodje nam je objasnila da nakon što dobijemo rješenje o odobrenju prijema u državljastvo Austrije, moramo u roku od dvije godine da se ispišemo iz knjige državljana u Srbiji i BiH da bi konačno dobili državljastvo i pasoš Austrije.

Do današnjeg dana još uvijek nismo dobili nikakav odgovor iz MA35 iako je prošlo više od godinu dana. Posto nam MA35 nije odgovarao na telefonske pozive i emailove, u medjuvremenu smo angažovali advokata kojeg nam je preporučio jedan prijatelj. Advokat je posle par neuspješnih pokušaja konačno u Septembru uspio da stupi u kontakt sa nasim referentom in ona ga je obavjestila da su neka od podnjetih dokumensta u medjuvremenu istekla i da moramo ponovo da ih predamo. To smo uradili već idući dan, nakon čega ponovo nismo više dobijali nikakve odgovore na naše email upite. 

Kako smo se bojali da ce nam isteći potvrde o nekažnjavanju koje su najkomplikovanije za vadjenje, u decembru smo odlučili da preko advokata podnesemo tužbu  sudu (Bundesverwaltungsgericht). Do danas i dalje čekamo na sud ili MA35 da stupi u kontakt. 

U medjuvremenu se u novinama pojavilo par članaka koji su opisivali katastrofu u MA35 i svjedocenja ljudi koji ne mogu da stupe u kontakt sa njima ili čekaju godinama na rešenje o prijemu u državljastvo. Takodje, poslednji članak je pisao da se pred sudom nalazi preko 760 tuzbi na MA35 te da je sada i sud zagusen sa zahtjevima.

Mi i dalje cekamo i nadamo se...  

Austrijanci su drugi najbogatiji građani eurozone

Prema istraživanju kompanije RegioData Research,  Austrijancima u prosjeku svake godine ostane ukupno 22.753 eura na raspolaganju kada se odbiju svi redovni fiksni troškovi (poput stanarine ili rata kredita). Iako se kupovna moć smanjila u 2020 kao posljedica pandemije, taj pad je u prosjeku iznosio  584 eura. 

Pad je bio daleko manje dramatičan nego što se očekivalo i mnogo manji od pada domaće ekonomije (-6,3%). Prema stručnjacima RegioData, glavni razlog za ovo je bilo plaćanje pomoći firmama i pojedincima od strane savezne vlade. Državna podrska se takođe uzimaja u obzir prilikom izračunavanja kupovne moći. Interesantno je da ni ekonomska kriza 2008. godine ni napadi 11. septembra 2001. nisu rezultirali ozbiljnijim padom kupovne moci stanovnistva.

Iz ovog razloga Austrija trenutno ima drugu najjaču kupovnu moć u euro zoni, i čak je i ispred Njemačke. Samo u Luksemburgu i dalje se može priuštiti znatno više sa prosječno 32.000 eura godišnje.

Međutim, doprinos različitih vrsta prihoda kupovnoj moći drastično se promijenio tokom krize: dok su prihodi samozaposlenih masovno padali, prihodi od najma i najma su rasli.

Razlike između pojedinačnih saveznih država Austrije u pogledu kupovne moći su se posljednjih godina  smanjivale. Tokom krize, taj trend se ponovo promijenilo. Naročito su pretrpjele regije s velikom zavisnošću od turizma. Tako su  ljudi u Tirolu, Salzburgu i Beču raspolagali sa  manje novca nego 2019.  

Inače, Austrijanci troše oko trećinu svoje kupovne moći u maloprodaji. Potrošnja za odmor i ugostiteljstvo naglo je pala zbog pandemije, ali se istovremeno stopa štednje u bankama udvostručila.

Prema RegioData Research, kupovna moć stanovništva će se vratiti na nivo prije krize tek 2023.

Nezaposlenost se sporo smanjuje, međunarodni turizam tek pomalo raste a državna pomoć je usporila stečaj kompanija koji će opet genrisati veće stope nezaposlenosti.

Preuzeto i obradjeno sa kurrier.at (https://kurier.at/wirtschaft/oesterreicher-sind-die-zweitreichsten-buerger-der-eurozone/401415303)

Pas u Austriji

Ukoliko ste se odlučili da prvi put nabavite psa u Austriji ovaj post vam može biti od koristi.

Posle višegodišnjeg nagovaranja dece smo konačno odlučili da nabavimo ženku Minijaturnog (ili Patuljastog) Šnaucera, crno-srebrne boje. Za ovu rasu smo se odlučili jer smo hteli kućnog psa koji se ne linja, ne oseti se i koji može provesti par sati sam kući dok smo mi na poslu, a deca u školi.

Pre toga smo naravno pogledali listu pasa u skloništu (https://www.tierquartier.at/), medjutim tu nismo uspjeli naći psa koji bi nam odgovarao. Psi u skloništu su uglavnom imali napomene da zahtjevaju veliko dvorište, da ne vole djecu, ili su pak pripadali opasnim rasama koje zahthevaju iskustvo u odgoju i posebne dozvole za držanje.

O Minijaturnom Šnauceru ne želim previše da pišem jer na internetu ima dosta raspoloživih informacija. Reći ću samo da u Austriji ova rasa nije previše  rasprostranjena iako postoji par odgajivačnica. Kompletnu listu domaćih odgajivača možete naći na adresi: https://www.schnauzer-pinscherklub.at/zuechterliste-zwergschnauzer-2/

Mi smo kontaktirali sve odgajivače crno-crno srebrnog i biber-so šnaucera sa liste medjutim dosta njih nije htelo da formira leglo ove godine zbog korone. Kod par odgajivača se moralo čekati i do dve godine na štene pri čemu je bilo potrebno uplatiti skoro kompletan iznos rezervacije unapred. Drugi problem je bila visoka cena šteneta od 1.300 EUR pa na više.

Alternativa je bila uvesti psa iz Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine. Interesantno je da su kvalitet i reputacija odgajivača iz ovih zemalja veći od Austrije, što se može videti po statistikama sa medjunarodnih takmičenja. 

Što se tiče cjene šteneta u navedenim zemljama, par odgajivača a koje smo obišli ili kontaktirali u Hrvatskoj su nam tražili od 1.000 do 1.200 EUR. U Srbiji su cjene jako varirale i isle su od 350 do 1.100 EUR, dok je u BiH cjena bila oko 350-450 EUR.

Ono što je medjutim bitno da znate jeste da je u Austriju nemoguće legalno uvesti psa iz Srbije koji je mlađi od 7 mjeseci. Takodje, za razliku od pasa koji dolaye iz BiH i Hrvatske, psi koji dolaze iz Srbije moraju imati titar test antitela na besnilo da bi mogli ući u EU. Ova analiza se obavlja u Pasterovom zavodu u Novom Sadu i može se raditi 21+ dan nakon vakcinacije psa protiv besnila. Razlog za ovo je što je Srbija na listi rizičnih zemalja po pitanju besnila. Na ovoj listi su sledeće zemlje (izvor https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:f6ac82ba-ab26-444c-920e-20b5049267a3/Hunde_Katzen_Frettchen_gewerblich_bmasgk_1-april-2020-bmsgpkEN.pdf ):

Albania, Bolivia, Belize, Brazil, Botswana, China, Costa Rica, Columbia, Cuba, Algeria, Ethiopia, India, Kuwait, Egypt, Guatemala, Honduras, Israel, Jordan, Kyrgyzstan, Kenia, Republic of Korea, Morocco, Montenegro, Madagascar, Macao, Namibia, Nicaragua, Oman, Panama, Paraguay, Peru, Serbia, El Salvador, Swaziland, Qatar, Saudi-Arabia, Thailand, Tunisia, Turkey, Ukraine, Uruguay, South Africa, Lebanon i Zimbabwe.

Da bi psa iz druge zemlje mogli registrovati u Austriji potrebno je:

• da pas bude čipovan;
• da ima pasoš zemlje porekla;
• da je primio vakcinu protiv besnila najmanje pre 21 dan. Ukoliko pas ima izmedju 8 i 12 nedelja može se uvesti u Austriju i bez vakcinacije protiv besnila ukoliko nije bio u kontaktu sa divljim životinjama. Ovo vlasnik potvrdjuje u posebnoj deklaraciji koju možete naći na linku: https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:5930f5fc-50be-4be9-ae98-81dac8685741/Reiseverkehr_Erkl%C3%A4rung_Heimtiere_Drittl%C3%A4nder_unter_12_Wochen_+_IGV_endfassung%20(speicherbar).pdf
• da ima potvrdu veterinarskog zavoda (ne veterinara) da je zdrav i da može ići u izvoz;
• da ima deklaraciju vlasnika o nekomercijalnom transportu životinje koju možete naći na linku: https://www.sozialministerium.at/dam/jcr:901eb09f-c5ae-4c46-bc70-813a8e78bcc8/Reiseverkehr_Erkl%C3%A4rung_Heimtiere__2017_rev_1%20mit%20Feldern.pdf;

Po dolasku u Austriju, psa odvedite veterinaru i sa gore navedenom dokumentacijom možete od veterinara dobiti Austrijiski pasoš koji će vam oklašati buduća putovanja.

Ukoliko psa dovodite iz Bosne, vodite računa da Hrvatska ne dozvoljava tranzit pasa koji nisu vakcinisani protiv bjesnila iz ne-EU zemalja, tako da je jedina legalna opcija letiti avionom direktno iz BiH za Austriju. Što se veterinara u Beču tiče, njih u principu ne zanima kako je pas došao do Austrije i za registraciju vam nije potrebna nikakva carinska dokumentacija.

Nakon prvog pregleda, psa morate registrovati na dva mesta:

• Na sajtu animaldata.com, pri čemu ćete registraciju platiti 18 EUR. Ovaj sajt vodi udruženje veterinara Austrije;
• Na sajtu https://heimtierdatenbank.ehealth.gv.at/ . Registracija ovde košta 20.84 EUR. Po registraciji psa ćete godišnje morati plaćati 72 EUR takse gradu Beču za držanje psa. MA60 će vam poslati instrukcije poštom na kućnu adresu. Plaćanje je moguće i preko SEPA trajnog naloga koji ćete takodje dobiti poštom na potpis. Vodite računa da kazne za držanje neregistrivanog psa idu od 3.750-7.500 EUR.

Ukoliko živite u Beču, dužni ste pre gore navedene registracije da zaključite osiguranje od odgovornosti za psa sa minimalnim iznosom od 725.000 EUR (Hundehaftpflicht­versicherung). Više informacija o ovom osiguranju možete naći na linku: http://www.hunde-zone.at/hundehaltung/hundeversicherungen.html. Radi se o osiguranju u slučaju da vaš pas ošteti tuđu imovinu ili povredi drugu osobu (npr ujede je, uzrokuje saobraćajnu nezgodu, pad sa bicikla i sl.). Mi smo osiguranje ugovorili preko sajta durchblicker.at u osiguranju Zürich i izašlo nas je oko 30 EUR godišnje. 

Takdje, dužni ste i završiti kurs o držanju psa (Sachkunde). Više detalja o kursu možete naći na linku: https://www.hunde-kunde.at/warum-hunde-sachkunde-kurse.htm . Kurs košta 40 EUR i traje 4 sata. Na pomenutom linku postoji lista licencirnih predavača po bečkim distrihtima.

Registraciju možete obaviti i bez ovih podataka, medjtim dokaz o osiguranju i pohadjanju kursa morate dostaviti naknadno.

Ukoliko vaš pas pripada grupi borbenih pasa sa liste dole, potrebno je da polažete ispit i dobijete posebnu dozvolu za držanje:

• Bullterrier
• Staffordshire Bullterrier
• American Staffordshire Terrier
• Mastino Napoletano
• Mastin Espanol
• Fila Brasileiro
• Mastiff, Bullmastiff
• Tosa Inu
• Pitbullterrier
• Rottweiler
• Dogo Argentino (Argentinischer Mastiff)

Više informacija možete naći na linku: 

https://www.wien.gv.at/gesellschaft/tiere/haustiere/hunde/listenhunde.html

Na kraju bih želeo da podelim prva iskustva iz ugla vlasnika prvog psa. Pas je velika obaveza i kupovinom psa ćete u kući imati još jednu bebu koja praktično nikada neće odrsti. Od 8-12 nedelja je pas previše mali da bi mogao spavati celu noć bez obavljanja fizioloških potreba. U ovom početnom periodu nećete imati puno sna jer ćete psa morati izvoditi bar jednom u toku noći. Takođe, psi ustaju veoma rano (oko 6 ujutro), i ne mare što vam je stigao dugo očekivani vikend. Mi našeg psa šetamo svakih 3-4 sata, s tim da su dve šetnje duže od sat vremena. Šnaucer jede malo (oko 100g dnevno), tako da troškovi ishrane nisu visoki. Medjutim ukoliko se odlučite za veliku rasu, budite spremni na veće izdatke. Mi hranu i sve ostalo što je potrebno za čuvanje psa nabavljamo preko Amazona. 

Vodite računa da je psu dok god je živ treba stimulacija, trening i vežbanje da bi bio poslušan, strpljiv i pouzdan. Ukoliko ovo ne pružite svom psu, pas može razviti negativno ponašanje koje će se ispoljiti kroz uništvanje nameštaja, lajanje, agresiju, vučenje pri šetnji i sl. Toplo preporučujem neki od kurseva za držanje psa gde će vas naučiti šta trebate, a šta ne treba da radite sa svojim psom.